Mogu li se Srbin, Bosanac i Crnogorac razlikovati bez ijedne progovorene reči? Pitanje pokrenulo HIT raspravu

"Od Vardara pa do Triglava" početni su stihovi pesme koja je slavila Jugoslaviju, zemlju u kojoj su različiti narodi decenijama živeli pod jednim političkim sistemom. U svakodnevnom životu govorilo se srpskohrvatskim jezikom, dok su slovenački i makedonski bili zasebni standardni jezici.

Bile su to godine u kojima se, barem u svakodnevnom životu, često manje gledalo ko je koje nacionalnosti, a više ko je kakav čovek. Međutim, potom su usledile ratne godine. Komšije su postajale neprijatelji, a razlike koje su ranije bile deo svakodnevice počele su da se pretvaraju u podele.

Preporučujemo

Isticale su se verske i kulturološke razlike, dok je nacionalizam uzimao sve više maha.

Danas, 35 godina kasnije, na društvenim mrežama pojavilo se pitanje koje je pokrenulo veliku debatu i mnoge nateralo da se zapitaju koliko se ljudi sa prostora bivše Jugoslavije zapravo međusobno razlikuju.

Jedan korisnik pokrenuo je temu:

"Kako vi fizički mozete razlikovati Crnogorce, Bosance i Srbe? Bez da neko priča ili nosi neko obeležje. Ima li neka sitnica koja ih odaje i razlikuje?"

Pitanje je izazvalo brojne reakcije, a komentari su bili najrazličitiji, od šaljivih stereotipa do ozbiljnih razmišljanja o tome da li se ljudi sa prostora bivše Jugoslavije uopšte mogu fizički razlikovati.

"Po tome kako naručuje 3 piva:

ako digne palac, kažiprst i srednjak - Srbin

ne naručuje - Bosanac (Musliman)

čeka da drugi naruči - Crnogorac."

Jedan od komentara glasio je:

"Ako su preko 2 metra a nisu Hercegovci ili Dalmatinci vrlo verovatno se radi o Crnogorcima."

Ipak, bilo je i onih koji su istakli da nikakva fizička razlika ne može pouzdano da odredi nečiju nacionalnost.

"Nije baš moguće razlikovati. Da poređamo te osobe u jednu neutralnu prostoriju, svi isto obučeni, ne bi nikada mogli prepoznati… Ja živim u inostranstvu, a ljudi misle sam Hrvat, Srbin, Bosanac, Crnogorac a i Albanac… Nemaju pojma", kaže jedan.

Drugi korisnik otišao je korak dalje:

"Žao mi je što ti ovo saopštavam, ali ne postoji niti stereotipičan Hrvat ili Srbin.... Genetski smo svi isti", glasio je jedan.

I možda upravo u tome leži odgovor na pitanje koje je pokrenulo čitavu raspravu. Razlike su postojale i postoje, ali one nisu nužno bile prepreka da ljudi žive jedni pored drugih, druže se, rade i stvaraju porodice.

Ratne godine promenile su mnogo toga, a ono što je nekada bilo deo zajedničkog života postalo je razlog za podele. Ipak, bez obzira na nacionalne, verske i kulturne razlike, jedno ostaje isto, čoveka ne određuje ono što piše u njegovoj ličnoj karti, već način na koji se odnosi prema drugima.

Jer, kada se sve razlike sklone u stranu, ostaje ono najvažnije, a to je poštovanje.

(Telegraf.rs)