Popeli smo se na čuveni "Savski Titanik" koji je izronio: Ono što smo zatekli na olupini ĆE VAS IZNENADITI

Dosadašnje suše i dalje ne prestaju da haraju Srbijom, a naše reke, uprkos velikom otporu polako gube tu bitku. Zajedno sa njima, otkrivaju se tajne koje su ljubomorno čuvale decenijama.

Prethodno smo pisali i olupinama koje su izronile iz dubina Dunava, na granici sa Rumunijom, na korak od Đerdapa. Ipak, ostaci Drugog svetskog rata, najvećeg sukoba na ovim prostorima kriju svoje tajne i u Savi.

Preporučujemo

Meštanima Jarka, Sremske Mitrovice i ostalih okolnih mesta je potrebno samo reći "Slovenac" i svi će vam prstom pokazati ka reci. Taj brod je postao neizostavni deo istorije tog kraja, ali i lokalnog folklora. Brod je toliko ušao u njihovu podsvest, da je oko njega stvorena čitava mitologija.

Naša ekipa je imala sreće, jer smo naišli na izuzetno predusretljivog ribara, Stanislava Kozenka, koji nam je sa velikim zadovoljstvom ponudio da nas svojim čamcem preveze do olupine. Iako je tog dana bila velika vrućina, gotovo bez daška vetra, put je bio prijatan. Reka Sava je u tom predelu okružena gustom, gotovo netaknutom prirodom.

Putovanje je potrajalo, ali već iz daleka smo uočili poznate sive konture, kako prkose okruženju, a istovremeno su sjedinjene sa njima, kao nekakva drevna stena.

To je bio "Slovenac".

Sudbina ovog parnog tegljača na točak započela je davne 1913. u Budimpešti gde je izgrađen i porinut pod imenom Vág. Nakon Prvog svetskog rata i sloma Austorugarske monarhije, pripao je Kraljevini SHS. Tada je kršten novim imenom - onim koje nosi i danas.

Zastavu menja tokom Drugog svetskog rata, kada ga zaplenjuje nacistička Nemačka i koristi za prevoz vojne opreme. Tada je prvi put i potopljen, 1944. kod Ivankovca, na Dunavu. Ipak, njegove "rane" nisu bile toliko teške i on je ubrzo vraćen u pogon.

Naredne godine, ipak, dočekuje kraj svojih plovidbi. 25. aprila 1945. je naleteo na minu kod Jarka i potonuo, blizu obale, dok je služio Narodnooslobodilačkoj vojsci. Tu on počiva i danas.

Priča koja se vezuje za njega je fascinatna i, ako su priče tačne, tragična.

- "Slovenac" je parni brod, krenuo je sa ranjenicima iz Sremske Mitrovice za Šabac. Na tom putu naleteo je minu i potonuo, zajedno sa barkasama koje su takođe potonule sa ranjenicima i tako je ostao do danas. Ljudi ga dosta posećuju, to je kultno mesto i za Mitrovčane i za Jarčane, za sve koji imaju plovila. Kad sam bio klinac, tamo su prali kudelju i voda je bila plitka i lepa za kupanje. On se vidi samo kada je nizak vodostaj, ali propada. Zub vremena čini svoje, ali za naše detinjstvo i sve nas koji smo proveli puno vremena posebno leti, ostaje nam u velikoj uspomeni - rekao je Stanislav Kozenko za Telegraf.

Iako davno ugašen i predat milosti i nemilosti savskim talasima, mesto na kome sada počiva ovaj "Savski Titanik" je neobično živo. Tamo smo zatekli kupače koji su uživali u vrelom avgustovskom danu. Njegovi točkovi su i dalje jasno uočljivi, ali zub vremena je uzeo maha na ovoj olupini. Metal je zarđao, a mnogi delovi broda su polako postali neprepoznatljivi, a mulj se dobrano nakupio u njegovom telu.

Nakon ratnih previranja, ožiljaka i bolnog kraja, nije "mrtav". Naprotiv, više deluje kao neki dekica koji uživa u penziji i igra se sa decom i mladima koji rado posećuju njega i njegov sprud, penju se na konstrukciju i kupaju u njegovoj okolini.

Ako želite da posetite ovaj simbol Save, a nemate svoj čamac, najbolja opcija je da posetite Jarak i raspitate se na obali među lokalnim ribarima gde je tačno brod. Neko od predusretljivih Jarčana će vas sigurno povesti čamcem. Put rekom od Jarka do "Slovenca" traje oko 20 minuta, tako da se pripremite; stavite nešto na glavu i namažite se kremom za sunce.

Takođe, treba naglasiti da je reč o staroj metalnoj konstrukciji sa oštrim ivicama, dok peščani sprudovi i plićaci mogu biti varljivi zbog promenljivog rečnog dna. Zbog toga se savetujemo dodatni oprez prilikom obilaska ili kupanja u blizini olupine.

(Telegraf.rs)