"Trezor sudnjeg dana" suočen sa problemima: Norveška dodatno obezbeđuje bunker koji treba da spasi svet od apokalipse

Trezor je sagrađen kao pomoć čovečanstvu u slučaju klimatske ili nuklearne katastrofe, odnosno uništenja životne sredine

"Trezor sudnjeg dana", bunker koji je poput moderne Nojeve barke, izgrađen na ostrvu Spicbergen u arhipelagu Svalbard u Severnom ledenom okeanu kako bi izdržao najekstremnije uslove, suočava se sa prvim problemima.

Trezor koji treba da spasi svet od apokalipse POTOPLJEN: Klimatske promene ga skoro uništile (FOTO)

Vremenski uslovi s kraja 2016. pokazali su da objekat nije dovoljno bezbedan.

Trezor je sagrađen kao pomoć čovečanstvu u slučaju klimatske ili nuklearne katastrofe, odnosno uništenja životne sredine.

Bunker, u kojem se čuva semenje iz celog sveta, suočava se sa prvim poteškoćama, pa će norveška vlada uložiti još 10 miliona dolara u njegovo poboljšanje. Novac je namenjen troškovima izgradnje novog betonskog prilaznog tunela, kao i pomoćnih zgdrada koje će preko tunela snabdevati trezor električnom energijom u slučaju nestanka struje, sadržati pomoćne jedinice za rashlađivanje, i električnu opremu koja emituje toplotu.

Arhipelag Svalbard odabran je zbog svoje udaljenosti od ostatka sveta, kao i činjenice da na ovom mestu nema zemljotresa i aktivnih vulkana, pa se smatra bezbednim. Permafrost, takođe, doprinosi dubokom zamrzavanju, samim tim i očuvanju semenja.

Ipak, neočekivano topljenje permafrosta krajem 2016. dovelo je do prodiranja vode u ulaz trezora. Uprkos tome što semenje nije bilo direktno ugroženo, vlada Norveške odlučla je da poboljša uslove.

Jedan od najvećih izazova sa kojim se poljoprivreda trenutno suočava jeste rast populacije, gladi, i sve veći klimatski pritisak, piše Independent.

- To znači da je potrebno da svet počne da proizvodi veće količine hrane koja je nutritivno bogatija, i to na manjoj površini zemljišta, sa manje vode, manje pesticida i manje dubriva, kako bi planeta mogla da izdrži proizvodnju - kaže izvršni direktor međunarodne neprofitne organizacije Crop Trust, Mari Haga:.

- Kada sam došla ovde prvi put 1985. godine uvek je bilo leda u fjordovima. Sada nikada ne možete da vidite kompletan ledeni pokrivač - dodala je ona, prenosi B92.net.

Naučnici su upozorili da bi Severni ledeni okean mogao da ostane bez leda znatno ranije nego što se misli. Prema trenutnim predviđanjima, to će se dogoditi između 2040. i 2050. godine.

(Telegraf.rs / Tanjug)