Iza kačketa krije se NAJVEĆA TAJNA BEOGRADA: Posmatra vas iz prikrajka i svima otkriva tajne vaše duše

U svetu društvenih mreža gde se sadržaji često brzo zaboravljaju, jedna mlada žena uspela je da osvoji srca domaće publike nečim što se danas retko sreće, potpunom iskrenošću, toplinom i dubokim razumevanjem duše jednog naroda. Devojka koju stotine hiljada ljudi na Instagramu i TikToku zna pod nadimkom Jori Yeoh, u stvarnosti se zove Džorijen. Ima 29 godina, rođena je u Kini, odrasla u Sjedinjenim Američkim Državama, a danas svoj dom gradi u samom srcu Beograda, na Vračaru. Njen put do Srbije nije bio plod dugogodišnjeg planiranja, niti strateške analize na mapi sveta. Bio je to splet neverovatnih okolnosti, logističke neprilike koja se pretvorila u najlepši životni preokret i jedne nesvakidašnje, slatke slučajnosti.

Od istorijskih ulica grada Jingjin na severu Kine, preko elitnog univerzitetat u Bostonu i sunčanih plaža Havaja, pa sve do beogradskih pekara sa burekom i ušuškanih kafića, Jori je za Telegraf.rs podelila neverovatnu priču i otkrika kako izgleda potraga za mestom gde se čovek ne oseća samo kao prolaznik, već kao deo zajednice.

Preporučujemo

Pre nego što je postala prepoznatljivo lice beogradskih ulica, Džorijen je imala izuzetno dinamčnu i bogatu biografiju. Rođena je u Jingjinu, velikom i istorijski bogatom gradu na severu Kine koji su kroz vekove oblikovali različiti kulturni uticaji. U Kini je živela do svoje trinaeste godine, odrastajući u vreme intenzivnog ekonomskog i društvenog razvoja zemlje. Kao pripadnica generacije nastale u eri politike jednog deteta, odrasla je okružena pažnjom svoje porodice, u sredini koja je, kako sama ističe, gajila posebnu naklonost prema devojčicama.

Sa trinaest godina, njen život dobija potpunu novu dimenziju kada se sasvim sama preselila u Sjedinjene Američke Države radi nastavka školovanja. Usklađivanje sa novom sredinom, učenje jezika i prilagođavanje američkom školskom sistemu bili su izazovi sa kojima se brzo izborila. Nakon završene srednje škole, upisuje prestižni Bostonski univerzitet gde je završila osnovne studije iz oblasti neuronauka i psihologije. Želja da naučna znanja o ljudskom mozgu i ponašanju primeni u praksi navela ju je da nastavak obrazovanja usmeri ka biznisu i marketingu, završivši master studije u toj oblasti.

Nakon Bostona, put ju je odveo na Havaje, gde se bavila razvojem sopstvene e-trgovine i oporavljala od operacije. Ipak, unutrašnji nemir i želja za istraživanjem sveta nisu joj davali mira. Severna Amerika joj je postajala tesna, a monotonija životnog stila sve više primetna. Želela je novi izazov, novu kulturu i potpuno novu stranicu u svom životu.

Kako jedna devojka sa Havaja završi u Beogradu? Odgovor leži u nizu sporednih događaja koji su se sklopili u savršenu mozaik priču. Dok je živela u Sjedinjenim Američkim Državama, jedan od njenih najboljih prijatelja bio je Amerikanac srpskog porekla. On joj je godinama pričao sa velikim entuzijazmom o svojoj domovini, opisujući Srbiju kao mesto izuzetne energije, gostoprimstva i bezbednosti.

Međutim, Džorijen nije imala u planu da se preseli u Beograd. Njen dolazak u Srbiju bio je predviđen kao kratka usputna stanica tokom putovanja po Evropi. A onda se dogodio ključni trenutak koji ona danas sa osmehom naziva slatkom slučajnošću.

- Pa, to je zapravo slatka slučajnost. Moj plan, kada sam bila u SAD, kada sam živela na Havajima, već sam osećala da želim da vidim više sveta. Bila sam umorna od Severne Amerike. Oduvek sam putovala po Aziji, pa sam želela da dođem da vidim Evropu više i započnem novi život, novi izazov. Sticajem okolnosti, moj najbolji prijatelj, jedan od mojih dobrih prijatelja u SAD je Amerikanac rođen u Srbiji. Tako da mi je uvek govorio dobre stvari o Srbiji. I tog leta nisam planirala da ostanem ovde u Srbiji mesec dana, ali nešto se desilo sa mojom avionskom kartom, pa sam morala... Bilo mi je lakše da ostanem ovde mesec dana nego da se bavim papirologijom. Mislila sam: 'Okej, moj prijatelj mi je rekao da je sve bezbedno ovde, iako ne znam previše o Srbiji, ali živeću ovde mesec dana da vidim kako mi se sviđa' - priseća se Džorijen.

Ovaj neočekvani administrativno-logistički peh sa kartom primorao ju je da promeni planove. Umesto nekoliko dana, ostala je u Beogradu punih mesec dana. Ono što je na prvi pogled delovalo kao prepreka na putovanju, pretvorilo se u najvažniju odluku u njenom životu.

Već tokom prvih sedam dana boravka u glavnom gradu Srbije, Džorijen je doživela osećaj koji u drugim svetskim metropolama nije osjetila. Gostoprimstvo lokalnog stanovništva, otvorenost i opšta atmosfera na ulicama potpuno su je očarali.

- I posle prve nedelje već sam znala da mi se stvarno sviđa Srbija. I posle mesec dana bolje sam upoznala grad, a takođe sam tokom tog jednog meseca već stekla prijatelje. I nakon što sam napustila Srbiju, mnogo ljudi me je pitalo: 'Kada se vraćaš?' Pomislila sam kako mi se već sviđa Srbija u svakom slučaju, a želela sam da se odselim iz SAD, pa sam mislila da bi Srbija bila odličan prvi izbor za mene, za prvu zemlju u koju bih se preselila posle SAD. Tako da sam se samo preselila, bez previše razmišljanja. Znaš, kada previše razmišljaš, teško je doneti odluku - objašnjava ona.

Ono što ju je posebno fasciniralo bila je bezbednost. Dolazeći iz zemlje u kojoj su oružani incidenti i opšta nesigurnost na ulicama svakodnevna briga, Beograd joj je delovao kao mirna oaza.

- Ljudi su bili tako prijateljski nastrojeni. Otkad sam napustila aerodrom, od taksiste, mislim da sam takođe imala sreće, od taksiste do domaćina na Airbnb-u, do komšija oko mene. Svi su bili tako prijateljski nastrojeni, a takođe, ulice su veoma bezbedne. Bila sam šokirana koliko je Beograd bezbedan. Čak i sada, koliko je Beograd bio bezbedan i koliko jeste. Govorila sam svojoj mami da je toliko bezbednije nego u SAD i srela sam devojku iz Australije i ona mi je takođe rekla da je bezbednije nego u Australiji. Nisam uradila domaći zadatak pre nego što sam došla ovde, pa sam bila tako iznenađena ljudima ovde - iskrena je Džorijen.

Srdačnost prolaznika, pozivi na kafu, preporuke za domaće specijalitete poput ćevapa, pljeskavica i rakije bili su svakodnevni podsetnik da se nalazi u sredini koja vrednuje ljudski kontakt iznad svega.

Na prvi pogled, nečija karijera koja počinje istraživanjem mozgova i ljudske psihe na prestižnom univerzitetu deluje daleko od kreiranja kraćih video-snimaka za društvene mreže i ocenjivanja beogradskih kafića. Međutim, za Džorijen je to prirodan nastavak njene strasti i savršena fuzija svega što je naučila.

U njenom svakodnevnom radu, spajanje neuronauka, psihologije i biznisa pruža joj jedinstvenu perspektivu. Pored toga što i dalje uspešno vodi sopstveni posao u oblasti e-trgovine (e-commerce), ona koristi svoje znanje kako bi kreirala sadržaj koji rezonuje sa stotinama hiljada gledalaca.

- Pa u SAD zapravo i dalje radim e-trgovinu. Tako da to zapravom marketing zapravo igra ogromnu ulogu u e-trgovini, znaš, online prodavnicama. I uopšte brendovima i prodavnicama generalno. I mislim da čak i sada sa mojim društvenim mrežama, sa sadržajem, psihologija igra ogromnu ulogu. Kao šta reći u naraciji, kakav sadržaj bi se ljudima svideo i udice, kako da počnem video. Mislim da je sve u psihologiji i marketingu - ističe Džorijen.

Njena strast prema pravljenju videa nastala je iz čiste radoznalosti i želje da zabeleži lepotu koju vidi oko sebe, a koju mnogi uzimaju zdravo za gotovo.

- Da, mislim da je to samo moja prava strast. Nije samo stvar u ocenjivanju hrane, moja prava strast je pravljenje videa. I kada sam se prvi put preselila ovamo, pomislila sam: 'Zašto da ne? Zašto da ne pravim videe o kafićima u Srbiji i generalno o Srbiji?', jer je toliko potcenjena. Čak i sada kada pričam svojim prijateljima u SAD o Srbiji, oni ne znaju ništa o Srbiji, ali u isto vreme, znaš, kafići u Srbiji su tako slatki. Svaki kafić ima svoju jedinstvenu atmosferu. Nije bitno gde se nalazi. Osećam da ili vlasnik ili radnici tamo čine kafiće tako ušuškanim. I to ne vidiš baš svuda drugde u svetu, posebno u Severnoj Americi. Znaš, u Severnoj Americi osećam da je većina kafića veoma komercijalizovana. Čak i oni slatki, oni su samo 'instagramično' slatki, to je, znaš, tako su slatki da su samo za influensere. Ali ovde, oni su jednostavno slatki i ušuškani - objašnjava ona.

Popularnost koju je Džorijen stekla među građanima Srbije ne leži samo u činjenici da jedna strankinja hvali lokalnu hranu i mesta. Ljudi u Srbiji prepoznali su da njena fascinacija nije površna. Ona ne posmatra zemlju kroz prizmu turiste koji traži brzu atrakciju, već kroz prizmu nekoga ko želi da uđe u samu suštinu lokalnog života.

Džorijen često naglašava da Srbija poseduje nešto što se ne može kupiti niti veštački stvoriti u modernom svetu, dušu.

- Uvek govorim ljudima da je Srbija zemlja koju moraš da osetiš. Zato što postoji duša zemlje, duša zemlje koju ne možeš samo da vidiš sa slika. Moraš da je osetiš iz svog svakodnevnog života, od svojih komšija, od vlasnika prodavnica, od vlasnika pekara sa burekom. Znaš, to je, stvarno moraš da je osetiš od običnih ljudi - reči su kojima objašnjava tajnu svoje povezanosti sa Beogradom.

Njeni videi nisu samo vodiči kroz restorane i kafiće; oni su ogledalo u kom ljudi iz Srbije mogu da vide lepotu sopstvene svakodnevice očima nekoga ko je prošao ceo svet da bi našao dom. Njeno iskreno oduševljenje punjenom paprikom, običajem pijenja kafe sa komšijama, šetnjama po Novom Beogradu i opuštenom energijom Novog Sada stvorilo je neraskidivu vezu sa gledaocima.

Iako je u Beograd prvobitno došla planirajući da ostane svega nekoliko godina pre nego što nastavi svoje putovanje po svetu, stvari su se u međuvremenu drastično promenile. Danas, Džorijen ima jasno definisane planove za budućnost, a u njima Srbija zauzima centralno mesto. Sticanje bliskih prijatelja, stvaranje kumstva, učenje jezika i integracija u svakodnevni život učinili su da Beograd postane njena glavna životna baza.

Na pitanje gde bi volela da živi kada bi mogla da bira bilo koje mesto na planeti, njen odgovor ne ostavlja prostor za sumnju.

- Da živim ovde? Da, izabrala bih Srbiju. Da si me pitala pre dve godine kada sam putovala, i dalje bih izabrala Srbiju. Čak i sada kada znam kakva je Srbija, i dalje bih definitivno izabrala Srbiju - sa ponosom naglašava Džorijen.

Njen plan za naredne godine jeste da živi na relaciji između Beograda, Amerike i Kine, ali uz jasnu poruku da je Beograd mesto kome se uvek vraća i gde gradi svoj život, a sve to zahvaljujući samo neverovatnom spletu "nesrećnih" okolnosti sa avionskom kartom.

(Telegraf.rs)