Mladići koji preispituju sebe – prevencija nasilja i rodnih stereotipa

Konferencija povodom predstavljanja evropskog projekta BRO – Boys Reimagining Ourselves (Mladići koji preispituju sebe) održana je 1. oktobra u Kragujevcu. Projekat realizuje međunarodni konzorcijum koji čine IPES, ZPTM, MOB, Centar za socijalni rad za Balije i Koper, Institut za javno zdravlje Kragujevac i Obrazovno-kulturna zajednica Roma „Romanipen“, uz sufinansiranje Evropske unije kroz program CERV, u okviru DAPHNE linije podrške.

Projekat je usmeren na prevenciju nasilnih i štetnih obrazaca muškosti među dečacima iz marginalizovanih sredina, posebno u romskim zajednicama, kroz razvoj emocionalne pismenosti, rodne ravnopravnosti i nenasilne komunikacije.

Preporučujemo

Tokom konferencije predstavljeni su podaci o uticaju tradicionalnih rodnih uloga, pritiska vršnjaka i digitalnog nasilja na mlade. Prema podacima prikazanim na prezentaciji, 80 odsto mladih smatra da dečaci svoje brige zadržavaju za sebe kako ne bi bili izloženi zadirkivanju, dok 60 odsto ukazuje na to da dečaci koji odstupaju od tradicionalnih shvatanja muškosti mogu biti ismejani.

Ana Pavlič, programska direktorka Instituta za istraživanje rada (IPES) iz Slovenije, ukazala je na značaj preispitivanja tradicionalnih rodnih normi koje dečacima nameću očekivanja da budu uvek snažni i da ne pokazuju emocije.

- Od dečaka se često očekuje da budu jaki, da ne pokazuju ranjivost i da probleme rešavaju sami. Važno je da im omogućimo da razvijaju emocionalnu pismenost i razumeju da empatija, otvorenost i poštovanje predstavljaju snagu, a ne slabost, istakla je Pavlič.

Poseban značaj projekat ima za romske zajednice, u kojima se mladi, pored rodnih stereotipa, suočavaju i sa etničkim predrasudama i diskriminacijom. Božidar Nikolić, izvršni direktor Obrazovno-kulturne zajednice Roma „Romanipen“, istakao je važnost uključivanja mladih u procese koji doprinose promenama u njihovim zajednicama.

- Želimo da romski dečaci imaju priliku da slobodno izraze svoje stavove, prepoznaju štetne obrasce ponašanja i razvijaju odnose zasnovane na međusobnom poštovanju.

Promene su održive samo ako mladi aktivno učestvuju u njihovom stvaranju, uz podršku porodice i zajednice, rekao je Nikolić.

Značajan deo projekta posvećen je i zaštiti mentalnog zdravlja mladih, budući da potiskivanje emocija, vršnjački pritisak i izloženost nasilju mogu ostaviti dugoročne posledice na njihov razvoj. Prof. dr Snežana Radovanović, direktorka Instituta za javno zdravlje Kragujevac, naglasila je da je prevencija ključna za stvaranje zdravijeg okruženja za odrastanje.

- Pravovremena edukacija i prepoznavanje štetnih obrazaca ponašanja važni su za sprečavanje nasilja i očuvanje mentalnog zdravlja mladih. Neophodno je da im obezbedimo siguran prostor u kojem mogu da govore o svojim osećanjima i potraže podršku kada im je potrebna, istakla je Radovanović.

Posebna pažnja tokom predstavljanja projekta posvećena je digitalnom nasilju, kontroli u partnerskim odnosima i zloupotrebi privatnosti. Prof. dr Ivana Simić Vukomanović, pomoćnica direktorke Instituta za javno zdravlje Kragujevac, ukazala je na potrebu da mladi razvijaju svest o ličnim granicama, pristanku i bezbednom ponašanju na internetu.

- Mladi moraju da prepoznaju razliku između brige i kontrole, kao i da razumeju značaj poštovanja privatnosti i ličnih granica. Edukacija o digitalnoj bezbednosti i zdravim odnosima važan je deo prevencije nasilja, navela je Simić Vukomanović.

U okviru projekta BRO planirane su participativne radionice, sportske aktivnosti, gejming, vršnjačko mentorstvo i digitalni sadržaji, kao i obuke za omladinske radnike i lokalne stručnjake. Predviđeni su i međusektorski dijalozi i izrada lokalnih akcionih planova za prevenciju nasilja.

Cilj projekta je da, kroz aktivno učešće mladih i saradnju institucija i organizacija civilnog društva, doprinese razvoju nenasilnih modela muškosti i stvaranju inkluzivnijeg okruženja zasnovanog na ravnopravnosti, odgovornosti i međusobnom poštovanju.

(Telegraf.rs)