Marijana pokrenula neobičan eksperiment na Tinderu: Zbog onoga što je doživela promenila je mišljenje o Srbima

Ljubav ne bira ni vreme ni mesto, a ponekad se pojavi baš onda kada prestanemo da je tražimo. Dok jedni na aplikacijama poput Tindera pokušavaju da pronađu partnera, drugi u njima traže odgovore o sebi, svojim strahovima, očekivanjima i načinu na koji grade odnose. Upravo tim putem krenula je Marijana iz Beograda, koja je odlučila da kroz neobičan eksperiment upozna sebe, prepozna sopstvene obrasce ponašanja i nauči kako da se postavi u odnosima sa muškarcima, a svoju priču je podelila za naš portal.

Ono što je počelo kao lični izazov pod nazivom "101 dejt", pretvorilo se u iskustvo koje je donelo niz neočekivanih susreta, neprijatnih iznenađenja, važnih životnih lekcija, ali i ljubavnu priču kakvoj se nije nadala. Umesto 101 sastanka, eksperiment se završio već nakon 30. dejta, kada je Marijana shvatila da više ne želi da svoju pažnju deli ni sa jednim drugim muškarcem.

Preporučujemo

"Shvatila sam da rad na sebi ne može nikako da se dešava izolovano u četiri zida"

Na samom početku, zanimalo nas je zašto je Marijana odabrala baš Tinder i kako je došla na ideju da kroz upoznavanje nepoznatih muškaraca radi na sebi.

Kako nam je objasnila, shvatila je da se obrasci koji joj predstavljaju problem u odnosima ne pojavljuju tek kada veza počne, već su prisutni mnogo ranije, često već tokom prvog susreta.

"Shvatila sam da rad na sebi ne može nikako da se dešava izolovano u četiri zida i da je suštinski ono što meni predstavlja problem kasnije u odnosu prisutno odmah od prvog dejta na početku. Zato sam rešila da poradim na tri konkretna segmenta: 1. Da odem u bilo kom trenutku, kada osetim da želim, da se ne zadržavam da bi ugodila drugima i ne ostajem preko svoje volje.2. Da kažem sve, ali baš sve što mislim, da ne "gutam" svoje misli i vodim u glavi paralelni dijalog. Vežbanje potpune otvorenosti i samopoštovanja.

3. Da prihvatam stvari - da prihvatim poklone, predloge i ideje muškarca, koji mi gode, a isto tako da prihvatim odbijanje, da je neko prosto takav, bez potrebe da ga popravim i pretvorim u projekat. Da bih poradila na tome pokrenula sam eksperiment 101 dejt, jer sam pretpostavila da je to broj ljudi koji je potreban da sigurno pređem preko ove tri tačke", istakla je na samom početku.

A onda je krenula avantura koja će se pokazati mnogo nepredvidljivijom nego što je mogla da zamisli. Prvi susreti doneli su joj potvrdu da se iza lepo uređenih profila ne kriju uvek ljudi kakvima se predstavljaju, a pojedini razgovori završavali su se mnogo pre nego što bi uopšte došlo do susreta uživo.

Prvi susreti doneli su iznenađenja: Jedan muškarac ju je izvređao, drugi zakasnio 20 minuta

Marijana nam je otkrila detalje sa prvih sastanaka, koji su joj već na početku eksperimenta pokazali koliko upoznavanje preko aplikacija može biti nepredvidivo.

"Prvi dejt sa sobom je bio kroz komunikaciju sa Strahinjom, koji je na papiru delovao super, ali nešto mi je bilo čudno u vezi njega, pa sam ga isprovocirala u prepisci i iz Strahinje je iskočila zver - nazvao me je "morbidnom psihopatkinjom sa niskom emocionalnom inteligencijom" i blokirao, da bi se ispostavilo da se moja drugarica pre tri godine videla sa njim uživo i da je njen utisak da je agresivan i neprijatan iako na prvi pogled izgleda dobro. A prvi dejt uživo je bio sa muškarcem koji je dogovorio dejt ispred svoje zgrade i uspeo da zakasni na njega 20 minuta. Slučajno sam ga pomešala sa Rusom koji je stajao na mestu gde smo se mi dogovorili i prišla mu, a zatim sam to prenela Milanu, na šta je on rekao da onda idem i prošetam se sa tim Rusem. Ja sam odmah dogovorila još jedan dejt kroz sat vremena i otišla na drugo mesto. Kada mi se Milan javio da je stigao i pitao gde sam ja, rekla sam mu da sam prihvatila njegov predlog i prošetala se sa Rusom i da dođe ako hoće tu gde sam ja. Tu smo se sreli i prošetali, bio je prijatan, ali evidentno nezreo. Tada sam pomislila da je taj dejt odlično prošao i htela sam ponovo da ga vidim, međutim nikada se više nije javio."

Već tada je postalo jasno da se njen eksperiment neće svoditi samo na upoznavanje novih ljudi. Svaki susret bio je prilika da prepozna ponašanje koje joj prija, ali i da nauči da ne insistira na odnosima u kojima druga strana ne pokazuje jednako interesovanje.

Ipak, jedan susret posebno joj je ostao u sećanju, i to ne zbog romantike, već zbog neobičnih stavova muškarca sa kojim se našla.

Rus se plašio da sedne sa njom u kafić: Verovao je da žene žele samo da mu potroše novac

Marijana je tokom eksperimenta upoznala i muškarca čiji su je stavovi o ženama prilično iznenadili. Prema njenim rečima, toliko se plašio da će morati da plati piće ili hranu da je izbegavao čak i odlazak u kafić.

"Najzanimljiviji dejt je bio sa Rusom koji se plašio da sednemo u kafić, da slučajno ne bi tražila da popijem dve kafe. On je otvoreno bio cicija i rekao je da se boji tanjiruša - žena koje se dogovaraju da se vide sa njim samo da bi nešto pojele u restoranu za njegov račun. Pre tog dejta sam jela u restoranu, a zatim je predložio da se prošetamo, gde mi je ispričao kako su žene merkantilne, jer je prethodna sa kojom je bio u vezi tražila da joj s vremena na vreme plati taksi ili da joj kupi neke namirnice ili uloške. Kaže da su ga iskorišćavali i da su jedine adekvatne žene azijatkinje, jer one jedine poštuju muškarca. Kada sam ga pitala za šta je moguće njega poštovati nije imao odgovor, a nisam ni ja."

Ovakvi susreti počeli su da joj otkrivaju koliko se ljudi razlikuju po načinu na koji razumeju odnose, ali i koliko prvi utisak može da zavara. Istovremeno, Marijana je počela da primećuje nešto što ranije nije dovoljno jasno prepoznavala kod sebe.

Uspešni i privlačni muškarci budili su u njoj nesigurnost: "To je bilo kao psihoterapija na steroidima"

Jedan od najvažnijih trenutaka eksperimenta nije se dogodio zbog nečijeg lošeg ponašanja, već zbog Marijaninog suočavanja sa sopstvenim reakcijama.

Kako nam je ispričala, shvatila je da čak i muškarci koji su ostvareni, uspešni i privlačni mogu u njoj da probude osećaj da nije dovoljno dobra. Umesto da uživa u upoznavanju, primećivala je da postaje napeta, da procenjuje sebe kroz tuđe oči i da pribegava provokacijama.

"To ne znači da su mi i svi kvalitetni muškrci odgovarali. Desilo se zapravo nešto zanimljivo. Shvatila sam da me i ostvareni, uspešni, lepi i zgodni muškarci trigeruju, da izazivaju u meni osećaj da nisam dovoljno dobra i da zato sa njima komuniciram nekim provokacijama i nisam opuštena i prepuštena i ne zabavljam se, nego sam napeta i sve vreme ocenjujem kako izgledam u njihovim očima. Ovo je bio jedan od najvažnijih uvida, i zapravo, kada se osvrnem na ceo proces, koji sam otpočela sa idejom da poradim na one tri stvari, uočila sam mnogo više i naučila, nego što sam planirala. To je bilo kao psihoterapija na steroidima. Uvidela sam da, nezavisno od toga ko je pred tobom, žena uvek bira ko će ona biti i to zaista nema nikakve veze sa tim ko sedi ispred nje. To je stvar ličnosti i osećaja prema sebi koji gradiš mnogo pre bilo kakvog dejta sa sobom kada nema svedoka. To je pidžama koju obučeš, da li jedeš iz konzerve ili staviš to u lepu činiju, da li dekorišeš svoju kašu i kad je nećeš slikati za Instagram. Pa onda da li sedne ispred tebe milioner, oficir, pilot, nastavnik fizičkog ili kasir, to tebe ne određuje i ne menja to kako ćeš se ti ponašati. To je možda i najvredniji uvid."

Upravo je to, prema njenim rečima, bila jedna od najvećih vrednosti celog procesa: shvatila je da samopouzdanje i način na koji se odnosimo prema sebi ne bi trebalo da zavise od toga ko sedi preko puta nas.

Marijana podelila muškarce u tri grupe: Dečaci, tinejdžeri i zreli muškarci

Zanimalo nas je i kako, na osnovu svog iskustva, vidi muškarce u Srbiji i koje obrasce ponašanja je najčešće primećivala tokom upoznavanja.

Marijana je navela da muškarce, prema svom ličnom doživljaju, deli u tri grupe: dečake, tinejdžere i zrele muškarce.

"Dečaci - infantilno ponašanje, veruju da žena mora da ih prihvati takve kakvi jesu, obično ih muči pitanje šta žena daje u braku, plaše se braka, imaju želju da uzmu šta god im se da, ali ne i da daju, zato ih ja zovem User3672, odnosno korisnik. Veliki je broj korisnika, koji još nisu izašli iz pozicije dečaka kojima je žena nešto dužna. Sami najčešće ne žele, a i nemaju često mnogo da pruže zbog čega su ekstremno štedljivi sa svim svojim materijalnim resursima.

Tinejdžeri - njih je jako lako pomešati sa zrelim i odraslim muškarcima, ako ne otvorimo oči i obratimo pažnju. Oni znaju sve kako treba i sve prave reči, ali disonanca i razilaženje se primećuje u onome što govore i onome što rade. To najčešće izgleda tako da on kaže da je muškarac npr. glava kuće i da je na njemu odgovornost za ženu, a onda ne pokazuje odgovorno ponašanje prema tebi, sestri, majci, konobarici u kafiću. Oni zapravo istinski veruju da su zreli pa ako ne obraćate pažnju na postupke, nego na reči i vi možete da poverujete u to.

Zreli muškarci - uprkos uverenju da ih nema mnogo, ja sam primetila da ih ima jako puno, ali tek u momentu kada sam i ja bila zrela žena. Verujem da se ovaj tip miškaraca vrlo lako prepozna, jer u telu osetiš ono aaahhh, i kao da odahneš, prepustiš se komunikaciji, spustiš ramena i postaneš nekako opuštena, ako si proradila triger od takvih muškaraca, naravno. Oni znaju šta hoće a šta ne i imaju to jasno pred sobom, kada su zainteresovani njihovo interesovanje je nedvosmisleno, direktno, osećaš jasnoću i vidiš konkretne plodove tog interesovanja u gestovima, poklonima, ponašanju.Ono gde imam osećaj da devojke greše najčešće sa ovim tipom muškaraca je što se odmah osećaju izabrano i ne daju zrelim muškarcima da investiraju u njih - koji god resurs da mu je najvredniji - svoju pažnju, vreme, novac, trud… A to je način na koji se povećava značenje žene za muškarca, kroz investiciju koju je on uložio za nju."

Marijana smatra da je važno obratiti pažnju na postupke, a ne samo na reči. Prema njenom viđenju, zrelost se ne ogleda u tome kako neko govori o sebi, već u tome kako se ponaša prema ljudima oko sebe i da li svojim delima pokazuje ono što tvrdi.

Srbi ili stranci – ko su veći šmekeri?

Jedno od pitanja koje smo joj postavili odnosilo se i na razlike koje je primetila između muškaraca iz Srbije i onih iz inostranstva.

Njen odgovor bio je drugačiji od onoga koji bi, kako kaže, dala pre početka eksperimenta.

"Da si me ovo pitala pre eksperimenta 101 dejt, rekla bih ti stranci sigurno. Sada je moje mišljenje iz prakse potpuno dijametralno suprotno. Definitivno su veći šmekeri Srbi! Galantni su i pažljivi i čak i kada vide da sa ženske strane nema specijalnog interesovanja, ostaju prijatni i čovečni. Stranci kao da su poprimili jedno od dva smera: 1. Prezasićenje devojkama koje mogu da "kupe" svojim novcem ili akcentom, pa je i poštovanje prema ženama spao na odnos kao prema potrošnoj i zamenljivoj robi. 2. Strah od toga da će ih neko iskoristiti, dok oni pokušavaju maksimalno da iskoriste tebe - najpre u seksualnom smislu."

Naravno, reč je o njenim ličnim utiscima stečenim tokom eksperimenta, ali oni su joj pomogli da preispita ranija očekivanja i način na koji posmatra muškarce.

Na Tinderu je prepoznavala upozoravajuće signale i pre prvog susreta

Upoznavanje nepoznatih ljudi sa interneta sa sobom nosi i pitanje bezbednosti. Lažni profili, fotografije koje ne odgovaraju stvarnosti i neprimereno ponašanje samo su neki od razloga zbog kojih je Marijana, kako kaže, od samog početka ozbiljno pristupila izboru ljudi sa kojima će se videti.

"Što se pitanja o bezbednosti tiče od početka sam to uzela vrlo ozbiljno, jer na dejting aplikacijama može da bude bilo ko. Primarno je bilo da viđanja budu na javnim mestima, dobro osvetljenim, najbolje kafićima ili restoranima, predlagali su ih muškarci, ali sam ih odobravala uvek tek nakon provere mesta. Drugo - filtriranje toga da li je muškarac neko sa kim treba da se vidim ili ne je počinjao mnogo pre viđanja, pa čak i pre nego što bi me kontaktirao neko. Na Tinder sam dodala slike koje nisu moje najlepše, bez šminke i obrade, u opisu sam napisala ono što govori o mojim vrenodstima - o Bogu, o tome da mislim da žena treba da uživa u životu sa lakoćom i da ja tako živim. To je automatski odbijalo one koji nemaju te vrednosti ili koji drugačije misle. Nikome nisam govorila da imam posao i namerno sam stvarala sliku o sebi kao nekoga ko ne radi, ali uživa u životu i planira da tako i ostane. Ovo je bio triger za mnoge muškarce koji su me u prepisci odmah pitali pa šta ja jedem, od čega živim itd. Njih sam odmah otpisivala. Isto sam pre razmišljnja o viđanju pokušavala što više da ih isprovociram i istrigerujem, da se u nečemu otvoreno ne složim sa njima i protivrečim im, kako bi pokazali kako na to reaguju. Ovde je bilo onih koju su na neslaganje odgovarali agresijom u prepisci, ili navalentnim ubeđivanjem ili nepoštovanjem. Sa njima se nisam viđala."

Takav pristup omogućio joj je da mnoge ljude isključi iz daljeg upoznavanja pre nego što bi uopšte došlo do sastanka. Ipak, nisu sva neprijatna iskustva bila vezana za dopisivanje. Neka su se pokazala tek kada bi se našla oči u oči sa osobom sa druge strane ekrana.

"Ružna neka energija emotivno-duhovne nemaštine baš prazni bateriju"

Iako kaže da nijedan susret ne bi nazvala potpuno promašenim, jer je iz svakog izvukla neku pouku, pojedini su joj ipak ostali u posebno neprijatnom sećanju.

Među njima je ponovo bio susret sa Rusom koji je, prema njenom opisu, imao izrazito negativan odnos prema ženama i novcu.

"Ne bih rekla da je bilo najgorih iskustava, jer su mi sva služila kao prostor za učenje, ali definitivno najneprijantnije je bilo na dejtu sa Rusom cicijom. Ružna neka energija emotivno-duhovne nemaštine baš prazni bateriju. I nakon što sam mu rekla da sa tim stavom i ponašanjem nikada neće imati kvalitetnu ženu pored sebe, jer nijedna takva žena nije luda da pristane na odnos sa njim gde daje sve, a ne dobija ništa, a on ne želi ništa da da, on je podigao ton i rekao da je on lečio depresiju i da ja treba da idem na psihoterapiju. Mada bio je još jedan dejt gde čovek uopšte nije ličio na sebe sa Tindera. Na Tinderu jak i istreniran, uživo mali, mršav, kilav i viče - žena mora da poštuje muškarca! Kada sam ga pitala za šta da ga poštuje? Isto je ostao bez odgovora. I ispostavilo se da poštovanje ne dolazi po defaultu nego se zavrednjuje ponašanjem."

Za Marijanu je to bila još jedna potvrda da se poštovanje ne može podrazumevati samo na osnovu pola, izgleda ili uloge koju neko želi da ima u vezi.

Međutim, jedan drugi susret doneo je iznenađenje sasvim drugačije vrste i pokazao joj da iza naizgled savršenih odnosa ponekad mogu da se kriju priče koje niko ne očekuje.

"Moj i njen šok je bio veliki"

Tokom jednog pregledanja profila sa drugaricom, Marijana je naišla na osobu od koje, kako kaže, nije očekivala da će je videti na aplikaciji za upoznavanje.

Bio je to muž sestre od njene drugarice, koji je sa suprugom nedavno dobio dete.

"Najneprijatniji i najšokantniji momenat bio kada smo drugarica i ja listale Tinder da joj pokažem kako radim tu početnu selekciju profila i cap - naletimo na muža njene sestre, koji su nedavno dobili dete! Prvo smo mislile da je možda stari profil pa da je tu odavno, ali smo ubrzo shvatile da je on mene lajkovao, koja sam u tom trenutku napravila profil pre nedelju dana. Moj i njen šok je bio veliki nakon što smo videle da iako nesto izgleda kao idealni odnos može vrlo lako biti optička varka."

Ovaj događaj bio je jedan od najšokantnijih trenutaka tokom eksperimenta, jer ju je podsetio da se o nečijem odnosu i privatnom životu ne može uvek suditi na osnovu slike koju predstavlja drugima.

A onda se dogodilo nešto što Marijana, uprkos svim prethodnim iskustvima, nije planirala.

Šesta osoba sa kojom se videla postala je njena srodna duša

Dok je na Tinderu tragala za odgovorima o sebi, Marijana nije očekivala da će upravo na toj aplikaciji upoznati muškarca sa kojim će poželeti da gradi odnos.

Kako nam je ispričala, njihov susret dogodio se gotovo slučajno. Njegov profil nije bio naročito upečatljiv, a opis je čak sugerisao da traži kratkotrajnu vezu. Da je tada zaista tražila partnera, kaže, verovatno bi ga odmah preskočila.

Ipak, pošto je njen cilj bio drugačiji, odlučila je da mu pruži priliku.

"Sa onim pravim sam se upoznala sasvim slučajno, s obzirom na to da nisam mnogo birala ljude koje sam lajkovala, bilo mi je bitno tek toliko da ne izgleda kao psihopata u 2s koliko sam izdvajala da pogledam sliku, ako bismo ušli u komunikaciju tek bih onda detaljnije pogledala profil kasnije i postavljala pitanja. On je imao dve onako slike slikane digitronom, a jednu sliku iz teretane polu mutnu. Pisalo mu je na profilu Short term relationship. Da sam preko Tindera tada zaista tražila nekoga sa kim nešto želim, njega bih iskulirala odmah. Međutim, pošto je cilj bio drugi ja sam ga lajkovala. Od početka me je iznenadila njegova reakcija na moje provokacije. Reagovao je šalom, smehom i nije se trigerovao. Ubrzo me je pozvao na vrlo autentičan dejt. On je bio moj 6. dejt u procesu. Čim smo se našli odmah sam imala osećaj jako dobar u telu i u srcu. Obično kada se vidim sa nekim osetim “Da” ili “Ne” odmah i startu, samo što sam ranije ubeđivala sebe i kada je “Ne” da je “Da”, jer nema savršenih. E, pa on je bio “Da” od starta. Njegova toplina, nežna briga i muževnost, zrelo razmišljanje, veseli karakter sve sam jako brzo primetila. Nakon toga on je odleteo u drugu zemlju, gde živi i radi i ja sam mislila da je to gotova priča. Međutim od tada je on počeo svaki dan da inicira kontakt, trudi se, šalje poklone, organizuje susrete i putovanja sa nikakvom investicijom sa moje strane, što finansijske, što emotivne. To je dovelo do toga da se nakon 30. dejta završi eksperiment, jer je tada postalo skroz evidentno da ne želim više pažnju da delim ni na jednu drugu osobu muškog pola."

Tako se eksperiment koji je trebalo da joj pomogne da upozna sebe završio mnogo ranije nego što je planirala. Marijana je, umesto da nastavi potragu za novim iskustvima, shvatila da želi da se posveti jednom čoveku.

Njena poruka svima koji traže ljubav: Prvo upoznajte sebe

Na kraju razgovora, zanimalo nas je šta bi poručila onima koji razmišljaju o instaliranju dejting aplikacija, nadajući se da će na taj način pronaći ljubav.

Marijana smatra da upoznavanje drugih ljudi može da bude dragocena prilika za samospoznaju, ali da je važno razumeti sopstvene reakcije, očekivanja i granice.

"Moja preporuka je da ne instalirate dejting aplikacije sa idejom da pronađete bilo koga drugoga, dok niste upoznali sebe. Idealni način da upoznate sebe kroz druge jesu dejtovi i to bih iskreno svima preporučila. Mnogo je teže uviđati obrasce iz veze u vezu tek kada se odnos završi, pa kada se odboluje i odtuguje i prođe neko vreme. Tako se mnogo sporije i bolnije uči nešto što biste uvideli za 1 sat na dejtu sa nepoznatom osobom. Ako vas nešto iznervira ili istrigeruje - to je dragocena informacija, i taj zaigrani pristup učenju o sebi daje mnogo brže i efikasnije rezultate od bilo kog drugog pristupa. A pritom je i besplatan, jedino što ulažete je vaš resurs vremena."

Marijanina priča pokazuje da upoznavanje preko interneta ne mora uvek da bude samo potraga za partnerom. Ponekad može da postane ogledalo u kojem ćemo jasnije videti sopstvene nesigurnosti, granice i ono što zaista želimo od odnosa.

Ona je na Tinder krenula sa idejom da će kroz 101 susret promeniti neke svoje obrasce ponašanja. Umesto toga, već nakon 30 dejtova pronašla je osobu zbog koje je odlučila da eksperiment završi. I možda je upravo u tome najveća ironija cele priče: kada je prestala da traži savršenog muškarca i počela da upoznaje samu sebe, pojavio se neko sa kim je poželela da ostane.

(Telegraf.rs)