Utapanje je tiho, nema mahanja ni dozivanja: Spasilac i trener Sanja upozorava na najveću zabludu na bazenima

"Dovoljna je samo jedna sekunda nepažnje da dođe do tragedije. Roditelji greše kada misle da je dete bezbedno samo zato što spasilac sedi pored bazena" upozorava u razgovoru za Telegraf.rs licencirani trener plivanja i spasilac Sanja Ilić Pivarski (28).

Iako je letnja kupališna sezona završena, pitanje bezbednosti i pravilnog razvoja dece u vodi uvek je aktuelno. Jesenji i zimski period idealni su za upis na bazen i rešavanje roditeljskih nedoumica, a Sanja, koja je i sama u vodi od svoje pete godine, za naš portal detaljno razbija najčešće mitove.

Preporučujemo

"Plivanje je sjajna prevencija"

- Plivanje aktivira celo telo, jača mišiće leđa, stomaka, ramena i nogu, i uči decu pravilnom držanju. Redovna fizička aktivnost odlična je prevencija, ali kada kod deteta već postoji skolioza, kifoza ili drugi problem, neophodna je procena stručnjaka. Vežbe u vodi tada se moraju prilagoditi individualno, u dogovoru sa lekarom i fizioterapeutom - započinje Sanja.

Kako ističe, cilj svakog dobrog trenera je razvijanje zdravih navika i samopouzdanja. Ipak, "idealan uzrast" za sve ne postoji.

- Svako dete se razvija svojim tempom. Upoznavanje sa vodom kroz igru uz roditelje može početi vrlo rano, dok se organizovanim grupama mališani najčešće priključuju sa tri ili četiri godine, kada postanu dovoljno zreli da prate uputstva. Radim i sa starijom decom i sa odraslima i nikada nije kasno. Najvažnije je da učenje ne bude pritisak ili obaveza, već radost - objašnjava ona.

Strah od vode nastaje zbog ove 3 ključne stvari

Strah od dubine i vode znatno je češći nego što se misli, a Sanja objašnjava da se najčešće javlja iz tri razloga. Zbog lošeg ranijeg iskustva, nedovoljnog kontakta sa vodom u ranom detinjstvu, ali i zbog ponašanja roditelja koji često nesvesno prenesu strah na dete.

- Prvi i najvažniji korak je uvek sticanje poverenja. Dete se nikada ne sme siliti, potapati na silu niti gurati u dubinu to pojačava traumu. Radimo postepeno: kroz igru, navikavanje na kvašenje lica i pravilno disanje. Tek kada osete da kontrolišu pokrete, idemo korak dalje. Isto važi i za odrasle. Velika je hrabrost priznati strah i raditi na njemu. Najveća satisfakcija mi je kada dete koje je došlo u grču ubrzo u bazen ulazi sa osmehom.

"Spasilac nije zamena za roditelja, a utapanje je tiho"

Kao spasilac koji je radio na bazenima u Vrbasu i na novosadskoj Klisi, Sanja posebno apeluje na oprez odraslih. Svake godine, nažalost, svedoci smo nekoliko utapanja na kupalištima, a kako dolazi do toga i, najvažnije, kako reagovati u takvim situacijama objašnjava nam naša sgovornica.

- Najveća greška roditelja je preterano oslanjanje na spasioce i zabluda da je dete bezbedno samo zato što spasilačka služba nalazi kraj bazena. Želim da naglasim jednu stvar: mi učimo decu da plivaju, ali ih istovremeno moramo učiti i kako da poštuju vodu. Voda pruža ogromno zadovoljstvo, ali zahteva ozbiljnost, odgovornost i oprez.

Posebno bih istakla da se utapanje ne dešava uvek uz dozivanje i mahanje rukama. Često može proći gotovo neprimetno, zbog čega je neophodna stalna budnost. Mislim da bezbednost na bazenu mora biti zajednička odgovornost spasilaca, roditelja, uprave bazena i svih kupača. Nijedna tragedija ne sme da se posmatra kao nešto što je isključivo odgovornost jedne osobe. Spasilac je poslednja linija odbrane kada dođe do opasnosti, ali prevencija počinje mnogo pre nego što neko uđe u vodu - objašnjava Sanja.

Sanja smatra i da manja mesta poput njenog Vrbasa imaju veliki potencijal za razvoj plivnja kao sporta, ali da je potrebno još više pažnje posvetiti dostupnosti i organizaciji treninga.

- Nije dovoljno posmatrati samo uzrast, već i nivo znanja, sposobnosti i sigurnost svakog deteta u vodi. Nije isto raditi sa detetom koje prvi put ulazi u bazen i detetom koje već samostalno pliva. Smatram da je individualni pristup ključan. Svako dete ima svoj karakter, tempo učenja i način na koji usvaja nove veštine. Trener mora da prepozna te razlike i prilagodi trening svakom detetu - kaže Sanja, a upravo je to ono što njeni treninzi nude deci.

- Volela bih da što više dece iz našeg mesta odraste znajući da pliva, jer je to veština koja može biti važna tokom celog života.

Pred njenim očima dete se utapalo

Pamti i jedno dramatično iskustvo koje se odvijalo pred njenim očima, a zahvaljujući brzoj i pribranoj akciji sve se na kraju dobro završilo. Kako kaže, upravo je ta situacija bila okidač da svoj posao još posvećenije obavlja.

-  To je situacija kada sam kao spasilac posmatrala dete koje je počelo da tone. Takvi trenuci ostaju duboko urezani u pamćenje i podsećaju te koliko se brzo jedna bezazlena situacija može pretvoriti u borbu za život. U tim trenucima nema prostora za paniku, razmišljanje ili oklevanje. Važno je ostati pribran, brzo proceniti situaciju i reagovati u skladu sa obukom i znanjem koje poseduješ. Upravo takva iskustva dodatno su učvrstila moju svest o odgovornosti koju nosim kao spasilac, ali i kao trener plivanja. Danas, kada radim sa decom, trudim se da ih ne naučim samo tehnici plivanja već i poštovanju vode, pravilima bezbednosti i prepoznavanju potencijalnih opasnosti. Najvažnije mi je da roditelji znaju da njihovo dete nije samo došlo da nauči da pliva, već da je njegova bezbednost uvek na prvom mestu - zaključuje ona.

Svi zainteresovani roditelji koji žele da upišu svoju decu na časove plivanja kod Sanje mogu to učiniti slanjem poruke na Instagramu - "@personalnitreninziplivanja" ili direktno na telefon: 0601977505 .

"Želim da svako dete iz bazena izađe ne samo sa novim znanjem već i sa osmehom, većim samopouzdanjem i ljubavlju prema plivanju", poručuje ona.

(Telegraf.rs)