Nije promaja nego OMAJA! "Hvata" slično, ali znate li šta je to? Verovanje iz Srbije koje nije za strašljive

Srbija je prepuna kako tradicije, tako i raznih izraza, ali i nerodnih verovanja, a za sve koje je ikada zbunilo pominjanje omaje u nekom kontekstu, postoji i jasno objašnjenje jer se to jednostavno sve ređe praktikuje.

No, ako ste pomislili da je reč o kakvom lapsusu grdno biste se prevarili. Kada vam neko izgovori na primer: "Uhvatila ga je omaja", zapravo je malo verovatno da je želeo reći: "Uhvatila ga je promaja".

Preporučujemo

Naime, u srpskoj narodnoj tradiciji, omaja predstavlja nevidljivu silu ili stanje koje čoveka može da zbuni, zavara ili navede da izgubi osećaj za prostor i vreme. Verovalo se da osoba koja "upadne u omaju" može iznenada da zaluta, da ne prepoznaje put kojim svakodnevno prolazi ili da stekne utisak da se neprestano vrti u krug, iako se nalazi na poznatom mestu.

Upravo zbog toga nekada su ljudi bili umnogome obazriviji kuda se kreću verujući u natprirodno, a prema narodnim predanjima, omaja se najčešće vezivala za usamljene raskrsnice, guste šume, napuštena mesta, vodenice, rečne obale ili proplanke za koje se smatralo da imaju posebnu, tajanstvenu energiju. Takođe se govorilo da se češće javlja u sumrak ili tokom noći, kada je vidljivost slabija i kada je, prema verovanju, granica između stvarnog i natprirodnog tanja.

U mnogim krajevima Srbije smatralo se da omaju mogu izazvati natprirodna bića iz narodnih predanja, poput vila ili drugih nevidljivih sila, dok su pojedini verovali da se na takvim mestima čovek jednostavno "izgubi u mislima". Zbog toga su stariji savetovali da se na mestima za koja se verovalo da su "omađena" ne viče, ne zviždi i ne ostaje bez potrebe posle zalaska sunca.

Narod je razvio i različite načine zaštite. Verovalo se da čovek koji oseti da je "u omaji" treba da zastane, prekrsti se, izgovori molitvu ili promeni pravac kretanja. U nekim krajevima savetovalo se i da okrene deo odeće naopako ili da sa sobom nosi osveštani krstić, jer se smatralo da će tako prekinuti dejstvo omaje.

Savremena nauka ne potvrđuje postojanje omaje kao natprirodne pojave. Osećaj dezorijentacije može imati različite prirodne uzroke, poput umora, stresa, slabe vidljivosti, jednoličnog pejzaža ili drugih psiholoških i fizioloških faktora. Ipak, omaja ostaje važan deo srpske narodne baštine i jedno od najpoznatijih verovanja koje svedoči o tome kako su naši preci pokušavali da objasne neobične pojave koje nisu mogli da razumeju.

Zanimljivo je da etnolozi omaju ne posmatraju samo kao praznoverje, već i kao deo bogate usmene tradicije. U mnogim krajevima Srbije ljudi i danas koriste izraz "uhvatila ga je omaja" kada žele da opišu osobu koja je iznenada zalutala, zbunila se ili se ponaša kao da je "izgubila orijentaciju", bez obzira na to da li veruju u natprirodno poreklo te pojave.

(Telegraf.rs)