Od bliskih prijatelja, do ljutih protivnika: Kako je propalo prijateljstvo Prigožina i Putina?

Kada je Putin postao predsednik Rusije, Prigožin i on su postali jako bliski prijatelji i saradnici

Vlasti u Rusiji juče su zvanično potvrdile da je u avionu koji se prošle nedelje srušio u Tverskoj oblasti, među deset putnika bio i šef Vagner grupe Jevgenij Prigožin.

Odnos Prigožina i ruskog predsednika Vladimira Putina menjao se poslednjih godina. Zahvaljujući njihovom prijateljstvu Vagner grupa je u Rusiji postala jedna od najistaknutijih struktura, a Putin je od njih imao i više nego koristi tokom rata u Ukrajini.

Preporučujemo

Prigožin i Putin su se upoznali u Sankt Peterburgu tokom devedesetih godina prošlog veka. Pod kojim okolnostima su se upoznali nikada nije objavljeno. Ono što se zna je da je to bilo u vreme nakon što je Prigožin izašao iz zatvora i Putinovog povratka iz Nemačke u Rusiju.

Prigožin je prvi put osuđen sa 17 godina. Nakon što je prekršio uslovnu kaznu, Prigožin je 1980-ih bio osuđen na višegodišnju kaznu zatvora zbog velike pljačke u Sankt Peterburgu. On je sa dvojicom muškaraca opljačkao ženu na ulici, a nakon toga su pokušali i da je uguše.

Kada je 1990. godine izašao iz zatvora, država u kojoj je živeo bila je potpuno drugačija. Umesto Leonida Brežnjeva, na vlasti je bio Mihail Gorbačov, a pao je i Berlinski zid.

Progožin je karijeru počeo kao ulični prodavac hot dogova, ali je sredinom devedesetih godina prošlog veka uspeo da otvori svoj restoran u Sankt Peterburgu. Neki veruju da su se upravo u tom restoranu Prigožin i Putin prvi put sreli. U njegovom restoranu skupljali su se lokalni kriminalci. Ubrzo je Prigožin uspeo da otvori lanac restorana, a njegovi gosti često su bili i političari van Sankt Peterburga.

Kada je Putin postao predsednik Rusije, njih dvojica su postali jako bliski prijatelji i saradnici. U tom periodu je Prigožin i dobio nadimak "Putinov kuvar". Za predsednika najveće države na svetu jedan od glavnih ciljeva, bar kada je izbor osoblja u pitanju, bio je da ima kuvara od poverenja, kako bi se osigurao da je hrana koju mu serviraju bezbedna za konzumiranje.

Osim kulinarstva, Prigožina je vremenom počela da zanima i propaganda. On je osnovao medijsku kompaniju čiji je cilj bio da širi dezinformacije kako u Rusiji tako i u inostranstvu. Neke priče koje su izašle iz njegove mašinerije bile su toliko neverovatne, da su nadmašile čak i državni propagandni aparat. Posle deset godina ubeđivanja konačno je priznao da je vlasnik "Agencije za istraživanja na internetu".

Uspon kompanije Vagner

Ime Vagner grupe, prvi put se pojavljuje u izveštajima tek 2014. godine tokom ruske aneksije Krima. Ova privatna vojna kompanija žestoko je podržavala ruske separatiste na Krimu i ostoku Ukrajine u regionima Donjeck i Lugansk.

Iako su vojne plaćeničke organizacije zakonom zabranjene u Rusiji, činjenica je da su Prigožin i Vagnerovci nastavili da rastu i brzo su postali bitan faktor u mašineriji čiji je cilj da Putina održi što duže na vlasti.

Međutim, iako je veza Vagnerovaca, Prigožina i Putina svima bila jasna, Kremlj je sve do proleća 2022. godine tvrdio da nema nikakve veze sa njim.

Vagner grupa je imala istaknutu ulogu i tokom rata u Siriji. Tada se prvi put čulo i za Dmitrija Utkina, Prigožinovog bliskog saradnika i komandanta, koji je takođe poginuo u avionskoj nesreći. Osim u Ukrajini i Siriji, organizacija je bila aktivna i u mnogim afričkim zemljama od Libije i malija, pa sve do Centralnoafričke Republike.

Da su Prigožin i Putin prijatelji, Kremlj nikada nije priznao. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je u više navrata rekao da su svesni da postoji biznismen koji se bavi ovim aktivnostima. Međutim, svima je jasno da Prigožin i njegova grupa nikada ne bi mogli da vode ovakve operacije, da nisu imali podršku Kremlja.

Putin je tek u junu, nakon pobune Vagnerovaca priznao da su oni godinama dobijali veliku svotu novca od države i da su se hrabro borili za ruske interese. Ali je, s obzirom na to da su vojne organizacije u državi zakonom zabranjene, rekao je da kao grupa ne postoje.

Tek u leto prošle godine pojavili su se izveštaji o Vagnerovim borbama u Ukrajini. Posle nekoliko nedelja, Prigožin je počeo da obilazi ruske zatvore, regrutujući zatvorenike za borbe na frontu.

Rat u Ukrajini 

Portparol Kremlja je o njemu govorio kao o čoveku "kog boli srce zbog onoga što se dešava" i o onom koji "daje veliki doprinos ruskim ciljevima u Ukrajini".

Prigožin je otvorio Vagnerov centar u Sankt Peterburgu u novembru, a vremenom su i njegove kritike upućene ruskoj vojsci i Ministarstvu odbrane postale sve glasnije. Vrhunac sukoba bio je kada su ruske snage bile prisiljene da se povuku iz delova Ukrajine.

On se prvo žalio da glavna komanda ruske vojske odbija da prizna doprinos njegovih plaćenika u ratnim naporima. Kasnije je otvoreno optužio ministra odbrane Sergeja Šojgua i načelnika Generalštaba Valerija Gerasimova da su Vagnerovcima slali male količine oružja i da su oni zbog toga izgubili dosta članova u borbi za Bahmut.

U jednom trenutku, Prigožin je čak indirektno kritikovao i Putina nazivajući ga "dedom". Iako nije direktno rekao da se pod rečju "deda" misli na Putina, svima je bilo jasno kakva se poruka krije iza njegovih izjava.

Kremlj je odbijao da odgovori na njegove optužbe, svesni da bi sukob između njih doveo do još veće destabilizacije na frontu i na kraju srušile Prigožina.

Šef Vagnera je odbio zahtev ministarstva odbrane da sve plaćeničke grupe stavi pod svoju kontrolu. Tada je situacija u Rusiji eskalirala, a ceo svet je sa nesrpljenjem pratio da li će u Rusiji doći do građanskog rata.

Marš za pravdu

On je 23. juna ove godine najavio "marš za pravdu" koji je od Rostova na Donu vodio do Moskve.

Neimenovani izvori su za BBC rekli da je njegova pobuna bila znak Prigožinovog očaja i da je to bio pokušaj da privuče Putinovu pažnju.

Tog dana Vagnerovi plaćenici su oborili dva vojna helikoptera i avion i ubili 15 ruskih vojnika.

Ne imenujući ga lično, predsednik Putin je opisao Prigožina kao izdajnika koji je "zabio nož u leđa zemlji".

Nekoliko dana nakon što je pobuna završena, Vladimir Putin se sastao sa svojim bivšim saveznikom u Kremlju, zajedno sa još 30 Vagnerovih komandanata.

Iako je bilo jasno da njih dvojica više neće sarađivati, sudbina plaćenika bila je upitna.

Prigožin je verovao da je njegova sudbina da se vrati u afriku, a upravo je tamo i objavio svoj poslednji video.

Međutim, njegova priča se ubrzo završila. Čovek koji je dobio zadatak da sprovodi najokrutniju politiku Kremlja je i sam bio brutalno kažnjen i na kraju uništen.

Njegovu pogibiju je na kraju prokomentarisao i sam Putin.

"Bio je čovek koji je imao tešku sudbinu. Pravio je ozbiljne greške u životu", rekao je ruski predsednik.

(Telegraf.rs)