"Sada ga više ništa ne boli": Stefan iz Vršca izgubio bitku protiv retke bolesti, cela Srbija bila uz njega
Stefan Đukić (29) iz Vršca, za koga je cela Srbija skupljala novac za pomoć, izgubio je bitku protiv retke i teške bolesti. Nažalost, nije uspeo da se izbori sa histiocitnim sarkomom.
Stefan je u aprilu 2024. godine čuo najgore prognoze lekara koje su govorile da mu nije ostalo duže od dva meseca života. Uprkos tome, posle teške borbe i dijagnoze koju ima jedan od milion ljudi, retkom vrstom raka – histiocitnim sarkomom – rak se povukao. Međutim, u septembru 2024. godine ostao je bez noge.
Preporučujemo
Stravičan snimak malog dečaka u supermarketu: Pun mržnje prema Srbiji, izgovorio strašne reči! Ko ovo uči decu
Aleksandra je osećala umor, napipala je nešto za šta su rekli da je benigno, onda je usledila JEZIVA DIJAGNOZA
Stefan Đukić bio je veseli mladić sportskog duha. Od osnovne škole trenirao je fudbal, dok pre četiri godine nije počelo da mu otiče koleno. Bili su to prvi simptomi.
Zbog bola u desnoj nozi prestaje da igra fudbal i u više navrata mu punktiraju koleno. Usled prečestog punktiranja, poslat je na Institut za reumatologiju 2022. godine.
Tamo dobija dijagnozu reaktivnog artritisa. Nakon neuspešnog lečenja na reumatologiji, poslat je na Institut za onkološku ortopediju u Banjici. Marta 2023. operisan je zbog sinovitisa, a biološki nalaz bio je benigni.
Početkom 2024. godine otok na kolenu ponovo ekspanzira, ali otiču i limfne žlezde u predelu desne prepone. Februara 2024. ponovo je hospitalizovan na Banjici. Stefan je bio prikovan za krevet, trpeo je jake bolove, gubio na kilaži i iz dana u dan njegovo stanje se pogoršavalo.
Dijagnoza histiocitnog sarkoma dobijena je 12.03.2024. godine.
Sve vreme uz njega je bio njegov otac kao najveća podrška. Stefan je rođendan dočekao u bolničkoj postelji.
Danas se od njega opraštaju njegovi sugrađani.
"Neka je njegovoj duši večni mir i spokoj u Anđeoskom svetu Carstva Nebeskog. Sve je volja Božija i sada ga ništa više ne boli. Imao je oko sebe čitavu vojsku podrške i branitelja, sve nas je podigao na noge i svi smo smerno gledali u njegovom pravcu... ljubavlju smo davali podršku njegovom životu, a on je nas osnaživao svojim držanjem. Ali ko smo mi!? Mi smo mali. Naša volja nema moć do Božije", pišu.
(Telegraf.rs)