Trgovina decom i dalje u porastu na Zapadnom Balkanu

Evropska unija i Savet Evrope naglašavaju značaj međudržavne saradnje i zajedničkih inicijativa kao jedino rešenje za prevenciju

Foto: Shutterstock

Trgovina decom u regionu Zapadnog Balkana i dalje je u porastu, uprkos brojnim zakonodavnim i praktičnim merama preduzetim tokom prethodnih godina. Pandemija virusa COVID-19 dodatno je povećala ranjivost dece, usled rastuće ekonomske nesigurnosti, nezaposlenosti i ograničenja kretanja. Ovo je naglašeno tokom prvog dana dvodnevne regionalne konferencije Zajedničko preduzimanje mera tokom krize: Zaštita dece od trgovine i eksploatacije na Zapadnom Balkanu“, organizovane u okviru zajedničkog programa Evropske unije i Saveta Evrope „Horizontal Facility za Zapadni Balkan i Tursku 2019-2022“, koja je okupila više od 130 učesnika iz regiona i šire.

Deca na Zapadnom Balkanu žrtve su trgovine sa različitim ciljevima eksploatacije: seksualna eksploatacija, uključujući proizvodnju i distribuciju materijala seksualnog zlostavljanja dece, prinudni brak, prisilni rad, prisilno prosjačenje i prisilne kriminalne aktivnosti.

Foto: Promo

Petja Nestorova, izvršna sekretarka Konvencije Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima, podsetila je da Konvencija zahteva od država potpisnica da preduzmu posebne mere kada su u pitanju deca.

- Moramo da pojačamo naše zajedničke napore i posvetimo se strukturnim faktorima koji leže u osnovi trgovine ljudima, kao i da promovišemo trajna rešenja za decu osetljivu na trgovinu i eksploataciju. Mere protiv trgovine ljudima treba da budu integrisane u opšti sistem zaštite dece, pored socijalnih, zdravstvenih i obrazovnih usluga - naglasila je Nestorova.

U svom uvodnom obraćanju, Samir Rizvo, zamenik ministra i državni koordinator za borbu protiv trgovine ljudima i ilegalnih migracija u Ministarstvu sigurnosti Bosne i Hercegovine, podsetio je da se Zapadni Balkan suočava sa velikim bezbednosnim i humanitarnim izazovima, prouzrokovanih masovnim i mešovitim migracionim tokovima, unutar kojih je trgovina decom široko zastupljena.

- Neizmerno sam zahvalan Savetu Evrope i Evropskoj uniji na organizaciji ove zajedničke konferencije, na kojoj ćemo moći da diskutujemo o združenim akcijama tokom krize i zaštiti dece od trgovine i eksploatacije u regionu. Ovo je posebno važno jer većinu potencijalnih i formalno identifikovanih žrtava trgovine, kao i glavne mete trgovaca, predstavljaju deca bez pratnje - rekao je Rizvo.

Verena Tejlor, direktorka Kancelarije Generalnog direktorata za programe u Savetu Evrope, podvukla je važnost multi-sektorske saradnje i zajedničkih napora država u borbi i sprečavanju trgovine decom.

- Drago mi je što vidim da su se svi partneri okupili kako bi razgovarali o rizičnim oblastima i merama za borbu protiv ovog fenomena na Zapadnom Balkanu. Samo zajedničkim radom možemo sprečiti trgovinu decom i podržati razvoj politika usmerenih na žrtve. Moramo ojačati kapacitete za sprečavanje i borbu protiv trgovine ljudima i za zaštitu prava svih žrtava - naglasila je Tejlor.

Foto: Shutterstock

Aleksandra Antoniadis, Generalni direktorat Evropske komisije za migracije i unutrašnje poslove (DG HOME), istakla je da je prevencija i suzbijanje trgovine decom jedan od važnih prioriteta Evropske komisije.

- Prikupljanje podataka pokazuje da godišnje ima na hiljade žrtava trgovine ljudima, a pandemija virusa COVID-19 dodatno je pojačala rizik od viktimizacije i eksploatacije. Uprkos svim našim naporima, i dalje postoje značajni nedostaci. Zbog toga je Komisija usvojila novu strategiju za borbu protiv trgovine ljudima, utvrđujući širok spektar akcija kojima se osigurava da počinioci budu izvedeni pred lice pravde i da žrtve dobiju potrebnu zaštitu i podršku - naglasila je Antoniadis.

Ekaterina Dordonova, zamenica specijalnog predstavnika EU i šefa Delegacije EU u Bosni i Hercegovini rekla je:

- Evropska unija čvrsto podržava borbu protiv trgovine ljudima, uključujući i decu, u BiH i celom regionu, kroz niz nacionalnih i regionalnih projekata. Mnoga deca u BiH izložena su različitim vrstama zlostavljanja i eksploatacije i često su fizički i emocionalno uznemiravana. Evropska unija, zajedno sa Savetom Evrope i drugim partnerima, radi na identifikovanju i podršci žrtava i na promociji jakih struktura u BiH, kako bi se sprečili ovakvi zločini i kako bi se prava dece u potpunosti poštovala. EU je osigurala sredstva za izgradnju skloništa za više od 500 maloletnika bez pratnje, koji su ušli u BiH kroz migracione tokove, kao i pravo na obrazovanje za preko 4000 dece migranata. Ovaj rad će se nastaviti u saradnji sa lokalnim i međunarodnim partnerima.

Prema podacima iz najnovijih zvaničnih izveštaja Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova*, Severne Makedonije i Srbije, većina identifikovane dece žrtava tokom 2020. godine bile su devojčice (18 u Srbiji, 24 u Bosni i Hercegovini, 6 u Severnoj Makedoniji), ali bilo je i dečaka koji su identifikovani kao žrtve (6 u Srbiji, 7 u Bosni i Hercegovini).

U Srbiji, slučajevi seksualne eksploatacije dece su u većini (37 % u 2020. godini), dok je 21% dece iskorišćavano za radnu eksploataciju. U Bosni i Hercegovini je polovina maloletnih žrtava bila prinuđena na prosjačenje, dok je 25% njih bilo seksualno eksploatisano. Kada je u pitanju Severna Makedonija, seksualna eksploatacija (50 odsto) i prinudni brak (20 odsto) bili su među najčešćim razlozima za trgovinu decom tokom prošle godine. Decom se trgovalo u okviru njihovih zemalja porekla, u regionu, u Evropskoj uniji i susednim zemljama.

Foto: Promo

Izveštaji Grupe eksperata Saveta Evrope za borbu protiv trgovine ljudima (GRETA) ističu da je stvarni broj osoba, uključujući decu, koji su žrtve trgovine ljudima verovatno veći nego što zvanični podaci pokazuju. Stvarni obim pojave je teško izmeriti zbog nevidljive i skrivene prirode trgovine ljudima i izazova povezanih sa identifikacijom žrtava.

Izveštaji za monitoring zemalja tela Saveta Evrope za borbu protiv trgovine ljudima GRETA

*Ovaj naziv je bez prejudiciranja statusa, i u skladu je sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o Deklaraciji o nezavisnosti Kosova.

(Telegraf.rs/PR)