Da li su se Putinovi ciljevi u Ukrajini promenili? Pregovori napredovali, primirje još nije postignuto

Mesec dana nakon početka vojne operacije, Rusija je proglasila da je njen glavni cilj "oslobođenje Donbasa"

Vladimir Putin / Foto: Profimedia/AFP /Mikhail Klimentyev

Kada je Vladimir Putin pokrenuo specijalne vojne operacije u Ukrajini kao razlog je navedeno to da je ova susedna zemlja bila "stalna pretnja" i da se Rusija nije mogla osećati "bezbedno, razvijati se i postojati".

Nakon skoro pet nedelja bombardovanja, na hiljade mrtvih u razorenim gradovima i raseljenih 10 miliona ljudi unutar Ukrajine i izvan nje, ostaje pitanje: šta je Putinov cilj i postoji li izlaz?

Šta je bio Putinov cilj?

Kako piše BBC, početni cilj ruskog lidera bio je da "pregazi" Ukrajinu i svrgne njenu vladu, zauvek okončavši na taj način njenu želju da se pridruži NATO. Međutim, napad je zaglibio i čini se da su njegove ambicije postale manje.

Pokrenuvši vojne operacije 24. februara, rekao je ruskom narodu da je njegov cilj da "demilitarizuje i denacifikuje Ukrajinu", da zaštiti ljude koji su, kako je rekao, bili izloženi osmogodišnjem maltretiranju i genocidu od strane ukrajinske vlade.

- Naš plan nije da okupiramo ukrajinsku teritoriju. Ne nameravamo da bilo šta ikome namećemo silom - Putin je insistirao tvrdeći sve vreme da to nije rat ili invazija već specijalna vojna operacija.

Ne postoje dokazi o nacistima i genocidu u Ukrajini, ali je bilo jasno da je Rusija ovo videla kao ključni momenat.

- Budućnost Rusije i njeno buduće mesto u svetu su u pitanju - rekao je šef spoljne obaveštajne službe Sergej Nariškin.

Veruje se da je ruska vojska imala za cilj da upadne u prestonicu Kijev, izvršivši invaziju iz Belorusije na severu, kao i sa juga i istoka.

Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov govorio je o oslobađanju Ukrajine od ugnjetavanja, dok je demokratski izabrani predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski rekao "neprijatelj me je odredio kao metu broj jedan; moja porodica je meta broj dva".

Ali žestok otpor Ukrajine izazvao je velike gubitke i, u nekim oblastima, vratio ruske snage nazad.

Da li je Putin promenio svoje ciljeve?

Čini se da je Rusija snizila svoje ambicije, tvrdeći da je "generalno ispunila" ciljeve prve faze vojne operacije, koje je definisala kao značajno smanjenje borbenog potencijala Ukrajine.

Na mirovnim pregovorima u Istanbulu, Rusija je rekla da će drastično smanjiti svoje vojne operacije u okolini ukrajinske prestonice kao i u okolini severnog grada Černigova.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je rekao da bi signali sa ovih razgovora mogli biti ocenjeni kao pozitivni, ali da oni "nisu prigušili eksplozije ruskih granata". Dodao je da Ukrajina može verovati samo konkretnim rezultatima, ne rečima.

Rat se nastavlja na istoku i jugu, gde ruske snage pokušavaju da stvore kopneni koridor duž južne obale, istočno od Krima do ruske granice.

Mesec dana nakon početka vojne operacije, Rusija je proglasila da je njen glavni cilj "oslobođenje Donbasa", uglavnom misleći na istočne ukrajinske regione Lugansk i Donjeck. Više od trećine ove oblasti već su zauzeli separatisti koje podržava Rusija u ratu koji je počeo 2014. godine.

Šef države Lugansk predložio je održavanje referenduma o pridruživanju Rusiji, slično međunarodnom diskreditovanom glasanju održanom na Krimu 2014. godine.

Pored njegovih vojnih ciljeva, širi zahtev predsednika Putina je da obezbedi buduću neutralnost Ukrajine. Ukrajinci su to ponudili u zamenu za bezbednosne garancije saveznika, kao deo širokog mirovnog plana predstavljenog u razgovorima u Turskoj.

Zašto Putin želi neutralnu Ukrajinu?

Otkako je Ukrajina stekla nezavisnost 1991. godine, kada se raspao Sovjetski Savez, postepeno je menjala kurs okrećući se ka Zapadu - i Evropskoj Uniji i NATO.

Ruski lider je nastojao da to preokrene, videvši pad Sovjetskog Saveza kao "raspad istorijske Rusije". Tvrdio je da su Rusi i Ukrajinci jedan narod i poricao je dugu istoriju Ukrajine.

- Ukrajina nikada nije imala stabilne tradicije prave državnosti - tvrdio je.

Njegov pritisak na ukrajinskog proruskog lidera Viktora Janukoviča da ne potpiše sporazum sa Evropskom unijom 2013. doveo je do protesta koji su na kraju svrgnuli ukrajinskog predsednika u februaru 2014. godine.

Rusija je tada zauzela ukrajinski južni region Krim i pokrenula separatističku pobunu na istoku i rat koji je odneo 14.000 života.

Dok se pripremao za vojnu operaciju u februaru, pokidao je neispunjen mirovni sporazum iz Minska iz 2015. i optužio NATO da ugrožava "našu istorijsku budućnost kao nacije", tvrdeći da zemlje NATO žele da unesu rat na Krim.

Kako bi neutralnost izgledala?

Pre nego što je Ukrajina predstavila svoje planove, Rusija je rekla da razmatra "neutralnu, demilitarizovanu" Ukrajinu sa sopstvenom vojskom i mornaricom, na liniji Austrije ili Švedske, koje su obe članice EU. Austrija je neutralna, dok je Švedska nesvrstana.

Predsednik Zelenski je već izjavio da Ukrajinci sada shvataju da neće biti primljeni u NATO.

- To je istina i mora se priznati - rekao je on.

Šta je u okviru mirovnih predloga Ukrajine u Istanbulu:

  • Ukrajina bi postala "nesvrstana i nenuklearna" država, bez stranih vojnih baza ili kontingenata na svojoj teritoriji
  • Stroge, pravno obavezujuće garancije zahtevale bi od zemalja poput Velike Britanije, Kine, SAD, Turske, Francuske, Kanade, Italije, Poljske i Izraela da zaštite neutralnu Ukrajinu u slučaju napada
  • U roku od tri dana države garanti bi morale da održe konsultacije i stanu u odbranu Ukrajine
  • Ukrajini bi bilo dozvoljeno da se pridruži Evropskoj uniji
  • Ukrajina ne bi ulazila u vojno-političke saveze i za bilo kakve međunarodne vežbe bi bila potrebna saglasnost država garanta.

Težnja Ukrajine za pridruživanje NATO (i EU) sadržana je u njenom ustavu iz 2019. godine, tako da bi bilo kakva promena zahtevala referendum nekoliko meseci kasnije.

Video: Zelenski proglasio vanredno stanje u Ukrajini: Ne paničite, jaki smo i spremni, pobedićemo svakoga

(Telegraf.rs)