Retka ptica se posle 70 godina vratila u "Zasavicu": Desetak parova se ponovo gnezdi u rezervatu prirode

Posle više od sedam decenija odsustva, retke i ugrožene ptice crni ibisi ponovo su stalni stanari Specijalnog rezervata prirode "Zasavica". Ovaj uspeh rezultat je pažljive obnove vlažnih staništa na pašnjaku Valjevac, gde su inovativnim metodama stvoreni idealni uslovi za povratak pernatih stanovnika, prenosi RTV.

Priroda veoma brzo može da se oporavi kada joj se pruže odgovarajući uslovi, a to najbolje pokazuje primer iz Zasavice. Istorijski podaci govore da je davne 1894. godine na ovom području gnezdilo oko 250 parova crnog ibisa. Međutim, sredinom dvadesetog veka ove ptice su potpuno nestale sa tog prostora, ostavljajući za sobom prazninu u bogatom biodiverzitetu rezervata.

Preporučujemo

Zahvaljujući novim, inovativnim projektima revitalizacije, slika se danas menja na bolje.

"Ove godine smo zabeležili desetak parova crnog ibisa koji su se vratili i ponovo gnezde kod nas", kaže Vuk Simić, upravnik Specijalnog rezervata prirode "Zasavica".

Tajna ovog ekološkog uspeha leži u pažljivo osmišljenom sistemu navodnjavanja. Na pašnjaku Valjevac postavljene su pumpe na solarni pogon koje izvlače vodu iz dubokih bunara. Ta voda se potom razliva po okolnom zemljištu, stvarajući plitka vlažna staništa i plavne livade. Upravo ovakvi uslovi predstavljaju idealno okruženje za život i gnežđenje ovih specifičnih ptica.

Pored crnih ibisa, ovakav pristup doprinosi očuvanju čitavog niza drugih biljnih i životinjskih vrsta, čineći ekosistem stabilnijim i otpornijim. Istraživači i ornitolozi redovno prate stanje na terenu, sa zadovoljstvom beležeći svaki novi dolazak retkih vrsta u obnovljeno stanište.

Sledeće godine Specijalni rezervat prirode "Zasavica" obeležava značajan jubilej - tri decenije od proglašenja za zaštićeno područje. Iako rezervat privlači veliki broj zaljubljenika u prirodu i kampera iz raznih krajeva, uprava jasno postavlja prioritete.

"Naš primarni cilj je zaštita i očuvanje prirode. Turizam je tu kao sekundarni efekat, koji nam pomaže da širu javnost edukujemo kako bi ljudi naučili da cene i čuvaju ono što imamo", ističe naš sagovornik.

Svako od nas može dati svoj doprinos očuvanju prirodnih bogatstava. Nekada su dovoljni i mali, svakodnevni koraci. Upravnik rezervata apeluje na građane da ne bacaju smeće u prirodu, da se informišu o zaštićenim vrstama i da svojim ponašanjem ne ugrožavaju staništa.

Dokle god postoje oni koji su spremni da ulože trud, znanje i ljubav u obnovu zaboravljenih predela, za retke vrste uvek će postojati sigurno utočište na našim prostorima.

(Telegraf.rs / RTV)