Šta zapravo biramo kada kupujemo vodu?

Sigurno ste već čuli reč arhe. U svakodnevnom govoru srećete je kao koren ili prefiks reči poput arheologija ili arhetip. Ako se sećate časova filozofije iz srednje škole, znaćete da je arhe pojam iz antičke Grčke koji označava početak ili osnovni princip iz kojeg sve nastaje. Za filozofa Talesa iz Mileta, taj praelement bila je upravo voda.

Voda je jedan od osnovnih uslova života i čini veliki deo ljudskog organizma. Zato pitanje njenog porekla i sastava danas nije samo filozofsko, već i sasvim praktično.

Preporučujemo

Ipak, kada biramo šta ćemo piti, o vodi retko razmišljamo na taj način. Pitanje porekla, međutim, ostaje važno - samo ga danas postavljamo praktičnije: odakle dolazi voda koju unosimo u organizam i kroz kakvo je prirodno okruženje prošla pre nego što je stigla do nas?

Priča o vodi zapravo počinje duboko ispod zemlje, u svetu koji ne vidimo, gde vreme teče sasvim drugim ritmom.

Vreme koje oblikuje kap

Dok na površini sve teče brzo, pod zemljom vlada sasvim drugačija dinamika. Voda ne žuri. Prolazeći kroz različite geološke slojeve, voda dolazi u kontakt sa stenama i mineralima, što utiče na njen prirodni mineralni sastav.

Kada se nalazi u odgovarajućim hidrogeološkim uslovima, voda može biti prirodno zaštićena od neposrednih uticaja sa površine.

Tu dolazimo i do samog pitanja dubine. Sama po sebi dubina nije dokaz kvaliteta vode, ali je jedan od podataka koji nam pomažu da razumemo njeno poreklo i prirodno okruženje u kojem je bila čuvana.

Znanje kao osnova izbora

Kada sagledamo put koji voda prolazi i razumemo njeno poreklo, menjamo i način na koji posmatramo podatke sa deklaracije na flašici.

Mineralni sastav, ukupna mineralizacija i pojedinačne vrednosti minerala više nisu samo niz brojeva i hemijskih oznaka. Postaju informacije koje nam pomažu da bolje upoznamo vodu koju pijemo.

Njihovo razumevanje ne služi tome da nam neko ponudi gotov odgovor ili proglasi "najbolji" izbor, već da sami možemo da postavimo prava pitanja.

Da li je voda prirodna mineralna, izvorska ili pripada drugoj kategoriji? Odakle dolazi? Kakav je njen mineralni sastav? Kolika je njena mineralizacija? U kakvom je prirodnom okruženju bila čuvana?

Kada imamo više znanja, možemo da postavimo bolja pitanja, da bolje razumemo materiju i lakše napravimo sopstveni izbor.

Jedan od podataka koji tada dobija pravo značenje jeste i dubina.

U Banji Vrujci, na dubini od 605 metara, nalazi se prirodno zaštićen arteški sistem iz kojeg dolazi VODAVODA. Tih 605 metara nisu samo broj, niti sami po sebi govore celu priču o vodi. Ali govore nešto važno o njenom poreklu i mestu na kojem ju je priroda čuvala.

Na kraju, povratak antičkoj ideji arhe podseća nas na to da u svetu brzih, površnih informacija pravo razumevanje uvek zahteva sloj više. Kada donosimo važne odluke, važno je i odakle ih donosimo jer one najvažnije dolaze iz dubine.

VODAVODA

IZ DUBINE. IZVOR SKLADA.

(Telegraf Biznis)