Dr Mijalković: Očekujemo perioperativnu imunoterapiju za rak želuca do kraja godine

Načelnik Odeljenja za digestivnu onkologiju na Klinici za gastroenterologiju i hepatologiju u Kliničkom centru Srbije, dr Nenad Mijalković izjavio je danas da bi perioperativna imunoterapija, koja predstavlja savremeni pristup u lečenju raka želuca i koja je registrovana u Evropi, do kraja godine trebalo da stigne i u Srbiju i postane novi standard lečenja, što će doneti novu nadu za obolele od ove bolesti.

Prema rečima dr Mijalkovića, način lečenja raka želuca se poslednjih godina značajno promenio.

Preporučujemo

"Hirurgija i hemoterapija i dalje imaju važnu ulogu, posebno ukoliko se bolest otkrije u ranoj fazi, ali danas postoje i nove mogućnosti lečenja kao što je imunoterapija", rekao je za Tanjug Mijalković.

Istakao je da je imunoterapija danas standard u svetu, ako pacijent ima drugi i treći stadijum, što znači da je tumor lokalno, sa okolnim žlezdama zahvaćen.

"Sada svi oni idu na perioperativnu terapiju. Šta to znači? Da dobijaju četiri terapije takozvanog FLOT protokola, uz kombinaciju sa imunološkim lekom durvalumab. I niko više ne ide na hirurgiju odmah, sem onaj koji je baš početni stadijum, koji ima karcinom 'in situ' i T1. Ali i T2 i T3, svi ti tumori se tretiraju prvo hemoterapijom i imunoterapijom", rekao je on.

Ukazao je da ova vrsta terapije dovodi do gubljenja karcinoma za čak 20 odsto.

"Imamo kompletan patološki odgovor. Bez imunoterapije to je bilo sedam odsto. A sad imamo 20 odsto da nestane tumor. I sad hirurzi operišu, nema tumora. Ta terapija je standard već u Evropi, a ja se nadam da ćemo kraja godine i mi moći da ovde iskombinujemo imunoterapiju sa tim FLOT protokolom, pre operacije i još takve četiri terapije se daju posle operacije. A onda se imunoterapija nastavlja još 10 meseci. I na taj način pacijenti dobijaju veće šanse za izlečenje", istakao je Mijalković.

Kada je reč o terapiji kod metastatskog karcinoma, Mijalković je dodao da postoje novi anti-HER2 lekovi koji su jako efikasni i daju se već u prvoj liniji lečenja uznapredovalog karcinoma.

"Onda imamo sad čitav niz novih lekova koji se pojavljuju u drugoj liniji, koji mogu ciljano da deluju na anti-HER2. Imamo neke nove lekove - Klaudin 18.2, kojim se određuju ti receptori. Ako su pozitivni ti receptori, već u prvoj liniji tim pacijentima možete dati novi lek koji će da blokira te receptore i da imaju više šanse za preživljavanjem nego samo sa hemoterapijom", rekao je on.

Mijalković je naveo da, kada je reč o karcinomima, šansa da osoba oboli od karcinoma iznosi oko 50 odsto, a to znači da će svaki drugi čovek za svog života dobiti neku vrstu karcinoma.

Dodao je da se u Srbiji jako često govori o karcinomu dojke, grlića materice, pluća, o raku debelog creva, ali je ukazao da postoje i drugi oblici kao što je karcinom želuca ili pankreasa, gde ima manje slučajeva, ali su zastupljeni i ne mogu se lako otkriti u početnoj fazi, kada je izlečenje najveće.

Mijalković je istakao da je rak želuca veoma značajan zdravstveni problem i naveo da godišnje u svetu milion ljudi oboleli od karcinoma želuca, od kojih 600.000 premine, što znači da 60 odsto pacijenata sa karcinomom želuca neće preživeti pet godina.

Naveo je da je u Srbiji, prema podacima Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", u 2024. godini bilo više od 1.000 novoobolelih od raka želuca, dok je kod 330 dijagnostifikovan karcinom jednjaka. 

"Govorimo naročito i o tom ezofagogastričnom spoju, između jednjaka i želuca i sad imamo strašno veliki porast karcinoma na tom prelazu. Zašto? Zato što ljudi imaju refluksnu bolest, vraćanje kiseline, oštećuje se ta sluznica. Često ta sluznica može da pređe u neku metaplaziju, koja se označava kao 'Baretov jednjak'", objasnio je Mijalković.

Naveo je da kod osobe koja ima "Baretov jednjak" postoji mnogo veći rizik da tokom vremena nastane adenokarcinom na tom spoju i ukazao da se zato ti pacijenti endoskopski stalno kontrolišu.

Mijalković je naveo da ono što čini rak želuca posebnim jeste da u početku ne daje jasne simptome i da tegobe mogu biti sasvim bezazlene kao što je nadimanje stomaka, povremene mučnine, osećaj sitosti, povremeni gubitak apetita. 

Međutim, ukoliko ti simptomi dugo traju mesec ili duže, a ne mogu da se reše određenim lekovima ili terapijom, potrebno je da se uradi gastroskopija.

"Idealno bi bilo da gastroskopiju urade ljudi koji imaju 50 godina i da svako ode da uradi i gastroskopiju i kolonoskopiju, bez ikakvih simptoma. Onda je šansa da se tu nešto nađe u početnom stadijumu jako velika", rekao je on.

Mijalković je naveo da u Srbiji ne postoji organizovani nacionalni skrining program za rak želuca, za razliku od drugih malignih bolesti - raka dojke, grlića materice ili debelog creva.  "Međutim, ako je neko u porodici imao karcinomom želuca, treba da uradi gastroskopiju obavezno", naveo je on.

Prema rečima Mijalkovića, često se rak želuca povezuje sa bakterijom Helicobacter pylori, ali to nužno ne znači da je ona uzrok.

"Više od polovine stanovništva ima tu bakteriju, ali nemaju svi simptome. Kad neko ima simptome, onda to treba i lečiti. Ako nemaš simptome, onda ne treba dirati. Čak se sada priča o tome da izlečenje helikobaktera može da dovede do toga da se pogorša refluks i da onda imamo više vraćanja kiseline u jednjak, čime se napravi oštećenje jednjaka, pa se javlja 'Baretov jednjak'. Tako da ta veza između Helicobacter pylori i karcinoma, o tome se mnogo priča, ali to nije baš tako direktno", objasnio je on.

Dodaje da ako Helicobacter pylori izazove intestinalnu metaplaziju, atrofiju sluznice to može da vremenom dovede do promene i do nastanka karcinoma.

Naveo je da neke zemlje u Evropi imaju jako zastupljenu Helicobacter pylori infekciju i da je ima oko 50 do 80 odsto stanovništva, zbog čega rade pilot projekte da vide da li će smanjenjem broja obolelih od ove bakterije smanjiti učestalost karcinoma.

Mijalković je ukazao da anemija često može da bude jedini znak karcinoma želuca i da na to mora posebno da se obrati pažnja.

"Anemija može da bude znak kolorektalnog karcinoma, pogotovo u početnom delu debelog creva. Zato je važno da se pored gvožđa proveri i hemoglobin i feritini, celokupna krvna slika i da, ukoliko ima bilo kakvo odstupanje, odmah da se uradi gastroskopija i kolonoskopija", naglasio je on.

Mijalković je dodao da ljudi koji nikada nisu imali stomačne probleme, pa im se pojavi nadutost, ubrzana sitost ili gubitak apetita, kao i težine, obavezno moraju da urade gastroskopiju.  Prema rečima Mijalkovića, multidisciplinarni pristup u lečenju je veoma važan, jer više nijedan pacijent ne sme da se operiše odmah bez prikazivanja njegove dokumentacije na multidisciplinarnom timu.

"Zato što većina će prethodno primiti hemoterapiju u kombinaciji sa imunoterapijom. I sad, to su već i hirurzi naučili. Oni su ranije operisali odmah sve te pacijente. Oni sada i te kako insistiraju na tome da se to prikaže na konzilijum, jer su videli efekat te preoperativne terapije, kako se njima značajno smanjuje tumor, kako oni to lakše operišu, kako ti pacijenti posle duže žive", istakao je Mijalković.

Dodao je da multidisciplinarni tim omogućava da se svi dostupni nalazi sagledaju zajedno i da se napravi najbolji mogući način za konretnog pacijenta i njegovo lečenje.

Mijalković je naglasio da je posle 50. godine rizik od nastanka bilo koje vrste raka 10 puta veći nego do tada.

Istakao je takođe da ne treba čekati uporne simptome - nepodnošljiv gubitak težine, slab apetiti, anemiju ili ranu sitost i da treba proveriti zdravstveno stanje na vreme.

Prema rečima Mijalkovića, iako se u Srbiji rade drugi skrininzi i pozivaju ljudi da provere svoje zdravstveno stanje, imamo visoku smrtnost od karcinoma i skoro 50 odsto obolelnih od nekog raka premine.

"U Srbiji se godišnje registruje oko 41.400 novoobolelih, dok bitku sa ovom bolešću izgubi oko 20.300 ljudi", naveo je Mijalković i dodao da uvođenjem novih lekova i terapija može da se smanji procenat smrtnosti.

(Telegraf.rs/Tanjug)