Gužve na Evzoniju ili nova šansa preko Bugarske: Koji je najbrži put do grčkih plaža ovog leta?

Za većinu srpskih turista put do Grčke preko Severne Makedonije godinama nije imao ozbiljnu konkurenciju. Međutim, ulazak Bugarske u Šengen i primena novog evropskog sistema evidencije putnika (EES) ove sezone iz korena menjaju dosadašnju računicu. Ruta preko Sofije više nije rezervisana samo za one koji putuju na Tasos ili u Kavalu, već postaje ozbiljna alternativa za sve veći broj vozača.

Dok se letnja turistička sezona zahuktava, a najveći broj građana Srbije tradicionalno kreće ka helenskim letovalištima sopstvenim automobilom, staro pitanje ponovo postaje aktuelno, koji pravac izabrati? Odgovor na to pitanje danas je znatno složeniji nego pre nekoliko godina.

Preporučujemo

Najveći broj naših turista koji na svoja četiri točka putuju do Grčke i dalje bira provereni pravac preko Niša, Preševa, Skoplja i Đevđelije, da bi zatim preko graničnog prelaza Evzoni ušli u Grčku. Ova ruta je prirodno najkraća za sve putnike koji se upućuju ka Solunu, Halkidikiju, Olimpijskoj regiji i većem delu severne i zapadne Grčke.

Glavna prednost ovog pravca je jednostavnost i navika. Gotovo čitava trasa vodi modernim auto-putem koji je odlično poznat domaćim vozačima, a duž puta je na raspolaganju veliki broj benzinskih stanica, modernih odmorišta i restorana. Primera radi, za prosečnog turistu koji iz Beograda putuje do Soluna, ova ruta iznosi približno 630 kilometara i u idealnim uslovima može se preći za šest do sedam sati vožnje.

Međutim, najveći problem nastaje u samom špicu letnje sezone, tokom jula i avgusta. Na prelazima Preševo–Tabanovce i Bogorodica–Evzoni često se formiraju višekilometarske kolone, naročito vikendom. Kako podseća direktor YUTA Aleksandar Seničić, višesatna zadržavanja na Evzoniju postojala su i pre uvođenja novih evropskih sistema, a u jeku sezone ta čekanja mogu potpuno da ponište prednost kraće kilometraže.

Godinama je glavni argument protiv putovanja kroz Bugarsku bio loš kvalitet pojedinih deonica i spor prolazak kroz okolinu Sofije. Danas je situacija znatno drugačija. Završetak velikog dela obilaznice oko Sofije, modernizacija kompletne putne infrastrukture i gotovo neprekidna vožnja auto-putem učinili su ovu rutu mnogo privlačnijom. Prema podacima turističke platforme Nikana, jedino značajnije usko grlo na ovom pravcu ostaje deonica kroz Kresnensku klisuru, dok se ostatak puta odvija brzim saobraćajnicama.

Ruta Beograd–Sofija–Kulata–Kavala primarno je pogodna za turiste koji letuju na Tasosu, u Kavali, Stavrosu, Asprovalti i na istočnoj obali Halkidikija. Da se svest vozača menja, pokazuje i činjenica da se sve veći broj putnika "seli" na ovaj pravac, zbog čega su već tokom proteklih vikenda zabeležene prve veće gužve i na ovoj ruti.

Najveća novina ove godine nije kvalitet asfalta, već administracija. Evropska unija je uvela elektronsku registraciju državljana trećih zemalja prilikom ulaska u šengenski prostor, što podrazumeva skeniranje pasoša, fotografisanje i uzimanje biometrijskih podataka.

U praksi, to znači da vozači koji u Grčku putuju preko Bugarske prolaze kompletnu EES kontrolu već na ulasku u Bugarsku, odnosno na graničnom prelazu Gradina. Nakon što prođu ovu proceduru, putnici nastavljaju vožnju kroz dve šengenske države (Bugarsku i Grčku) bez dodatnih unutrašnjih graničnih kontrola. Iako je najavljeno da će Grčka koristiti pravo na delimično ublažavanje ovih mera do 30. avgusta, to ne znači potpunu suspenziju sistema za državljane Srbije. Upravo zato turistički vodiči navode da bi bugarska ruta mogla dramatično da dobije na značaju, jer se kompletna šengenska procedura obavlja na samo jednoj tački.

Kada se uporede troškovi putarina i vinjeta, razlike između dva pravca nisu drastične, ali zahtevaju drugačiji način plaćanja.

Za putovanje preko Severne Makedonije, vozači iz Beograda platiće oko 1.800 dinara za putarinu kroz Srbiju do Preševa. Prolazak kroz Severnu Makedoniju košta oko 7 evra u jednom smeru, a na to treba dodati i grčke putarine čija cena zavisi od krajnje destinacije.

Sa druge strane, vožnja preko Bugarske podrazumeva plaćanje domaće putarine do Gradine u iznosu od oko 1.750 dinara. Odmah po ulasku u Bugarsku obavezna je kupovina elektronske vinjete, dok se grčke putarine plaćaju na prvoj rampi nakon prelaska granice kod Kulate.

Na internet forumima i društvenim mrežama, poput Reddita, poslednjih nedelja vodi se živa rasprava o prednostima oba pravca. Korisnici koji su nedavno testirali bugarsku rutu kao najveći plus ističu postojanje samo jedne granične kontrole, dok kao manu navode nešto dužu vožnju za sve one koji se upućuju ka Solunu ili zapadnim delovima Grčke.

Iskusni putnici i specijalizovane platforme poput Grčka.info i Nikane saglasni su u jednom zaključku. Ako putujete u Solun, Leptokariju, Paraliju ili na zapadni i centralni deo Kasandre i Sitonije, ruta preko Severne Makedonije i dalje ostaje najkraći i najlogičniji izbor. Međutim, ukoliko vam je krajnji cilj Tasos, Kavala, Asprovalta, Stavros ili istočna obala Halkidikija, put preko Bugarske ove godine predstavlja alternativu koju, zbog administrativnih olakšica, vredi ozbiljno uzeti u obzir.

(Telegaf.rs)