Nikola Tesla u Srbiji je ukupno proveo 31 sat, obožavao je Ameriku: 7 istina koje razbijaju najveće zablude

Nikola Tesla u Srbiji je nacionalni simbol i ikona, a i on sam izjašnjavao se kao Srbin za života. Međutim, ono što je interesantno, u samoj Srbiji Nikola Tesla proveo je tek nešto više od dana. Iako većina ljudi u Srbiji zna za naizmeničnu struju, sukob sa Edisonom i muzej u Beogradu, detalji iz njegovog života i rada mnogima ostaju nepoznati.

1. U Srbiji je u celom životu proveo svega 31 sat

Iako se u Srbiji doživljava kao "naš čovek iz komšiluka", Nikola Tesla je u Beogradu boravio samo jednom u životu – od 1. do 2. juna 1892. godine. Došao je na poziv Beogradskog pevačkog društva i Đorđa Stanojevića. Iako je tom prilikom održao čuveni emotivni govor o svom srpskom poreklu i bio primljen kod kralja Aleksandra Obrenovića, nikada se više nije vratio u Srbiju.

Preporučujemo

2. Nije bio "večiti siromah" – bio je milioner 

U uobičajenoj narativnoj slici, Tesla se opisuje kao genije koga su svi iskorišćavali i koji je živeo u bedi. Istina je drugačija: tokom 1890-ih godina Tesla je bio izuzetno bogat.

Živeo je u najluksuznijem hotelu Waldorf-Astoria u Njujorku.

Nosio je krojena odela, svilene košulje i belo-sive rukavice koje je bacao posle nekoliko nošenja.

Hranio se u ekskluzivnim restoranima i družio sa američkom elitom (Mark Tven, Dž. P. Morgan, Džon Džejkob Astor).

Bogatstvo je izgubio jer je svaku zaradu ulagao u rizične, vizionarske projekte koji nisu imali trenutnu komercijalnu vrednost (poput kule Vardenklif za bežični prenos energije). Umro je u dugovima, ali ne zato što nije umeo da zaradi, već zato što mu novac nije bio cilj.

3. Bio je ponosan i na svoje američko državljanstvo

Tesla je u SAD stigao 1884, a državljanstvo je dobio 1891. godine. Taj dokument (naturalizacioni papir) smatrao je jednim od svojih najvrednijih dostignuća i čuvao ga je u sefu. U Americi je živeo skoro 60 godina i formirao se kao naučnik u američkom preduzetničkom okruženju.

4. Edison mu nije bio "smrtni neprijatelj"

U pop-kulturi "Rat struja" se opisuje kao holivudski sukob zlog kapitaliste Edisona i plemenitog naučnika Tesle. Iako su bili žestoki poslovni i tehnološki rivali, među njima je postojalo duboko poštovanje: Kada je Teslina laboratorija izgorela u požaru 1895. godine, Edison mu je ustupio svoju opremu i prostor dok se ne snađe.

Edison je kasnije priznao da je najveća greška u njegovoj karijeri bila to što nije poslušao Teslu u vezi sa naizmeničnom strujom.

Tesla je za Edisona rekao da je imao izuzetnu intuiciju i radnu etiku, iako mu je zamerao nedostatak formalnog obrazovanja.

5. Bio je duboko pod uticajem hinduizma 

Slabo je poznato da je Tesla od 1890-ih sarađivao sa čuvenim indijskim monahom Svamijem Vivekanandom. Tesla je bio opčinjen vedskim konceptom univerzuma i počeo je da koristi sanskritske pojmove poput Prana (energija) i Akasha (materija/etir) kako bi objasnio svoje fizičke teorije o energiji i polju.

6. Šta je FBI stvarno našao u njegovoj sobi posle smrti?

Nakon što je Tesla preminuo u hotelu New Yorker 1943. godine, američka Služba za imovinu stranaca (pod nadzorom FBI-ja) zaplenila je sve njegove hramove, beleške i kofere.

Pregled naučnih radova poveren je dr Džonu Dž. Trampu (profesoru sa MIT-a i stricu Donalda Trampa). Trampov zvanični izveštaj zaključio je da Teslini radovi iz poslednjih 15 godina života imaju pretežno špekulativan i filozofski karakter i da u njima nema funkcionalnog "zraka smrti" niti tajnog oružja koje bi predstavljalo opasnost po nacionalnu bezbednost. Dokumenti su kasnije predati Teslinom nećaku Savi Kosanoviću i danas se čuvaju u Beogradu.

7. Bizarni rituali koji prevazilaze "ekscentričnost"

Često se zanemaruje koliko je Tesla patio od teških oblika opsesivno-kompulzivnog poremećaja (OKP) i fobija, što je u njegovo vreme tumačeno samo kao "čudaštvo": Hodao bi tri puta oko zgrade pre nego što uđe u nju, koristio 18 salveta (deljivo sa 3) da obriše pribor za jelo.

Gadio se bisera (nije želeo da razgovara sa ženama koje nose biserne ogrlice) i bio je panično prestrašen od klica i dodirivanja tuđe kose.

U starosti je hranio hiljade golubova u Njujorku.

(Telegraf.rs)