Ako nema zakona, romska deca ostaju bez asistenata i jezika: Evo šta predlažu aktivisti

Mere podrške romskim učenicima moraju postati trajna obaveza države, a ne da zavise od projekata i dobre volje institucija, poruka je Centra YUROM i predstavnika romske zajednice koji su tokom javne rasprave o izmenama obrazovnih zakona predložili četiri amandmana.

Kako navode, i pored afirmativnog upisa, stipendija, pedagoških asistenata i nastave romskog jezika sa elementima nacionalne kulture, i dalje postoji veliki jaz između broja romske dece koja krenu u školu i onih koja nastave i završe srednje, odnosno visoko obrazovanje. Među ključnim problemima ostaju osipanje učenika, segregacija i diskriminacija.

Preporučujemo

Jednim od predloga traži se da škole sa najmanje 35 učenika romske nacionalnosti imaju obavezu da angažuju pedagoškog asistenta, dok bi u školama sa više od 50 romskih učenika bio potreban najmanje jedan asistent na svakih 40 do 50 učenika. Finansiranje bi bilo obezbeđeno iz republičkog budžeta.

YUROM predlaže i da se nastava romskog jezika sa elementima nacionalne kulture organizuje već kada se prijavi najmanje deset učenika, uz mogućnost da je pohađaju i deca koja nisu romske nacionalnosti. Program se trenutno realizuje u svega 19 škola, navode iz ove organizacije.

Jedan od amandmana odnosi se i na sprečavanje segregacije. Škole u kojima Romi čine više od 20 odsto učenika u odeljenju bile bi obavezne da, zajedno sa školskom upravom i lokalnom samoupravom, izrade i sprovode plan desegregacije.

Predlagači insistiraju da se ove mere zakonski utemelje i da njihova primena ne zavisi od kratkoročnih projekata. Cilj je da podrška romskim učenicima postane deo redovnog obrazovnog sistema i jasno definisana obaveza države.

„Ovo nije samo pitanje Roma, već pitanje kvaliteta i budućnosti obrazovnog sistema Srbije“, poruka je inicijative, koja od države traži da postojeće mere podrške pretvori u dugoročna i primenljiva zakonska rešenja.

(Telegraf.rs/A.N.)