Radmila smestila majku u dom za stare, pa prošla pakao: Jedan telefonski poziv je progoni, a majka je kritično

Pred Radmilom Kolašinac bila je jedna od najtežih odluka - da majku o kojoj se brinula smesti u dom. Međutim, horor koji je usledio, kako ona tvrdi, nije ni pomišljala da može da se dogodi. Njena majka Ljilja je doživela težak moždani udar, od čijih se posledica nikada neće potpuno oporaviti. Radmila priča da je sve to moglo da se spreči.

Doneti odluku da roditelja smestiš u dom je verovatno jedna od najtežih koju moramo da donesemo u životu. I mada znaš da nijedna druga opcija ne postoji, da je tako najbolje i za tebe i za roditelja, odluka ipak boli i nemoguće ju je doneti. Utehu pruža nada da će tvoj roditelj tamo imati svu neophodnu brigu i negu, društvo sebi sličnih, pažnju.

Preporučujemo

Radmila Kolašinac jedna je od mnogih koja je morala da donese takvu odluku, a njena uteha se preko noći sručila kao kula od karata. Njena majka Ljilja doživela je težak moždani udar, od čijih se posledica nikada neće potpuno oporaviti, a kako kaže Radmila, sve je to moglo da se spreči.

Ljilja je samohrana majka koja je o svojoj ćerki Radmili uvek brinula punog srca i ljubavi. Njih dve zajedno su prošle i lepe trenutke i teške stvari, jedna drugoj su bile oslonac i nada.

- Pre odlaska u dom, moj odnos sa mamom bio je izuzetno blizak i snažan. Mi smo jako vezane. Ona je samohrana majka i kroz ceo život smo sve prolazile zajedno. Samo ona i ja znamo koliko smo borbi prošle i koliko smo jedna drugoj bile oslonac. Kada sam ostala trudna, ona je već imala ozbiljne zdravstvene probleme, operaciju srca, četvorostruki bajpas. Negovala sam je maksimalno, kao što sam negovala i baku koja je preminula pre 11 godina. Nas tri smo bile trio. Porodica u pravom smislu te reči - započela je Radmila svoju ispovest za Telegraf.rs.

Radmila je bila u drugom stanju kada je shvatila da sama više ne može da pomogne svojoj mami i tada je donela odluku da je smesti u Dom za stare Karaburma.

- Mamu smo smestili u dom pre tri i po godine, isključivo zbog teškog zdravstvenog stanja. Nije bila sposobna za samostalan život i bila joj je potrebna 24-časovna medicinska nega. To nije bila odluka iz komfora, već iz nužde i odgovornosti. Kao ćerka, najviše bih volela da je bila kod kuće - objasnila je Radmila i dodala da je u tom trenutku doživela najveću sreću i najveću tugu. Dobila je svoju ćerku, ali je mamu ostavila da neko drugi brine o njoj.

- Dobijam bebu posle dugo godina borbe koju je i mama jedva čekala. Odlazak u dom nam je obema jako teško pao. Ja bih najviše na svetu volela da je moja mama zdrava i da može sama da brine o sebi. Nju je taj odlazak psihički potpuno dotukao. Znala sam svako veče pred spavanje da je pozovem na Viber da pričamo, a posle razgovora bih se često isplakala. Čule smo se bezbroj puta dnevno. Gde god da idem, šta god da radim, zvala sam je na Viber da vidi unuku, da čuje šta radimo, da bude deo našeg života. Mnogo sam vezana za svoju majku. Jedna je majka. I iskreno, ni sama ne znam kako sam na nogama posle svega što se desilo - ispričala je.

Srčani problemi, šećer i generalno ugroženo zdravstveno stanje uticali su na to da Ljilja mora da bude smeštena u dom. Ipak, ona je bila funkcionalna i sposobna. Mogla je da komunicira, sarađuje i funkcioniše koliko je bolest to dozvoljavala.

Kako tvrdi Ramila, problemi su se postepeno pojavljivali kroz odnos pojedinih zaposlenih - neprijatnost, grub ton i nedostatak razumevanja za psihičko stanje korisnika. Sve je eskaliralo kada je Ljilja nekoliko puta pala, a Radmila za to nije ni znala.

- Pala je u domu dva puta, niko me nije pozvao da mi to kaže. Snimali su joj kukove, ali ne i glavu. Tih dana nisu nas puštali u dom zbog virusa. Onda je mama dobila upalu pluća. Prebačena je u Urgentni centar gde su nam rekli da će se oporaviti od upale, ali da ima kapilarno krvarenje na mozgu. Mama mi je rekla da je, kada je pala, jako udarila glavu i da se osećala kao da joj je glava pukla. Tako je krenuo pakao - ispričala je Radmila.

Ljilja je, nakon što je upala izlečena, vraćena u dom. Radmila je verovala da su problemi prošli, kada je primila strašan poziv.

- U večernjem telefonskom razgovoru, mama mi je rekla da nije mogla da me okrene i da me je zvala negovateljica. To mi je bilo čudno, ali kako se nastavio razgovor, ja sam shvatila da je nešto baš loše sa njom. Govorila je nerazumljivo i činilo mi se da nešto ozbiljno nije u redu. Kao laici smo prepoznali znake mogućeg moždanog udara i molili tehničara da pozove Hitnu pomoć. On je to odbio uz objašnjenje da "ne želi da ga grde i da je to od promenjene terapije". Hitna nije pozvana. Sledećeg jutra mama je doživela vrlo jak moždani udar - ispričala je Radmila.

Radmila tvrdi da je doktorka u domu znala da Ljilja ima kapilarno krvarenje, ali da o tome nije obavestila nijednog drugog radnika.

- Kako je rekao jedan tehničar, doktorka u domu je znala za nalaz, ali nikome to nije rekla. Niti je napisala da ako joj skoči pritisak ili nešto bude da reaguju brzo. Tehničar je mom mužu rekao da mu je, tek jutro posle moždanog maminog, doktorka rekla da moja mama ima kapilarno krvarenje i da je to znao, zvao bi hitnu odmah - rekla je Radmila.

Od tog momenta Radmila je slomljena i potpuno izgubljena.

- To je bio šok i potpuni slom. Znali smo da je moglo biti drugačije da je reagovano na vreme. Taj osećaj da je propušten ključni trenutak - to je nešto što ne prolazi. To me progoni. Samo da se pozvala hitna i da joj se ukazala prva pomoć... -  jedva je izgovorila.

Usledile su teške posledice. Bolničko lečenje. Paraliza. Potpuna zavisnost od tuđe nege i dug oporavak. Radmila je pokrenula niz prijava, obratila se inspekcijama i nadležnim institucijama.

- Sumnjamo na ozbiljne propuste u postupanju. Moja majka je ušla u dom kao bolesna, ali živa žena sa šansom za oporavak. Danas je potpuno uništenog zdravlja i bez mogućnosti da se ikada vrati normalnom životu. Naša porodica je slomljena. Jedno dete od tri i po godine svakog dana pita: "Da li je baka izašla iz bolnice?", a ja nemam snage da objasnim da baka više nikada neće moći da ustane, da govori kao pre, da je zagrli - pojasnila je.

Kao da sama situacija nije bila dovoljna, Radmilu su, kako tvrdi, pogodili i grubost i nerazumevanje na koje je naišla.

- Umesto izvinjenja, razumevanja i podrške, naletela sam na to da ljudi viču na mene, optužuju me da sam luda i govore da sam nerazumna. Govore da sam luda jer sam vikala, ali kako da ne vičem? Mama mi je bolesna. Verujem da je samo jedan pravovremen poziv Hitnoj pomoći mogao da promeni tok događaja. Samo jedna reakcija. Samo malo brige. Umesto toga, nebriga i odbijanje da se reaguje na vreme doveli su do teškog moždanog udara i trajnih posledica. Danas živimo posledice koje su doživotne. Ovo nije samo zdravstveni ishod, ovo je porodična tragedija – iskrena je bila.

Težinu celoj situaciji dodaje svedočenje jedne radnice u domu koja je zbog profesionalne sigurnosti želela da ostane anonimna.

- Glavna sestra je bila užasno neprijatna prema Ljilji. Meni je Ljilja jako draga i strašno mi je bilo da gledam kako viču na nju i napadaju je. To je žena koja ima problema sa srcem, a posebno je glavna sestra bila gruba prema njoj. Nisu brinuli o njoj koliko je trebalo. Zaista imaju puno posla, ali ne želim da ih branim. Bilo je i uskraćivanja nege, ali je ranije mogla barem sama da se presvuče, sada ni to ne može - ispričala je radnica.

Doneti odluku da roditelja smestiš u dom nikada nije lako. Čak i kada znamo da je to jedina realna opcija, srce ne prestaje da pati, a osećaj krivice i nemoći prati nas svakog dana. Priča Radmile i Ljilje pokazuje koliko je krhka granica između nege, odgovornosti i ljudskog propusta. Jedan trenutak nepažnje ili nepravovremene reakcije može promeniti život zauvek - ne samo onaj roditelja, već i cele porodice.

Ali u toj tragediji skriva se i snažna poruka: pažnja, razumevanje i empatija nisu luksuz - oni su osnovno pravo svakog čoveka, posebno onih koji zavise od tuđe brige. Radmila danas nosi bol, ali i odlučnost da se takve priče čuju, da se glas roditelja i dece u ovakvim situacijama ne izgubi i da se svet nauči da ozbiljno shvati odgovornost koju domovi za stare zaista nose.

Radmila dodaje i da bi im sada svaka pomoć za Ljilju značila.

Ovim povodom ekipa portala Telegraf.rs uputila je pitanja Ustanovi gerontološki centar Beograd.

- Zdravstveno stanje korisnika koјi borave na smeštaјu u Ustanovi Gerontološki centar Beograd redovno se prati od strane zaposlenog medicinskog osoblja. U Ustanovi su zaposleni lekari opšte prakse, lekar speciјalista interne medicine, lekar speciјalista fiziјatriјe i medicinske sestre/tehničari koјi brinu o zdravlju naših korisnika. Korisnicima se uredno kontrolišu vitalni parametri, a u slučaјu hitnih stanja van radnog vremena domskog lekara, upućuјe se poziv Službi hitne pomoći. U slučaјu pogoršanja zdravstvenog stanja u skladu sa odlukom lekara, vrši se transport korisnika u nadležne zdravstvene ustanove. Zaposleni u Ustanovi svoјe radne zadatke obavljaјu profesionalno, poštuјući etička načela. Ustanova podleže zdravstvenom i sanitarnom nadzoru, a kao ustanova sociјalne zaštite i inspekciјskom nadzoru resornog ministarstva. Nakon obavljenog Inspekciјskog nadzora resornog ministarstva utvrđeno јe da Ustanova Gerontološki centar Beograd, Dom Stacionar, postupa u skladu sa zakonom, pridržava se propisanih uslova i standarda u pogledu prostora i opreme, smeštaјnih uslova, nege i ishrane korisnika, kao i vođenja evidenciјe i dokumentaciјe o korisnicima na smeštaјu - navodi se u odgovoru.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje boračka i socijalna pitanja istaklo je tim povodom izvršen vanredni terenski i kancelarijski nadzor.

- Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i sociјalna pitanja, Sektor za sociјalnu zaštitu, Odeljenje za inspekciјski nadzor јe povodom podnete predstavke na nezakonito postupanje Gerontološkog centra Beograd, RЈ "Stacionar", Diljska br. 2, u odnosu na zaštitu korisnice A.Lj., koјa se nalazi na smeštaјu u navedenoј radnoј јedinici, izvršilo od strane inspekciјe sociјalne zaštite vanredni terenski i kancelariјski nadzor.

O izvršenom nadzoru i utvrđenom činjeničnom stanju sačinjen јe dana 29.01.2026. godine zapisnik koјi јe prosleđen odgovornom licu na izјašnjenje.

Takođe, u skladu sa članom 30. stav 1. Zakona o inspekciјskom nadzoru i navodima u predstavci koјi se odnose na kvalitet pružanja zdravstvene nege i zaštite korisnika na smeštaјu, predstavka јe 02.02.2026. godine prosleđena na postupanje Ministarstvu zdravlja, Sektoru za inspekciјske poslove, kako bi preduzeli radnje i mere iz svoјe nadležnosti - navodi se u odgovoru Ministarstva za Telegraf.rs.

(Telegraf.rs)