Ovako izgleda Deliblatska peščara posle džinovskog požara: Apokaliptični snimci drona otkrivaju razmere užasa

Krajem jula Deliblatsku peščaru zahvatili su nezapamćeni požari koji su eskalirali početkom avgusta i gotovo opustošili čitavu ovu teritoriju. Ekipa Telegrafa obišla je sada, mesec dana nakon što je užas i počeo, mesto nezabeležene prirodne katastrofe, a tamo dronom usnimili, najblaže rečeno, apokaliptične prizore.

Zgarište, dim koji svuda naokolo i dalje kulja, ali i čitavo prostranstvo zagarevljenih poljana bez trunke zelenila i života, to je ono što je ostalo u nekada prelepom Specijalnom prirodnom rezervatu.

Preporučujemo

Kako smo ušli u ovaj deo Srbije, bilo nam je jasno da situacija nije nimalo bezazlena, pa sa oprezom prolazili kroz još uvek vatrom zagrejano tlo i uspeli da iz drona usnimimo kako čitav prostor izgleda nakon mesec dana borbe mnogobrojnih srpskih i evropskih vatrogasaca da se buktinji stanje na kraj.

Na nekim površinama i dalje se zeleni drveće, dok su delovi Deliblatske peščare u potpunom "crnilu", a gde sem mrtvog, spaljenog drveća i položenih grana nije ostalo ništa.

Čitavi drvoredi, pokazuju zastrašujući snimci našeg drona, spaljeni su od vrha do samog korena stabla, dok su po čađavim poljanama i dalje vidljivi i tragovi vatrogasnih kola koja su tu prolazila i gasila vatrom zahvaćeno područje.

Posebno je tužno, kako se primeti dok naša kamera drona hvata kadrove iz neba, da na celom prostoru nigde nema žive duše - nijedne životinje, gmizavca, čak ni ptice koja bi proletela nebom, sve je bez života, čini se, nakon višenedeljnih požara nakon kojih ceo kraj izgleda sasvim drugačije i ni nalik na nekadašnji raj za mnoge životinjske vrste.

Prva tinjanja u Specijalnom rezervatu prirode Deliblatska peščara registrovana su još 21. jula 2026. godine u borovoj šumi na potezu Vrela. Iako je inicijalni požar brzo stavljen pod kontrolu, ekstremni toplotni talas, suša i užareni pesak čija je temperatura prelazila 50 stepeni, stvorili su efekat tempirane bombe pod zemljom.

Prava drama počela je 5. avgusta, kada su olujni udari vetra raspirili tinjajuću stelju i pretvorili peščaru u vatreni pakao. Borba sa stihijom zvanično je trajala više od 35 dana, sve do samog kraja avgusta i prvih dana septembra, kada su združene snage uspele da u potpunosti primire i lokalizuju sva žarišta.

Front koji je progutao preko 3.500 hektara najvrednijih šuma i niskog rastinja zahtevao je mobilizaciju kakva u ovom delu Srbije nije viđena poslednje tri decenije. Na prvoj liniji odbrane, pod komandom pančevačkog i beogradskog Sektora za vanredne situacije, našlo se preko 500 ljudi sa više od 200 vozila.

Pored lokalnih vatrogasaca iz Pančeva, Vršca, Alibunara, Bele Crkve i Kovina, u pomoć su pritekle interventne spasilačke brigade iz Novog Sada, Zrenjanina, pa čak i centralne Srbije, podržane Vojskom Srbije, šumarima JP Vojvodinašume i stotinama organizovanih dobrovoljaca.

Vatrogasci su na ekstremnim temperaturama, noseći opremu tešku 20 kilograma, telima i teškom mehanizacijom sekli vanredne proseke u šumi kako bi odbranili ugrožena naselja Šumarak, Dubovac i Grebenac.

Ključni preokret u gašenju, koje je bilo gotovo nemoguće sa zemlje zbog nepristupačnog peščanog terena i "vatrenih tornada", donela je masovna podrška iz vazduha.

Helikopterska jedinica MUP-a neprekidno je dejstvovala letelicama Kamov Ka-32 i Super Puma, crpeći vodu iz obližnjeg Dunava. Zbog ozbiljnosti situacije aktivirana je i međunarodna pomoć - ruski teški avijatičar "Iljušin 76" je za samo četiri dana bacio blizu 800 tona vode na najkritičnije tačke, dok su helikopteri i kopneni timovi Evropske unije ostali raspoređeni na terenu sve do početka septembra kako bi osigurali da se katastrofa ponovo ne razbukti.

(Telegraf.rs)