Gladni smo, prete da nam isključe struju! Vapaj Marije prikovane za kolica kida srca: Žive od 8.000 dinara

Čim se kroči u dom Dobrića u mestu Boljevci nadomak Beograda oseti se velika patnja i još veća muka. Marija, dvadesetosmogodišnja devojka, od rođenja je prikovana za kolica i boluje od cerebralne paralize, a majka, koja je o njoj vodila računa ceo život od nedavno je i sama bespomoćna, pa u kutku kuće sve vreme nepokretna i slepa leži i, više nalik biljke, čeka bolje dane nakon što joj je moždani udar iz korena promenio život.

Dok se Marija kolicima jedva probija kroz uske prolaze po kući i dočekuje nas raširenih ruku, iako u velikoj muci, ona sve vreme ne skida osmeh sa lica i puna nade u dobre ljude sigurna je, priča nam tokom naše posete, da će baš takvi čuti šta ima da kaže i pomoći im u ovim teškim momentima kroz koje ona sa svojom majkom, sestrom i njeno troje dece prolazi.

Preporučujemo

Kako nam priča, humanost je već osetila na delu, a kada im je čuveni dobrotvorac Marko Nikolić pre godinu dana potpuno renovirao kuću i pomogao im da konačno dobiju uslove za život dostojne jednog čoveka. Međutim, nastavlja Marija, problemi su ubrzo nakon toga počeli da se gomilaju, pa su se nedugo zatim ponovo našle u situaciji da mole za pomoć

"Gladni smo", govori nam Marija i pre nego što smo uključili kamere, vidno umorna od svega što joj život neprestano priređuje.

"Teško mi je. Ne mogu ništa sama da uradim. Jednom rukom guram kolica kako umem i znam. Snalazim se. Borim se. Izađem sama do puta, a dalje ne smem sama jer mi je mnogo nezgodno", odgovara nam ona na pitanje kako izgleda njen svakodnevni život.

Dok razgovaramo sa Marijom, u krevetu pored sve vreme leži njena nepokretna majka, a, iako nije želela pred kamere, celo domaćinstvo održava, kako smo se i uverili na licu mesta, Marijina sestra, koja pored nje i majke, brine i o svoja četiri mališana - o 3 devojčice i jednom dečaku.

"O meni sada brine moja sestra. Moja majka, iako je moj najveći oslonac uvek bila, sada više ne može da mi pomogne. Imala je moždani udar pre tri godine. Boluje od katarakte oba oka, ne vidi. Slepa je. Bili smo po lekarima, oni su je stavili na listu čekanja za operaciju očiju i sada čekamo da jave. Ništa ne znamo", priča nam Marija o novim nedaćama koje su ih snašle.

Iako sada imaju normalne uslove za život, teške bolesti koje su okovale nju i njenu majku, nastavile su da im zagorčavaju svakodnevnicu. Pošto nega o njima zahteva prisutnost kod kuće 24 sata, Marijina sestra trenutno ne može da radi, pa je sada najteže snaći se za hranu i odeću.

Marija mesečno za negu prima 8.000 dinara, što je i manje nego dovoljno za sve njihove potrebe, a s obzirom da u kući imaju i novorođenče, velike količine hrane i svih dodatnih potrepština neophodne su im na dnevnom nivou.

"Sada nam je najveći problem hrana i imamo veliki dug za struju. Oko sto hiljada i više. Sestra trenutno ne može da radi. Mora da bude kod kuće sa mnom, sa majkom i sa decom. Ja imam 8.000. To je sve što imamo. Preživljavamo kako znamo i umemo. Javljaju se i dobri ljudi, donesu nam hranu, novac...", dodaje ona.

Zbog velikog dugovanja za struju, priča nam dalje Marija, uskoro im preti i isključenje, a što bi zbog male dece bilo jako nezgodno.

"To nam je najvažnije, jer dolazili su nam iz Elektrodistribucije par puta da ugase, ali mi nismo dozvoljavali zbog dece", govori Marija.

Dešava se, priča nam dalje, da nekada nemaju šta da pojedu.

"Desi se neki put da nemamo ništa od hrane. Tada nam je najteže, ali moramo da se snađemo. Ja se tad uzajmim od kuma, pa nekako premostimo", priča nam Marija.

U istoj kući sa njima, samo u posebnoj sobi, živi i Marijin bat sa ženom i svojom decom. Kako nam Marija objašnjava, on je odlučio da mora da izdržava svoju porodicu i na njega trenutno, priča nam dalje, ne mogu da se oslone.

"On je i sam rekao od kako nam je tata umro da on neće da nas izdržava, jer ima svoju ženu i svoju decu", priča vidno potresena Marija.

Kako kaže, iako je teško, njena motivacija svakog dana kada se probudi su deca njene seste, a posebno njena mezimica Jana za koju se posebno privržena.

Nakon što je sa nama podelila svoju priču o svakodnevnoj borbi koju vodi sa porodicom, obratila se direktno svim dobrim ljudima, pa uputila apel za pomoć.

"Ko može neka pomogne, ko koliko može. Značiće mi. Svaka pomoć je dobrodošla. Mogu da me potraže, mi smo u ulici Ribarska 5 u Boljevcima, opština Surčin. Moj broj tečefona je 063 1318 627", govori nam Marija u svom apelu.

(Telegraf.rs)