Danas obeležavamo Svetog Trifuna i zimske Zadušnice: Ove običaje treba ispoštovati

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 14. februara slave svetitelja kojem se u narodu pripisuju brojni običaji i verovanja. Sveti Trifun smatra se zaštitnikom vinograda, useva i iskrene hrišćanske ljubavi.

Kao zaštitnik vinogradara, Sveti Trifun je posebno poštovan među vinarima. Najvažniji običaj je orezivanje bar jednog čokota vinove loze, koji se potom prelije vinom, uz želju za rodnom i uspešnom godinom. Zbog toga je u narodu, naročito u Timočkoj krajini, poznat i kao "Orezač" ili "Zarezoj".

Preporučujemo

U pojedinim delovima Srbije ima i dodatna značenja. U šumadijskim selima Trifundan je zavetni dan, jer se verovalo da svetac štiti selo od grada, poplava, insekata i drugih štetočina. U negotinskom kraju trudnice su simbolično orezivale lozu, verujući da će, po principu "slično proizvodi slično", vinograd bolje roditi.

Šta se sprema za Svetog Trifuna?

U nekim mestima Sveti Trifun je i krsna slava. Domaćin, poznat kao "podrumar", priprema i podiže slavski kolač, a ta čast se svake godine prenosi na drugog domaćina. Slavska trpeza ima poseban značaj: osnovu čine vinogradska pogača, žito i vino. Ukoliko dan nije postan, priprema se i vinogradski gulaš, kao i piletina ili ćuretina u vinskom sosu. Ako je post, preporučuju se rečni rak, škarpine pripremljene u vinu ili druga riba.

Narodna verovanja vezuju Svetog Trifuna i za vremensku prognozu. Ako je na Trifundan vedro i sunčano, veruje se da će godina biti sušna i slabijeg roda. S druge strane, kiša ili mraz na taj dan nagoveštavaju dobar prinos useva i voća.

Takođe, danas obeležavamo i Zadušnice. 

Prve zadušnice u 2026. godini obeležavaju se 14. februara i nazivaju se Zimske ili Velike zadušnice. One se obeležavaju pred početak priprema za Vaskršnji post.

Zimske zadušnice najavljuju pripreme za početak Časnog posta, koji ove godine počinje 23. februara, u pojedinim krajevima poznatije su kao Otvorene zadušnice, jer se veruje da Sveti Petar, ključar pakla i raja, na ovaj dan otvara grobove.

Prve zadušnice u godini najranije se obeležavaju 6. februara, a najkasnije 13. marta, u zavisnosti od datuma Vaskrsa.

Brojni običaji

Za Velike zadušnice vezuju se brojni običaji, a narod se trudi da ih ispoštuje na što ispravniji način, kako bi pokazali poštovanje prema svojim najmilijim preminulim ljudima.

Smatra se da se u subotu, na Zimske zadušnice ne obavljaju teški i kućni poslovi, jer se smatra da duše preminulih toga dana posećuju svoje domove, te bi ih uznemirili teškim, fizičkim radom.

Na ovaj praznik u kući se ne pali vatra pre nego se ukućani vrate sa groblja.

U srpskoj narodnoj tradiciji, vatra simbolizuje žive, a Zadušnice su praznik posvećen mrtvima.

(Telegraf.rs)