Premijer Macut održao predavanje na masterklasu iz kliničke endokrinologije: "Ovo je velika škola"

Prof. dr Đuro Macut izjavio je da je osmi Beogradski masterklas iz kliničke endokrinologije, dijabetesa i metabolizma, koji se u Beogradu održava sa fokusom na podizanje znanja iz endokrinologije u regionu jugoistočne Evrope, velika škola endokrinologije.

"Veliki je značaj iz razloga što okupljamo naše endokrinologe, pre svega srednje generacije, i mlađe kolege koji treba da steknu prva znanja iz oblasti endokrinologije na kvalitetan način i ovo je zapravo najkvalitetniji postdiplomski program koji se održava u našoj zemlji svake godine", rekao je za medije prof. dr Macut.

Preporučujemo

Naveo je da je masterklas zamišljen u obliku panel diskusija, gde se eksperti iz određenih oblasti okupljaju i kroz diskusiju o određenoj temi daju analizu određenih problema izvodeći zaključke.

"Iza toga su uvek radionice u kojima se prezentuju prikazi slučajeva, odnosno prikazi pacijenata koji su imali probleme iz te oblasti. Na taj način zaokružujemo celine. Njima prethodi i jedno predavanje koje je zapravo plenarno predavanje iz te oblasti. Tako da daje jednu celinu, gde naši polaznici mogu da dobiju kompletnu informaciju, da prodube svoje znanje iz određene oblasti i da na taj način usavrše i svoju stručnu praksu, ali i da čuju koje su apsolutno najveće novosti u toj oblasti", istakao je Macut.

Naglasio je da je ovogodišnji masterklas ispunio svoj veliki zadatak, a to je da okupi endokrinologe, pre svega iz Srbije, ali i iz Grčke, Poljske, Egipta, iz svih okolnih zemalja u regionu, više od 160 učesnika.

"Ove godine smo razgovarali i razgovaraćemo iz oblasti primene kliničke genetike u endokrinologiji, što je izuzetno značajno, obzirom da genetika, primenjena genetika, treba da bude oruđe u rukama endokrinologa za iznalaženje najboljih terapija za pacijente, za njihove porodice, obzirom da je ta porodična segregacija jako bitna, da se u modernoj kliničkoj praksi, u stvari, otkriju svi članovi porodice koji imaju neko oboljenje", rekao je on.

Dodao je da je drugi panel posvećen endokrinologiji i sportu, dok se treći panel odnosi na insulinsku rezistenciju i kliničke implikacije.

"To je nešto što je apsolutno široka tema, tako da smo ove godine pokrili jedan veliki spektar tema", naveo je prof. dr Macut.

Rekao je da je on govorio o dehidroepiandrosteronu, hormonu iz kore nadbubrežne žlezde, koji je slabi androgen.

"To je, uslovno rečeno, muški hormon, ali se produkuje i kod žena i kod muškaraca i ima androgene efekte. Ono što je zanimljivo je da je najveća produkcija tog hormona u telu sa najmanjim efektom, jer je najslabiji. Međutim, deficiti ovog hormona u različitim oblastima, od neurologije, psihijatrije, metabolizma, pa do infertiliteta i drugih oblasti. Na primer u kostima, odnosno osteoporoze ili već kvaliteta kostiju", objasnio je Macut.

Istakao je da predavanja na masterklasu treba da podignu nivo znanja i da se lekari usavršavaju.

U Beogradu je u toku drugi dan regionalnog 8. Beogradskog master klasa u kliničkoj endokrinologiji, dijabetesu i metabolizmu, a predavanja su danas održali prof. dr Đuro Macut i grčkie ndokrinolog Georgios Mastorakos.

Doktora Mastorakosa je predsednik Srbije Aleksandar Vučić odlikovao Zlatnom medaljom za zasluge u prosvetnim i zdravstvenim delatnostima, povodom Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave.

Grčki endokrinolog Georgios Mastorakos je rekao novinarima da je njegova tema na ovogodišnjem masterklasu bilo vežbanje i stres i dodao da je to posebno važna tema pogotovo u evropskim zemljama.

"Mi smo u našim istraživanjima želeli da utvrdimo da li vežbanje, ponekad i prekomerno, može imati negativan, odnosno štetan uticaj na endokrini sistem, naročito zbog povećanog lučenja kortizola, čiji nivo može ostati povišen ne samo tokom samog vežbanja, već i u pauzama između treninga. Sve smo to predstavili. Takođe smo pokazali kako prekomerno vežbanje kod mladih devojaka može negativno uticati na menstrualni ciklus i dovesti do stanja koje nazivamo 'hipotalamusna amenoreja', posebno kada je to praćeno negativnim energetskim bilansom, odnosno nedovoljnim unosom hrane. One mnogo vežbaju, a nedovoljno jedu, a to stanje se može preokrenuti uz pomoć naših kolega endokrinologa, kako ovde u Srbiji, tako i širom sveta", rekao je on.

Kada je u pitanju pozitivna strana vežbanja, grčki stručnjak je rekao za novinare da je ta tema posebno analizirana više puta od strane stručnjaka.

"Moj zaključak, bar kada je reč o mojoj temi, jeste da ne treba preterivati ni u jednom pravcu. Treba izbegavati potpunu neaktivnost, ali ne treba ni insistirati na intenzivnom vežbanju. Susrećemo se sa pacijentkinjama koje imaju hipotalamusnu amenoreju ili izostanak menstruacije, a koje nam kažu da trče 50 kilometara nedeljno. Sa stanovišta savremene endokrinologije, to se smatra prekomernim naporom", objašnjava on.

Međutim, ukoliko je ravnomerno, Mastorakos kaže da može pomoći kod psihološkog stresa.

"I moramo jasno naglasiti da danas razlikujemo najmanje dve vrste vežbanja. Tu su aerobne vežbe i imamo intervalni trening visokog intenziteta, koji deluje veoma važno i korisno, jer se pozitivni efekti mogu postići za kratko vreme. Tu su i vežbe sa opterećenjem, koje dobijaju sve veći značaj. Kada vežbamo, pored lučenja kortizola, istovremeno lučimo i supstancu koja predstavlja svojevrstan endogeni opijum 'beta-endorfin'. Poznato je da se neki ljudi bave vežbanjem upravo zato što u tome uživaju, upravo zbog tog lučenja. Ipak, ne treba preterivati, ali svakako treba vežbati", rekao je on.

Mastorakos je na predavanju govorio o vežbanju i stresu i njegovim efektima na HP (hipotalamus-hipofiznu osovinu) i HPG (hipotalamus-hipofizno-gonadalnu osovinu), kao i o stresu.

On je objasnio šta je oblast stresa i adaptivnih odgovora, jer često pogrešno nazivamo reč stres.

"Govorimo 'pod stresom sam', ali zapravo govorimo o stresorima. Stres je proces adaptacije. Bez stresa ne bismo živeli. Termin stres je pozajmljen iz fizike i kaže se da označava međusobno dejstvo oštećenja naspram odbrane ili otpora. Sile koje se odvijaju u bilo kom delu tela i mogu biti endogene ili egzogene", rekao je on.

Dodao je da postoji razlika između hroničnih i akutnih stresova.

"Akutni stres je onaj koji nam mnogo pomaže da se prilagodimo. Hronični stres može biti veoma štetan", rekao je doktor.

Rekao je da odgovor na stres počinje u mozgu, adaptivni odgovor, i telo oslobađa kako kaže, poplavu hormona koji na kraju mogu stvoriti štetu.

Prema njegovim rečima, ključni zaključci o tome kako fizička aktivnost utiče na telo i stres su da je vežbanje vrsta fizičkog stresa, ali sa pozitivnim efektom adaptacije.

Mastorakos ističe da je samo vežbanje zapravo fizički stresor koji narušava homeostazu tela.

"Kada vežbamo, aktiviraju se autonomni nervni sistem i HPA- osa (hipotalamus-pituitarno-adrenalna osa), što dovodi do trenutnog skoka kortizola (hormona stresa) i kateholamina (adrenalin i noradrenalin) u krvi", rekao je on.

U svojim novijim pregledima iz oblasti neuroendokrinologije, kaže da analizira kako različite forme treninga utiču na naš endokrini sistem i stres.

Mastorakos objašnjava da je ljudski odgovor na stres evolutivno dizajniran kao priprema za fizičku akciju.

Kako kaže, pošto u modernom društvu patimo od psihološkog stresa u foteljama, ne trošimo te hormone.

"Kombinacija hroničnog stresa i fizičke neaktivnosti vodi u kardiometaboličke bolesti i emocionalne poremećaje", rekao je on.

Mastorakos je na kraju svog predavanja zahvalio kolegi prof. dr Đuri Macutu na pozivu i tome da govori na ovom važnom skupu.

Član Izvršnog komiteta Evropskog društva za endokrinologiju i predsednik Komiteta za izdavaštvo i komunikaciju Marek Ruhala rekao je da je njegovo predavanje bilo posvećeno tretmanu raka štitne žlezde i novim mogućnostima lečenja pacijenata, novim dijagnostičkim i terapijskim alatima.

"To je toliko neophodno, jer se incidenca raka štitne žlezde stalno povećava. Zato što imamo bolje dijagnostičke alate, ali i zbog toliko faktora životne sredine, endokrinih ometača, koji utiču na ovu situaciju i razvoj raka je visok u Evropi, Poljskoj, a takođe i u Srbiji", rekao je on novinarima.

Kako kaže, skup u Beogradu, bila je velika prilika da podeli svoje mišljenje sa kolegama iz Srbije i drugih zemalja a ovakvi sastanci i paneli veoma su važni, kako bi se razmenila iskustva.

Program drugog dana master klasa koncipiran je kroz intenzivna interaktivna predavanja i panel diskusije vodećih domaćih, regionalnih i evropskih eksperata.

Glavni fokus je stavljen na prenošenje praktičnih kliničkih znanja subspecijalizantima, endokrinolozima i lekarima srodnih grana kroz analizu konkretnih primera iz prakse.

Organizator skupa je Srpsko društvo za reproduktivnu endokrinologiju.

Skup je okupio više od 160 učesnika iz Srbije, regiona i sveta.

(Telegraf.rs/Tanjug)