Protiv kovid mera počeli da protestuju i vakcinisani? Antivaksera sve manje, ali su sve glasniji

Vakcine, koje su najmoćnije oružje koje imamo u arsenalu, dostupne su već godinu dana, ali pojedinci, koji su veoma glasni, odbijaju da je prime

Pre kovida-19, Nikolas Rimoldi nikad nije išao na proteste. Međutim, nakon što je pandemija i Švajcarsku naterala da uvede prvi lokdaun, a potom i drugi, a onda i da uvede kovid propusnice, Nikolas je odlučio da se pobuni. Sada predvodi Mass-Voll, jednu od najvećih grupa u Evropi koja se protivi kovid propusnicama i obaveznoj vakcinaciji.

Zbog toga što nije želeo da se vakciniše, ovaj student i radnik u jednom supermarketu je, bar za sada, izopšten iz većeg dela javnog života. Bez kovid propusnice ne može da studira, ni da radi u prodavnici. Nije mu dozvoljeno da ide u restorane, na koncerte, pa čak ni u teretanu...

- Ljudi bez kovid propusnica, poput mene, nisu više deo društva. Mi smo isključeni, kao da smo manje vredni - kaže Nikolas.

Kako je pandemija ušla u treću godinu, a omikron soj izazvao nove talase zaraze, vlade širom sveta se bore da virus stave pod kontrolu. Vakcine, koje su najmoćnije oružje koje imamo u arsenalu, dostupne su već godinu dana, ali glasna manjina, odnosno ljudi poput Nikolasa, ne žele da je prime.

Suočene sa neodlučnima, i onima koji odbijaju da se vakcinišu, mnoge zemlje uvode sve stroža pravila za nevakcinisane, koje im otežavaju svakodnevni život, sa nadom da će ih to ubediti da se vakcinišu. Dok to čine, testiraju granicu između ljudskih sloboda i dobrobiti za javno zdravlje stanovništva, ali istovremeno stvaraju tenzije između dve grupe - vakcinisanih i nevakcinisanih.

- Nećemo dozvoliti da mala grupa nepokolebljivih ekstremista nametne svoju volju celom našem društvu - rekao je prošlog meseca nemački kancelar Olaf Šolc.

Kovid propusnice su već mesecima obavezne pri ulasku u mnoge objekte u većini zemalja EU. Međutim, kako su delta i omikron soj nastavili da se šire, a davanje vakcina je usporilo, mnoge vlade su se odlučile da uvedu dopunske mere.

Austrija je prva u Evropi uvela lokdaun za nevakcinisane, a od februara uvode obaveznu vakcinaciju. Nemačka je zabranila nevakcinisanima da ulaze u brojne objekte, a ministar zdravlja je u decembru rekao da bez uvođenja obavezne vakcinacije ne vidi kako mogu da se dugoročno izbore sa novim talasima pandemije.

Predsednik Francuske Emanuel Makron rekao je prošle sedmice za Le Parisien da zaista "želi da razbesni nevakcinisane".

- Istrajaćemo u tome, to je strategija - rekao je predsednik.

Kršenje pravila i podmetanje

Naučna osnova za mere protiv kovida je solidna: dokazano je da vakcine smanjuju prenošenje, značajno smanjuju mogućnost razvoja teških simptoma bolesti i smanjuju opterećenje zdravstvenih sistema.

Mnoge restrikcije uživaju podršku većine. Švajcarska je nedavno dobila finu podršku na referendumu - pošto se većinsko vakcinisano stanovništvo umara od prepreka koje im blokiraju put iz pandemije, a podaci iz stvarnog sveta pokazuju taj uticaj.

Naime, evropske zemlje sa visoko vakcinisanim stanovništvom, kao što su Španija i Portugal, manje su pogođene nedavnim talasima zaraze i bile su u mogućnosti da otvore svoje ekonomije, dok su se one sa zastojem suočavale sa ozbiljnim ograničenjima i skokovima u broju hospitalizovanih.

Međutim, najnovije mere podstakle su gnev među onima koji nisu voljni da prime vakcinu, od kojih mnogi sada "ispadaju" iz društva - ili pribegavaju podmetanjima i kršenju pravila kako bi stvorili sopstvene zajednice, navodeći svoje pravo na „slobodu“.

- U ponedeljak sam bio sa 50 ljudi koji su jeli u restoranu. Policija ne bi bila srećna da nas vidi - rekao je Rimoldi za CNN, hvaleći se ilegalnim večerama i društvenim događajima sa nevakcinisanim prijateljima koje je uporedio sa govornicima iz ere prohibicije, a koje stručnjaci za javno zdravlje opisuju kao nepromišljene i opasne.

Učesnici će predati svoje telefone kako bi izbegli da se čuje o njihovim sastancima, i posećivaće restorane, bioskope ili druga mesta čiji su vlasnici bili naklonjeni njihovom cilju, rekao je on.

- Da, to nije legalno, ali po nama su kovid sertifikati nelegalni - kaže Nikolas.

Neki ljudi imaju veoma iskrivljeni pogled na to šta je sloboda, kaže profesor Suzana Sags, sa Instituta za javno zdravlje u Luganu.

- Oni tvrde da je njihovo individualno pravo da nanose štetu drugima - kaže prof. Sags.

Martin Meki, profesor u Londonskoj školi za higijenu i tropsku medicinu rekao je da "ogromna većina ljudi svuda" podržava mere za borbu protiv kovida.

- Oni koji to ne čine su izuzetak.  Ali šta možete da uradite? Ne želite da od ovih ljudi pravite mučenike ako oni odluče da se okupe, izlažu sebe i druge riziku - kaže Meki.

Dvoklasno društvo

Nikolas kaže da sad živi u dvoklasnom društvu.

- To je strašno, noćna mora - kaže ovaj mladić.

Ukoliko je, kako tvrdi, život nevakcinisanog čoveka u Evropi košmar, zašto se Nikolas i oni koji slede njegov primer ne probude - to je bar lako.

Za razliku od siromašnijih zemalja, gde ljudi jedva čekaju da dođu do vakcine, u Evropi su vakcine lako dostupne. Da je vakcina efikasna najbolje govore podaci. Širom Evrope, regioni koji imaju manju stopu procepljenosti, pretrpeli su teške udare od kovida i zabeležili visok broj hospitalizacija i smrtnih slučajeva.

SZO je u novembru procenila da su u Evropi životi 470.000 ljudi starijih od 60 godina spaseni otkako se počelo sa vakcinacijom. Istovremeno su izrazili zabrinutost zbog uvođenja obavezne vakcinacije, osim ukoliko to ne predstavlja krajnju i nužnu meru, primenjenu tek onda kada su sve ostale opcije "potrošene".

Regionalni direktor SZO za Evropu, dr Hans Kluge je prošlog meseca rekao da ono što je prihvatljivo u jednom društvu i zajednici ne mora da bude prihvaćeno u drugoj.

Nikolas, sa druge strane, insistira na tome da njegova zajednica nije grupa antivaksera i antimaskera, već da se brinu isključivo za demokratiju i zakone, umesto za nauku i vakcine.

- Na našim protestima ima mnogo učesnika koji su u potpunosti vakcinisani. Oni kažu da su ih vlasti lagale da će sa primanjem vakcine biti ukinute anti-korona mere - rekao je Nikolas.

On nije želeo da priča o samoj vakcini, već je istakao da iz principa ne želi da je primi.

- Ne pričamo mnogo o vakcini, to nije tema o kojoj razgovaramo - rekao je kada je upitan da li se slaže sa tim da su vakcine donele više dobra nego zla.

Mnogi koji dele Nikolasovo mišljenje izrazili su zabrinutost zbog uvođenja novih mera i smatraju da je to siguran put ka neprekidnim restrikcijama.

Ipak, kovid propusnice i ostale mere kojima se Rimoldi i njegovi istomišljenici glasno protive, doprinele su tome da sve više ljudi zavrne rukav.

Studija Univerziteta Oksford, koja je objavljena u decembru, pokazala je da su takve mere dovele do toga da sve više ljudi stane u red za vakcinu u Francuskoj, Izraelu, Švajcarskoj i Italiji.

Aleksander Šalenberg, bivši austrijski kancelar, koji je uveo lokdaun za nevakcinisane u toj zemlji, rekao je u novembru da je broj onih koji su se odlučili da se vakcinišu sramno nizak. U to vreme oko 65 odsto Austrijanaca je primilo bar dve doze, što je dosta niže od evropsko proseka. Međutim, strožije mere povećale su taj procenat na 70.

Podele u porodicama

Kako su kontrole pooštrene, grupe kao što je Rimoldijeva su sve više ometane. Nekoliko vikenda sada prođe bez glasnih protesta u evropskim gradovima. Ipak, bes zbog restriktivnih kovid mera je čak i one apolitične naterao da se priključe ovim grupama.

Čak i pre pandemije, oklevanje u vezi sa vakcinom u Evropi bilo je u snažnoj korelaciji sa populističkim nepoverenjem u vodeće stranke i vlade. Jedna studija objavljena u evropskom časopisu za javno zdravlje 2019. godine otkrila je „veoma značajnu povezanost između procenta ljudi u zemlji koji su glasali za populističke stranke i procenta koji veruju da vakcine nisu važne i da nisu efikasne.

Ipak lideri pokreta protiv antikovid mera tvrde da su njihove kampanje inkluzivne i drugačije nego što je predstavljeno u tim studijama.

- Među nama ima farmera, advokata, umetnika, svih vrsta ljudi - kaže Nikolas.

Mass-Voll okuplja uglavnom mlade ljude iz Švajcarske i navode da su na Instagramu privukli mnogo više pratilaca nego bilo koja omladina vodećih stranaka u toj zemlji.

Kristijan Fijala, potpredsednik manjinske austrijske partije MFG, koja je formirana da bi se protivila lokdaunu, obaveznom nošenju maski i kovid propusnicama, rekao je za CNN, da je njegova partija pokret koji se "rodio iz čitave populacije". Bio je pravi šok kada su na izborima u septembru osvojili mesta u lokalnom parlamentu.

- Mnogi koji su glasali za nas ranije nije bili politički aktivni, a sada su uznemireni. Ljudima je dosta da žive pod ključem - kaže on.

U Francuskoj je porasla stopa vakcinacije, ali oni koji se protive anti-korona merama se nisu utišali. Bruno Koursel kaže da se nije bavio politikom pre pandemije. Ovaj nastavnik matematike, koji ima 72 godine, sada je redovan na protestima protiv vakcina i mera. Zbog svojih stavova se udaljio od porodice, prijatelja i kolega.

Kada je pričao za medije, uoči praznika, rekao je da sprema jednu neprijatnu porodičnu večeru.

- Drugi članovi moje porodice su se vakcinisali. Raspravljali smo se jer ne mogu da shvate zašto idem na proteste. Žena mi je rekla da ništa ne govorim za stolom. Neću sam pokrenuti diskusiju, ali neću ćutati ako levičari krenu da baljezgaju - rekao je Koursel čija mišljenja su radikalna, ekstremistička i, kada se navodno oslanjaju na naučne tvrdnje, lako se razotkrivaju.

Ulje na vatru

U okovima pandemije smo već dve godine, a sukobi mišljenja su sve izraženiji, te eksperti strahuju da više neće biti moguće premostiti jaz između vlasti i onih koji se odlučno protive korona merama.

- Oni koji se protive vakcinaciji će biti samo još glasniji svaki put kad čuju: "Ili vakcina ili smrt". To im doliva ulje na vatru - kaže Sags i dodaje da će vlasti pokušavati da komuniciraju na način na koji ih neće razljutiti, što nije fer prema drugim građanima.

- Oni loše utiču na zdravlje ljudi, izazivaju smrtne slučajeve i pretnja su za ekonomiju. Te grupe su male, ali su mnogo glasne, ali privlače pažnju jer imaju odgovore na pitanja koje niko drugi ne daje - kaže Sags.

Meki dodaje da te grupe neće nestati.

- Moramo jakim argumentima da objasnimo da je vakcinacija pokazivanje društvene solidarnosti - rekao je Meki i istakao da antivakseri podrivaju solidarnost koja je neophodna da bismo se izborili sa pretnjom.

Čini se da je francuski predsednik Makron prešao sa pozivanja na osećaj solidarnosti onih koji odbijaju vakcine. Umesto toga on se sada nada da će iznervirati nevoljne francuske građane da dobiju vakcinu zahtevajući dokaz o vakcinaciji za pristup nizu svakodnevnih aktivnosti.

- Neću da ih strpam u zatvor, neću da ih nasilno vakcinišem, i tako, morate im reći: Od 15. januara više nećete moći da idete u restoran, nećete više moći da popijete piće, idite na kafu, u pozorište, nećete više ići u bioskop - rekao je Makron za Le Parisien. Ali njegov plan i njegov izbor reči naljutili su i opozicione političare i protivnike vakcine.

Prema Džeremiju Vordu, sociologu i istraživaču francuskog Nacionalnog instituta za zdravlje i medicinska istraživanja, mala grupa tvrdokornih demonstranata protiv vakcina u Francuskoj je "vidljivija, motivisanija i glasnija“ nego u prethodnim fazama pandemije.

- Predstavljaju problem. U Francuskoj mnogi ljudi ne veruju javnim institucijama i javnim zdravstvenim agencijama... Mnogi od njih završe u bolnicama, zauzimajući krevete, a to su mogli da izbegnu - kaže on.

Vord procenjuje da je između 5 i 10% stanovništva Francuske odlučno protiv vakcine. Veliki miting protiv kovid propusnica, koju je donji dom Francuske odobrio prošlog četvrtka, održan je u Parizu u subotu. Oni koji odbijaju da se vakcinišu mogu optužiti političare koji se zalažu za propusnice da su ih pretvorili u građane drugog reda, ali francuski predsednik, kao i mnoge njegove evropski kolege, je nepokolebljiv.

Makron insistira da su oni koji ne štite sebe i ljude oko sebe od kovida-19 vakcinacijom „neodgovorni“ i stoga zaslužuju takvu sudbinu.

- Kada moja sloboda ugrožava slobodu drugih, Postajem neodgovoran. Neodgovorna osoba više nije građanin - rekao je Makron.

Video: Žestoki sukobi na protestima u Ljubljani: Policija bacala suzavac i gađala vodenim topovima narod

(Telegraf.rs)