Polarna svetlost se može pojaviti i iznad Srbije: Astronom otkrio tajnu, evo gde se može videti

U pozadini nastanka polarne svetlosti leži čista fizika - sunčeva aktivnost, rekao je Jovan Aleksić iz Astronomske opservatorije Beograd i dodao da polarna svetlost nema uticaj na život ljudi na planeti Zemlji, niti na nestanak struje.

"U pozadini nastanka polarne svetlosti leži čista fizika - Sunce, koja je naša matična zvezda, sa sebe izbacuje određene naelektrisane čestice. Sa druge strane, Zemlja oko sebe ima magnetno polje, a to magnetno polje štiti zemlju od tih naelektrisanih čestica. Ono ne može da se vidi, ali je ono pojas oko zemlje koji je obavija i koji na jednom i drugom kraju ima rupu. E, kroz te rupe na polovima, te naelektrisane čestice mogu da upadnu unutra, odnosno da dođu u zemljinu atmosferu, a kad uđu one reaguju sa zemljinom atmosferom i tu se javlja svetlost", pojasnio je Aleksić za Tanjug.

Preporučujemo

Naveo je da je stručno ime polarna svetlost aurora, a ne aurora borealis kako mnogi misle i objasnio da se severna polarna svetlost naziva aurora borealis, a južna polarna svetlost aurora australis.

"Samo je razlika u terminu, a što se tiče fizike, to je potpuno simetrično", rekao je Aleksić i dodao da se ponekad i na nebu iznad Srbije vidi polarna svetlost.

Aleksić navodi da je popularnija aurora borealis nego australis zbog toga što je severna hemisfera naseljenija od južne.

Prema njegovim rečima, ono što ljudi vide kao boju polarne svetlosti su tri veličine - talasna dužina, energija i frekvencija, a sve one služe da opišu određenu svetlost.

"Najčešće vidimo zelenu boju zbog kombinacije energije koja dolazi sa sunca, molekula u atmosferi, odnosno kiseonik i naše osetljivosti oka na zelenu svetlost", rekao je Aleksić.

Dodao je da oblik polarne svetlosti zavisi od različitih meteoroloških i fizičkih uslova.

Ukazao je da polarna svetlost može da se pojavi i na drugim planetama, samo se drugačije ispoljavaju, jer su njihova magnetna polja i amosfere drugačije.

Aleksić navodi da se polarna svetlost može videti mnogo bolje iz mesta koja su daleko od gradova zbog atmosferskog zagađenja, odnosno smoga.

Kako je dodao, i u Beogradu vlada veliko atmosfersko i svetlosno zagađenje u vidu bandera, sletlosnih reklama na bilbordima i uličnog osvetljenja.

"Sve to u mnogome otežava da se iz gradova vidi polarna svetlost, ali ako se izađe na neku čistinu van urbane sredine, dakle daleko od gradova gde je tamno nebo, tamo može da se vidi", rekao je Aleksić.

Komentarišući medijsku vest od prošlog meseca u kojoj se navodi da je zabeležena najjača solarna oluja u poslednjih 20 godina, Aleksić je rekao da se tokom cele ove godine mogu veoma često očekivati takve pojave.

"Sunce je jedna dinamička masa koja periodično menja svoju aktivnost. Period promene sunčeve aktivnosti je 11 godina. Prošla godina je bila maksimalna što se tiče aktivnosti, ali i sada, u 2026. godini, mi smo i dalje u vrlo visokom nivou sunčeve aktivnosti tako da i dan-danas su česte te pojave, možemo da kažemo da će tokom cele ove godine veoma često biti ovakve pojave", rekao je Aleksić.

Upitan da objasni šta je tamna materija, što je predstavljeno novim istraživanjem grupe naučnika, Aleksić je rekao da se ona ne vidi.

"Ja na svojim predavanjima kad pričam o tamnoj materiji obično pokažem sliku palmi na vetru koje se klate i kada pitam posetioce šta vide, svi kažu vetar, a ja im objasnim da vetar ne vide, jer se vetar ne vidi, već vide drveće, a zbog toga kako se to drveće kreće oni zaključuju da duva vetar. E, to isto se dešava ovde - tamna materija je nešto što mi ne vidimo. Ono što mi vidimo su zvezde i galaksije ali, posmatrajući kako se kreću te zvezde i galaksije, mi zaključujemo da je tu neki vetar koji ne vidimo, koji njih gura. E, to je tamna materija", objasnio je Aleksić.

U Astronomskoj opservatoriji Beograd, kako je naveo Aleksić, posmatraju razne pojave iz oblasti sunčevog sistema, zvezda, kosmosa.

"Astronomska opservatorija u Beogradu je jedna od najstarijih naučnih institucija u Srbiji i naša polja istraživanja su razna - sunce, sunčev sistem, zvezde, galaksija, kosmologija, zaista imamo različite discipline. Postoji i specijalizovana istraživačka jedinica koja se bavi praćenjem sunčeve aktivnosti tako da naše kolege koje rade na tome svakodnevno prate sunčeve aktivnosti", rekao je Aleksić.

Astronomsku opservatoriju u Beogradu građani mogu da posete i da se upoznaju sa tim šta se tamo radi jednom mesečno kada se organizuju takozvana "otvorena vrata".

(Telegraf.rs/Tanjug)