Autizam: Prepoznajte prve tihe signale! Ovo je najveća zabluda sa kojom se roditelji suočavaju

Kada se u porodici ili javnom prostoru pomene autizam, često se susrećemo sa velikim brojem pitanja, nedoumica i, neretko, predrasuda. Autizam, odnosno poremećaj iz spektra autizma (PSA), predstavlja složeni, doživotni neurorazvojni poremećaj koji utiče na to kako osoba percipira svet oko sebe i kako komunicira sa drugima. Kako bismo bolje razumeli šta je zapravo autizam, važno je da se oslonimo na proverene naučne činjenice i zvanične statistike.

Autizam u brojkama

Učestalost sa kojom se autizam dijagnostikuje u stalnom je porastu širom sveta. Prema najnovijim globalnim istraživanjima i podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), procenjuje se da autizam pogađa približno 1 u 127 osoba na globalnom nivou..

Preporučujemo

Statistika u Srbiji: Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, u Registru dece sa smetnjama u razvoju evidentirano je preko 2.200 dece sa dijagnozom iz spektra autizma. Ipak, procene udruženja ukazuju da u Srbiji živi nekoliko desetina hiljada osoba koje imaju autizam, ali mnogi odrasli i dalje nemaju zvaničnu dijagnozu.

Simptomi: Kako prepoznati autizam kod dece?

Budući da je autizam stanje spektra, simptomi se mogu drastično razlikovati od osobe do osobe. Neke osobe koje imaju autizam mogu živeti potpuno samostalno i imati natprosečnu inteligenciju, dok je drugima potrebna celoživotna nega i podrška.

Prvi znaci da je u pitanju autizam najčešće se primećuju već tokom prve dve godine života deteta. Najčešći simptomi podeljeni su u dve ključne kategorije:

1. Poteškoće u socijalnoj komunikaciji i interakciji

Izostanak kontakta očima: Dete retko ili nimalo ne gleda roditelje u oči.

Kašnjenje u razvoju govora: Dete do 12. meseca ne brblja, a do druge godine ne sklapa jednostavne fraze od dve reči.

Odsustvo odazivanja na ime: Dete se često ponaša kao da ne čuje kada ga dozivate, iako mu je sluh potpuno očuvan.

Teškoće sa deljenjem pažnje: Dete ne koristi gestove poput pokazivanja prstom da bi podelilo interesovanje sa drugima.

2. Repetitivni obrasci ponašanja i ograničena interesovanja

Ponavljajući pokreti (stereotipije): Mahanje rukama, ljuljanje tela ili hodanje na prstima.

Neobična vezanost za predmete: Fokusiranje na delove igračaka umesto na funkcionalnu igru.

Otpor prema promenama: Insistiranje na striktnoj rutini – svaka promena može izazvati intenzivan stres.

Senzorna osetljivost: Preosetljivost (ili smanjena osetljivost) na zvukove, svetlost, teksture odeće ili mirise.

Kako se postavlja dijagnoza za autizam?

Ne postoji jednostavan medicinski test krvi ili snimak mozga koji može potvrditi da li je u pitanju autizam. Dijagnostički proces je složen i zahteva timski, multidisciplinarni pristup stručnjaka koji uključuje: dečijeg psihijatra, pedijatra, logopeda i defektologa i kliničkog psihologa.

Dijagnoza se postavlja kroz detaljno posmatranje ponašanja deteta, analizu njegovog razvoja od rođenja i standardizovane intervjue sa roditeljima.

Zlatni standard medicine: Rana dijagnostika je ključ. Što se ranije prepozna autizam (idealan period je pre treće godine života), to su šanse za uspešnu stimulaciju razvoja i bolji kvalitet života deteta znatno veće.

Kako se "leči" autizam?

Važno je odmah razjasniti jednu stvar, a to je da autizam nije bolest, pa se stoga ne može "izlečiti". Autizam je specifičan način na koji mozak funkcioniše i procesira informacije. Ipak, pravovremenim i adekvatnim terapijskim pristupima, detetu se može pomoći da razvije maksimalni potencijal i prevaziđe prepreke.

Glavni stubovi podrške za autizam uključuju:

Rana intervencija: Intenzivni rad sa stručnjacima odmah po uočavanju prvih odstupanja.

Bihevioralna terapija: Metode poput ABA terapije pomažu u učenju novih veština i smanjenju nepoželjnih obrazaca ponašanja kroz sistem nagrađivanja.

Terapija senzorne integracije: Pomaže deci koja imaju autizam da bolje procesiraju čulne nadražaje iz okruženja kroz specijalizovane taktilne i motoričke vežbe.

Logopedski tretmani: Fokusirani na razvoj verbalne i neverbalne komunikacije.

Simptomatska farmakoterapija: Lekovi se ne koriste za lečenje samog autizma, ali se mogu propisati ukoliko su prisutna prateća stanja poput izrazite hiperaktivnosti (ADHD), epilepsije, agresije ili izraženih poremećaja sna.

(Telegraf.rs)