Tenzije u evropskoj zemlji koja je među prvima počela sa vakcinacijom: Da li će izbeći novi lokdaun?

Za razliku od Britanije, za koju se veruje da će ove zime biti u veoma dobroj poziciji, kada je reč o pandemiji, u mnogim delovima Evrope restriktivne mere su trajale mnogo duže

Zapadna Evropa ponovo beleži porast novozaraženih korona virusom, pa je moguće ponovno uvođenje lokdauna. Ovo je dovelo do tenzija u Britaniji, a da li će oni uspeti da spreče uvođenje ove mere, vreme će pokazati.

Za razliku od Britanije, za koju se veruje da će ove zime biti u veoma dobroj poziciji, kada je reč o pandemiji, u mnogim delovima Evrope restriktivne mere su trajale mnogo duže, prenosi BBC.

Preporučujemo

Dok je u Velikoj Britaniji lokdaun prekinut sredinom jula, neke zemlje EU nisu mogle da to ovo urade sve do avgusta.

Ključna razlika je bila u tajmingu. UK je iskusila širenje alfa soja, pa zatim i delta soja, što je značilo da su mogli da situaciju stave pod kontrolu mnogo ranije, na osnovu odluke profesora Krisa Vitija i ser Patrika Valansa.

Ova odluka je bila pažljivo razmatrana od strane najvećih stručnjaka, koji su zaključili da je mnogo bolje imati porast novozaraženih u periodu kada je lepo vreme i ljudi češće izlaze, kako bi se broj inficiranih smanjio kada dođe zima.

Britanija ima visok nivo onih sa izgrađenim imunitetom

Novi talas zaraze koji traje u Evropi, kod njih je već prošao, u najvećoj meri zbog kolektivnomg imuniteta protiv korona virusa, koji je veoma razvijen.

Vakcinacija rizičnih grupa, zajedno sa građanima koji su preležali virus, dovela je do toga da su mnogi, na neki način, bili izloženi virusu.

Istraživači iz londonske škole za higijenu i tropsku medicinu, pokušali su da otkriju šta bi se dogodilo kada bi, hipotetički, svi u isto vreme bili izloženi vrusu i došli su do zaključka da bi Engleska imala najmanje ljudi u bolnicama, odnosno oko 62 ljudi, od čak 100.000.

Nemačka bi, prema njihovim istraživanjima u bolnicama imala preko 300 ljudi, zbog nižeg stepena zaražavanja ljudi, a Rumunija čak 800, zbog manjeg broja vakcinisanog stanovništva.

- Ovako je izgledala slika za oktobar. Ukoliko bi ovo ponovili krajem novembra, mislim da bi situacija bila još bolja za Englesku - rekla je dr Lojd Čapman, vodeći istraživač na projektu.

Među prvima počeli sa buster dozama

Tome je doprinelo i to što je Britanija mnogo ranije počela da daje buster doze.

- Dajemo buster rizičnim grupama u najbolje vreme, kako bi za vreme zime imali najbolju moguću zaštitu - dodala je dr Čapman.

Naravno, kako ona kaže, sve ima svoju cenu. Zbog toga je bilo više inficiranih sa teškim simptomima, kao i više preminulih poslednjih meseci.

Doktorka Čapman je naglasila da se ovo istraživanje ne može posmatrati kao garancija da neće biti porasta u broju zaraženih.

- Možda ćemo biti u dobroj poziciji, ali i dalje postoji šansa da se broj slučajeva duplira, što bi izazvalo probleme - rekla je ona.

Imunitet, međutim, ne igra glavnu ulogu

Međutim sam imunitet nije jedini zaslužan za dobro stanje u Britaniji.

Profesor Grejam Medli misli da je mnogo kompleksnije od toga.

- Vidi se da javnost igra veoma važnu ulogu - rekao je on.

Prema njegovim rečima, restrikcije i upotreba brzih testova, koji su mnogo više dostupni ovde nego u nekim drugim zemljama, čini se da pomažu da se širenje virusa drži pod kontrolom.

- Vlasti su prevazišle kriznu situaciju bolje nego neke druge zemlje - rekao je Medli.

Sada samo ostaje da vidimo da li će ovako ostati i preko zime.

Škotska i Severna Irska već razmatraju pojačavanje restriktivnih mera, a profesor Medli kaže da se u ovom trenutku "jedva drže", ali da se sa svakom sledećom sedmicom situacija poboljšava.

(Telegraf.rs)