Trend sa Zapada, prazna stolica na svadbama, sve češći i u Srbiji: Dirljiv gest ili loš znak?

Na svadbi su svi stolovi puni, muzika svira, gosti slave, ali jedna stolica namerno ostaje prazna. Na njoj se ponekad nalazi fotografija, cvet ili natpis posvećen osobi koja više nije živa. Ovakav prizor sve češće može da se vidi i na venčanjima u Srbiji, ali dok ga mlađi doživljavaju kao dirljiv znak sećanja na preminulog roditelja ili drugu blisku osobu, kod dela starijih izaziva potpuno drugačiju reakciju.

Prazna ili "memorijalna" stolica već je poznat detalj na venčanjima u zapadnim zemljama, a preko društvenih mreža, naročito platformi posvećenih organizaciji svadbi, trend je stigao i do Srbije.

Preporučujemo

Ideja je jednostavna. Ako mlada ili mladoženja na jednom od najvažnijih dana svog života nemaju pored sebe preminulog oca, majku, baku, deku ili drugu veoma blisku osobu, za nju simbolično ostavljaju mesto.

Na stolicu se može staviti fotografija, jedan cvet, lični predmet pokojnika ili kratka poruka.

Time mladenci žele da pokažu da osoba fizički nije prisutna, ali da njeno mesto u porodici nije zaboravljeno.

Trend je već vidljiv i u domaćim grupama posvećenim organizovanju venčanja.

Kako piše Dnevnik, buduće mlade raspituju se gde mogu da naruče posebno dekorisane navlake ili natpise kojima će praznu stolicu posvetiti preminulom roditelju. Koriste se emotivne poruke kojima se naglašava da bi voljena osoba tog dana bila uz mladence da je još živa.

Čitava praksa razvila se toliko da su i pojedine firme koje se bave dekoracijom venčanja memorijalne detalje uvrstile u svoju ponudu. Ali upravo tu počinje rasprava, jer ovo nije stari srpski svadbeni običaj.

Iako bi neko zbog simbolike mogao da pomisli da je reč o starom običaju, etnolog i antropolog Ivana Đurić kaže da prazna stolica nema takvo poreklo u našoj tradiciji.

"Praksa ostavljanja prazne stolice je u poslednje vreme popularna kao novi trend na Zapadu i u anglosaksonskoj popularnoj kulturi. Širi se putem društvenih mreža, ali nema veze sa srpskom tradicijom i običajima", navodi Đurić za medije.

Upravo to objašnjava i zašto reakcije različitih generacija mogu toliko da se razlikuju. U tradicionalnoj kulturi ovog prostora svadba i smrt pripadale su potpuno različitim ritualnim svetovima.

Svadba predstavlja početak novog porodičnog života, dok su običaji posvećeni pokojnicima imali svoje posebno vreme, mesto i pravila.

Upravo zbog tog razdvajanja deo ljudi smatra da simboliku smrti ne treba unositi u svadbeno veselje.

Prazna stolica, fotografija pokojnika ili drugi memorijalni detalji nekima mogu da budu dirljivi, ali drugima prizivaju sasvim drugačije asocijacije - žalost, pomen i odsustvo. Zbog toga se na društvenim mrežama mogu pronaći potpuno suprotstavljena mišljenja.

Jedni smatraju da niko nema pravo da mladencima određuje kako će se setiti roditelja koji nije dočekao njihovo venčanje.

Drugi, naročito oni koji se oslanjaju na tradicionalna verovanja, smatraju da na svadbi treba slaviti život i novi početak i da običaje povezane sa pokojnicima ne treba mešati sa veseljem.

U savremenim zapadnim venčanjima značenje je uglavnom vrlo jednostavno - sećanje.

Specijalizovani izvori za organizaciju venčanja navode praznu stolicu kao jedan od načina da mladenci odaju počast preminuloj osobi.

Na njoj može biti fotografija, omiljeni cvet pokojnika ili neki predmet koji je pripadao toj osobi. Drugi parovi umesto stolice biraju diskretnije načine - mali medaljon sa fotografijom na bidermajeru, posebnu pesmu, sveću ili sto sa porodičnim fotografijama.

Nema, dakle, jednog obaveznog pravila. Suština je da se odsustvo osobe koja bi gotovo sigurno bila na venčanju simbolično pretvori u njeno prisustvo u sećanju.

Prazna stolica je samo jedan primer mnogo šire promene. Današnja venčanja predstavljaju mešavinu domaćih običaja, porodičnih tradicija i detalja preuzetih sa Instagrama, TikToka, Pinteresta i stranih venčanja.

Tako se pored pucanja u jabuku, kićenja svatova i drugih običaja koji su na ovim prostorima prisutni generacijama pojavljuju sasvim novi rituali. Neki od njih nestanu posle nekoliko sezona. Drugi postanu toliko uobičajeni da naredne generacije više ni ne znaju da su nekada bili novina.

Da li će takvu sudbinu imati i prazna stolica, tek ćemo videti.

Za sada ona pokazuje nešto drugo - koliko se brzo običaji menjaju i koliko isti prizor može za jednu osobu predstavljati najlepši način da se seti roditelja, a za drugu nešto čemu na svadbenom veselju jednostavno nije mesto.

(Telegraf.rs/Dnevnik.rs)