Časna sestra nas udarala štapovima, hteo sam da se ubijem: Ispovesti preživelih iz škola u Kanadi

Počev od kasnih 1800-ih, oko 150.000 domorodačke dece odvedeno je od porodica i prisiljeno u rezidencijalne škole, koje su imale za cilj da izbrišu njihove kulture. Deca su se tamo suočila sa seksualnim i fizičkim zlostavljanjem, a mnoga to nisu preživela

Foto: Tanjug/AP

Godinama su ljudi koji su preživeli brutalni kanadski školski sistem rezidencijalnih škola govorili o nestaloj domorodačkoj deci koja nisu bila prijavljena u poznatim brojevima žrtava. Nakon vesti o pronalasku masovne grobnice sa ostacima 215 domorodačke dece, preživeli širom Kanade opet se bore sa traumom i prisećaju se užasnih stvari iz ranog detinjstva.

Jedna od preživelih jeste Rouz Miler. Pre 73 godine Miler, tada sedmogodišnja devojčica, prošla je kroz vrata indijske rezidencijalne škole u blizini grada Kamplupsa u Britanskoj Kolumbiji.

U ponedeljak se vratila na mesto koje naziva "paklom".

- Sećam se da je časna sestra podigla rukave, skakala i udarala nas štapom po leđima desetak puta - rekla je Miler za CTV News.

Ona je rekla kako su morali sve da čiste, a neka deca koja su bila kažnjena morala su da ribaju stepenice četkicom za zube.

Sećanja su počela da naviru kada je ušla u kapelu i pokazala je gde su nekada bile postavljene klupe, koja strana je bila za devojčice, a koja za dečake.

- Ovo je zlo mesto - dodala je Miler.

Bivša rezidencijalna škola u blizini grada Kamplupsa Foto: Tanjug/AP

Vest da je masovna grobnica sa ostacima 215 domorodačke dece otkrivena na teritoriji nekadašnje internatske škole na jugu kanadske provincije Britanske Kolumbije potvrdila je ono što su mnogi preživeli govorili godinama.

Počev od kasnih 1800-ih, oko 150.000 domorodačke dece odvedeno je od porodica i prisiljeno u rezidencijalne škole, koje su imale za cilj da izbrišu njihove kulture. Deca su se tamo suočila sa seksualnim i fizičkim zlostavljanjem, a mnoga to nisu preživela. Poslednja škola zatvorena je 1996. godine.

Prema procenama komisije za istinu i pomirenje, od 4.100 do 6.000 dece umrlo je zbog zanemarivanja, bolesti i zlostavljanja u ovim školama.

Međutim, sumnja se da je zbog nedostatka podataka i neobeleženih grobova, stopa smrtnosti daleko veća.

U Ontariju je Džeronimo Henri stavio plišanog medu na stepenice bivše rezidencijalne škole kako bi odao počast 215 dece, čiji su ostaci pronađeni prošlog četvrtka.

On zna da je mogao da bude jedan od njih.

- Pokušao sam da počinim samoubistvo kada sam izašao iz škole - rekao je za CTV News.

Henri je išao u Mohavk rezidencijalnu školu u Brantfordu od 1942. do 1953. godine, provevši celo detinjstvo zarobljen tamo.

Henri se i dalje pita kakav bi bio njegov život da nije odveden u školu i da je mogao da oseti ljubav koju je zaslužio kao dete.

- Niko mi nije rekao laku noć, niko mi nije rekao da me voli i niko me nije zagrlio 11 godina, a to su najvažnije godine tvog života - rekao je on.

Mohavk rezidencijalna škola bila je jedna od škola koje su najduže postojale u Kanadi. Otvorena je 1828. godine i zatvorena 1970. Bila je model koji su drugi pratili.

Širom zemlje postojalo je 139 rezidencijalnih škola.

Bivša škola je danas muzej. Neki kažu da je 15.000 dece ili čak i više, išlo samo u ovu rezidencijalnu školu. Deca su dovedena tamo iz svih delova zemlje.

Još nema konačnih brojeva o tome koliko je dece ovde umrlo. Vlade i crkve se ne odriču tih dokumenata ili kažu da oni ne postoje.

Preživeli traže da se svi tereni rezidencijalnih škola provere zbog neobeleženih grobova i kažu da bi ovu inicijativu trebalo da plate vlada i crkve - snage koje su stajale iza ovih razornih škola.

Šestogodišnja istraga kanadskog internatskog sistema, kroz koji je prošlo najmanje 150.000 domoradačke dece koja su nasilno odvajana od svojih porodica, utvrdila je 2015. godine kako je taj u međuvremenu ukinuti sistem predstavljao "kulturni genocid" u kome je emocionalno, a i seksulano zlostavljanje bilo veoma rasprostranjeno kao i prisilni rad.

U istim dokumentima se pominje da su učenici bili izloženi epidemijama morbila, tuberkuloze, gripa i drugih zaraznih bolesti, a mnogi su i umrli.

(Telegraf.rs)