Žena zavapila za pomoć: "Ima li neko ovakvu majku kao ja?", a odgovori otkrili gorku istinu oko današnjih baka

Brzina današnjeg vremena diktira i neke nove norme u kojima se neretko čini kao da porodice najviše trpe. Odnosi i pomoć koji su se ranije nekako podrazumevali, danas su narušeni ili čak i izgubljeni, a izgovora je, deluje, za izvoz. Upravo zbog toga je jedna mlada majka uputila apel drugim ženama da bi videla da li je i kod njih slično kako bi se barem na tren osetila manje usamljenom.

"Da li ima neko ovakvu majku kao ja", naslovila je upit, a potom navela da nema svekrvu, ali da se njena mama uklapa u stereotip koji se njima često pripisuje.

Preporučujemo

Kako je pojasnila, sina je rodila hitnim carskim rezom pre 11 meseci i u periodu kada je muž tek promenio posao, pa nije bio uz nju prvih dana. Njena majka je tada uzela tri dana odmora i malo joj pomogla.

"Ja sam tad psihički bila užas, znači svi su videli, a nisam nikad bila toliko loše, ne da neko primeti. Tad haos, hormoni poludeli, plakala sam po ceo dan, plašila se sama da ostanem, ali nju nije bilo briga", navela je žena.

Dalje je napisala da ima osećaj kao da se njena majka ponaša kao da nisu u rodu iako je i sama rodila četvoro dece. Dodatno je naglasila da su obe mlade, ona ima 27, a njena mama 46 godina.

"Uopšte nema osećaj i empatiju. Svega pet, šest puta ako je bila kod mene od kad imam sina, a ovamo ga obožava, diže ga u nebesa i slično. Svaki jedan dan u nedelji ja odem kod njih, da ga ja ne odvedem, ne bi ga ni videli", navela je.

Kako je pojasnila, njena majka se i žali da dete ne želi da bude blisko sa njom i da neće kod nje, pa se čudi iako je mališan jedva viđa: "I kad smo tamo, ona je slabo pored njega".

Navela je i primer da je na dan kada je trebala da dođe sa drugom ćerkom kod nje, ipak otišla sa očuhom negde rekavši joj da je "umorna".

"Baš sam razočarana, nisam očekivala da će me toliko pogoditi, niti da pita barem nekad kako sam i da li mi treba pomoć, baš se osećam bezveze", navela je mlada majka.

Iako u poslednje vreme često takve objave naiđu na osudu žena koje su i same bake, ali i nekih mlađih koje bi "najradije da im se niko ne meša" jer "nisu rodile nekome drugom decu nego sebi" obe kategorije neretko uz priču: "Da babe treba da budu opet majke one bi rađale decu", ovaj put to nije bio slučaj, barem ne u tolikoj meri.

Neverovatno, ali zapravo strašno mnogo žena se javilo koje su pisale ne samo da je potpuno razumeju, već da se isto ili slično i njima dešava. Sumiranjem komentara koji su ostavljeni većina je umnogome i prestala da očekuje pomoć roditelja, ali i da se smatra teretom ukoliko ih zamoli za istu.

Uprkos tome i dalje su se ređali komentari žena poput: "Na razne bolesnike čovek ovde lako naleti, ajde mame decu u ruke i koračajte kroz život, manite se da ih uvaljujete babama i dedama... Ja bi to zakonom zabranila".

Upravo takvi stavovi i odbrambeni napadi kroz pasivnu agresiju ne mogu da ne navedu na zaključak da je usledila teška, turobna smena generacija po kojoj u preseku generacije današnjih baka i deka drastično odstupaju od svojih roditelja i vode se nekom crtom samoživosti za koju smatraju da je normalna, a još gore - napadima na mlade roditelje čine da se kreira neka nova svest u kojoj se to normalizuje.

Srećom, postoje i izuzeci, a u prilog tome govori i ovakav komentar: "Moja majka je svaki dan putovala 4 sata u oba smera da bi bila sa nama dok muž ne dođe s posla i tako skoro 6 meseci. Jedino ona niko drugi se nije ni pojavio. Rodila sam na carski takode".

Kuda sve ovo vodi, ostaje da se vidi. Nadu uliva činjenica da je još onih koji se sećaju nekih ranijih generacija i toga da one nisu smatrale da im se roditeljska uloga završava kada im deca odu od kuće ili dobiju svoju decu, pa da će kada dođu do toga da se i sami oprobaju u velikim i važnim ulogama baka i deka novim naraštajima zapravo pružiti sliku porodične podrške i bezbrižnijeg odrastanja iako mnoga deca danas to naizgled neće biti u prilici da spoznaju.

(Telegraf.rs)