Dete iz Staljinovih gulaga želi da se vrati da živi u Moskvi: "Čekaju da nestanemo sa lica zemlje"

- Ovo je kao doživotna kazna. Moja majka je umrla ovde, prognana je i nije mogla da se vrati. Sve sam starija, ali želim da živim. Želim da živim u Moskvi - kaže Alisa Majsner

Foto: Printscreen/Youtube/ docukino
Foto: Printscreen/Youtube/ docukino

Alisa Majsner jedna je od dece ljudi koji su u vreme vladavine Josifa Staljina proterani u gulage iz Moskve zbog nemačkog porekla.

Ona i dalje živi u gradu koji se nalazi na 48 kilometara od gulaga gde je njena porodica poslata posle izbijanja Drugog svetskog rata. Iako je usvojena rehabilitacija njene prognane porodice, ona i dalje nije uspela da ode iz tog mesta.

- Ovo je kao doživotna kazna. Moja majka je umrla ovde, prognana je i nije mogla da se vrati. Sve sam starija, ali želim da živim. Želim da živim u Moskvi - kazala je u intervjuu Majsnerova, koja živi u gradu u regionu Kirov, udaljenom 965 kilometara od prestonice Rusije.

Na milione Sovjeta proterano je u gulage za stvarne i izmišljenje zločine, među kojima su bili i disidenti protiv vlade, ali i Majsnerovi. Oni su proterani, jer su bili nemačkog porekla. Sada, ona i još 1.500 potomaka koji čine “decu gulaga” bije pravnu bitku koja bi trebalo da da odgovor na pitanje da li će dobiti neku kompenzaciju za to što su im životi oduzeti.

U slučaju Majsnerove, to bi značilo da joj se vrati stan u Moskvi, gde su njeni rođaci pre revolucije posedovali poznatu apoteku. Na tom mestu se danas nalazi prodavnica kristala i restoran francuske kuhinje. Kako piše “The Guardian”, ova bitka traje već više od 30 godina.

- Oni svi misle da smo stari i čekaju da nestanemo sa lica zemlje. Ali, želimo da živimo, i živećemo u inat svima - kazala je Alisa.

Tračak nade

“Deca gulaga” su se 2019. godine obratile Ustavnom sudu, koji je trebalo da im obezbedi brzu prijavu za dobijanje stambenog prostora. Međutim, ovu pobeda bi mogla da bude poništena novim zakonskim propisom koji bi mogao da ih stavi na listu čekanja gde se čeka decenijama za stan i prebaci finansijski teret sa državnog budžeta.

Nevladina organizacija “Memorial NGO”, koja se bavi istraživanjem zločinima počinjem u SSSR-u, i građanski aktivisti su predstavili alernativni propis koji bi tim ljudima mogao da pomogne. Odluku o ovome trebalo bi da donese Donji dom ruske Dume u toku sledećeg meseca.

Grigori Vajpan, advokat koji je predstavljao Majsnerovu i druge pred ustavnim sudom kazao je da mnogi političari ne žele da pričaju o problemima sa kojima se suočavaju žrtve Staljinovog režima.

Sudbina porodica Majsner

Posle izbijanja Drugog svetskog rata, Alisina porodica proterana je 1941. godine u Kazahstan, gde je njen deda preminuo za godinu dana. Njena majka poslata je 1943. godine u region Kirov da radi u gradu koji se bavio sečenjem i preradom drveta. Odatle je preseljena u Ozmegovo 1949. godine.

- Tu je bila policijska stanica u koju su stalno morali da se prijavljuju. Teško da je bilo mesto gde je moglo da se živi - prokomentarisala je Alisa Ozmegovo, gde se i rodila 1950. godine.

Majsnerova je 1954. godine dobila dozvolu da napusti Ozmegovo kao četvorodišnje dete, a njenoj majci je to dozvoljeno 1956. Međutim, nikada nisu uspeli da se presele, jer je njen otac bio jedini kovač u gradu, te mu vlasti nisu dale dozvolu da napusti to mesto. Preminuo je 1977. godine, a njena majka je umrla 11 godina kasnije, dok je grad postao napušteno mesto do kojeg se jedva može stići putevima.

- Jedini koji su ostali su oni koji ne mogu da odu - kazala je ona.

“Očekujem da ćemo da pobedimo”

Drugi potomci zatočenika u gulazima su takođe zarobljeni u gradovima i selima i čekaju podršku vlasti. Aktivisti su pokušali da promovišu priče “dece gulaga”. Majsner i njen suprug uspeli su u kasnim 80-im godina prošlog veka da napuste Ozmegovo i presele se u susedni grad.

Kako kaže 70-godišnja Alisa, ponekada je dolazila da obiđe stan koji je nekada posedovala njena porodica, ali joj nije bilo dozvoljeno da uđe u njega. Takođe, posetila bi nemačko groblje gde su njena baka i rođaci sahranjeni.

Ona ističe da to što dokumenti potvrđuju da je njena porodica rehabilitovana “ne znači ništa, već da joj odbiju 50 odsto od troškova”.

Međutim, ona navodi da je spremna da se preseli što je pre moguće.

- Očekujem da pobedimo. Ne želim da ispadne da smo prošli kroz sve ovo ni zbog čega - kaže Alisa.

Video: Od blata gulaga do sjaja dijamanata: Ko je posejao organizovani kriminal u Istočnoj Evropi

(Telegraf.rs)