Danas se slave Sveti apostol Akila i Prepodobni Stefan Mahriški: Evo za šta se obavezno treba pomoliti!

Srpska pravoslavna crkva (SPC) i njeni vernici 27. jula obeležavaju praznik Svetog apostola Akile, jednog od Sedamdesetorice apostola i revnosnog propovednika hrišćanske vere. Njegovo ime zauzima posebno mesto u Novom zavetu, gde se pominje kao jedan od najbližih saradnika Svetog apostola Pavla u širenju hrišćanstva. Takođe, obeležava se i praznik Prepodobnog Stefana Mahriškog, ruskog svetitelja iz 14. veka, koji je ostao upamćen kao veliki podvižnik, osnivač manastira i čovek koji je ceo svoj život posvetio molitvi, smirenju i služenju Bogu.

Sveti Akila bio je Jevrejin rodom iz Ponta, a sa suprugom Priskilom živeo je u Rimu, odakle su bili proterani za vreme cara Klaudija. Kasnije su se nastanili u Korintu, gde su upoznali apostola Pavla.

Preporučujemo

Kako su se bavili istim zanatom i izrađivali su šatore, zajedno su živeli i radili, a potom i propovedali Jevanđelje.

Novi zavet svedoči da su Akila i Priskila otvorili vrata svog doma prvim hrišćanima, pretvorivši ga u mesto okupljanja i molitve. Zbog svoje predanosti veri i misionarskom radu ostali su upamćeni kao primer bračne sloge, gostoprimstva i služenja drugima.

Crkveno predanje navodi da je Sveti Akila kasnije postao episkop i da je postradao za Hrista, zbog čega ga Crkva proslavlja kao svetog mučenika i apostola.

Narodna verovanja i običaji

Za praznik Svetog apostola Akile nisu vezani široko rasprostranjeni narodni običaji, ali su u pojedinim krajevima sačuvana određena verovanja poput toga da vernici odlaze u crkvu, pale sveće i mole se za mir, međusobno razumevanje i slogu u porodici.

Budući da su Sveti Akila i Priskila poznati kao uzoran bračni par u hrišćanskoj tradiciji, pojedini supružnici na ovaj dan izgovaraju zajedničke molitve za ljubav, vernost i zajedništvo.

U narodu se smatra da je praznik pogodan za pomirenje sa rodbinom, prijateljima ili komšijama sa kojima postoje nesuglasice.

Prepodovni Stefan Mahriški: Napustio bogatstvo zarad vere

Danas se obeležava i praznik Prepodobnog Stefana Mahriškog, ruskog svetitelja iz 14. veka, koji je ostao upamćen kao veliki podvižnik, osnivač manastira i čovek koji je ceo svoj život posvetio molitvi, smirenju i služenju Bogu.

Stefan Mahriški rođen je u Kijevu, a još kao mladić odlučio je da napusti lagodan život i zamonaši se u Kijevo-pečerskoj lavri, jednom od najznačajnijih duhovnih centara pravoslavlja. Zbog velikih nemira i progona monaha napustio je manastir i povukao se u gustu šumu na području današnje Vladimirske oblasti, gde je želeo da živi u potpunoj tišini i molitvi.

Njegov podvižnički život ubrzo je privukao mnoge učenike, pa je na tom mestu osnovan manastir Mahrišče, po kojem je svetitelj kasnije i dobio ime. Bio je poznat po skromnosti, mudrim savetima i spremnosti da pomogne svakome ko mu se obrati. Predanje kaže da je mnogima bio duhovni učitelj i da je svojim životom pokazivao kako se istinska snaga nalazi u veri, smirenju i ljubavi prema bližnjima.

Crkva ga proslavlja kao prepodobnog, odnosno svetitelja koji je svetost dostigao monaškim podvigom. Njegov život smatra se primerom istrajnosti, odricanja i poverenja u Boga čak i u najtežim okolnostima.

Narodna verovanja i običaji

Vernici na ovaj dan odlaze u hram, pale sveće i mole se za duševni mir, istrajnost u iskušenjima i snagu da donesu ispravne životne odluke, a budući da je svetitelj život proveo u molitvi i tišini, pojedini vernici nastoje da praznik provedu mirno, bez svađa i nepotrebnih rasprava.

Smatra se da je ovaj dan pogodan za iskrenu molitvu i preispitivanje sopstvenih postupaka, kao podsticaj na smirenje i praštanje.

U nekim pravoslavnim sredinama monasi i vernici posebno se mole Prepodobnom Stefanu za duhovno rukovođenje i istrajnost na putu vere.

(Telegraf.rs)