Nestaju spomenici žrtvama Staljina u Rusiji, a rastu oni posvećeni njemu: Šta se krije iza toga?

Vreme čitanja: oko 2 min.

Najmanje 18 spomenika žrtvama represije i stranim vojnicima koji su se borili u Drugom svetskom ratu su navodno ukradeni ili vandalizovani od februara 2022. godine

Foto: Wikimedia/U.S. Signal Corps photo/public domain

Spomen-obeležja žrtvama staljinističke represije u Rusiji nestaju ili se vandalizuju usred sve većih pokušaja rehabilitacije sovjetskog diktatora. U proteklih devet godina, više od 700 plaketa postavljeno je u Rusiji i drugde, čime je obeleženo poslednje počivalište ljudi koji su umrli u čistkama Josifa Staljina 1930-ih.

Međutim, od maja desetine njih nestalo je u nekoliko ruskih gradova, prema rečima Oksane Matievskaje, koja je deo projekta plakete Posledniy Adres (poslednja adresa).

Policija ne istražuje slučaj, a Matievskaja veruje da to nije slučajnost.

"Sećanje na sovjetski teror dovodi u pitanje koncept da je država uvek u pravu i stoga je nezgodno za ruske vlasti. Posebno nakon invazije na Ukrajinu", rekla je ona.

Milioni ljudi opisani kao "neprijatelji naroda" poslati su u sovjetske radničke kampove, poznate kao Gulag, a 750.000 je ubijeno po kratkom postupku tokom Staljinovog Velikog terora 1930-ih.

I druga obeležja su takođe ciljana.

Najmanje 18 spomenika žrtvama represije i stranim vojnicima koji su se borili u Drugom svetskom ratu su navodno ukradeni ili vandalizovani od februara 2022. godine. Većina je posvećena poljskim državljanima.

U oktobru je u gradu Vladimiru srušen i uništen spomenik od cigle istaknutom poljskom svešteniku.

Betonski krst podignut u republici Komi, u znak sećanja na poljske zatvorenike, takođe je pronađen srušen. Policija je njegovo uništenje pripisala lošem vremenu i odbila je da pokrene krivični postupak, javili su lokalni mediji.

Sovjetske vlasti pogubile su stotine hiljada Poljaka posle 1939. godine. Tokom 1940. godine 1,7 milion ljudi deportovano je u logore Gulag u Sibiru i Kazahstanu.

Aleksandra Polivanova iz grupe za građanska prava Memorial veruje da je šteta naređena ili izvedena od strane vlasti jer Moskva želi da se Sovjetski Savez percipira kao moćna država.

Foto: Pictures From History / AKG / Profimedia

Ona sugeriše da vlada ne želi da Rusi znaju istinu o njihovoj tragičnoj prošlosti, posebno sada kada Rusija vodi rat u Ukrajini i optužena je za ratne zločine.

"Vlasti pokušavaju da izbrišu sećanje na zločine te imperije da bi prikrile ili opravdale zločine ove", rekla je ona za BBC.

Ovo se dešava uporedo sa oživljavanjem Staljinove popularnosti.

U julu je nezavisno istraživanje Levada Centre pokazalo je da 63 odsto Rusa ima povoljan stav prema sovjetskom lideru - što je njegov najveći rejting u poslednjih 13 godina.

Nije baš jasno objašnjenje za porast njegove popularnosti, ali ruska propaganda koja opravdava rat sa Ukrajinom takođe glorifikuje svoju sovjetsku prošlost.

Za razliku spomenika njegovim žrtvama, oni posvećeni Staljinu su u porastu.

Istraživački kanal na Telegramu pod nazivom "We can explain" kaže da postoji 110 Staljinovih statua u Rusiji - 95 su se pojavila tokom vladavine predsednika Vladimira Putina i najmanje četiri tokom invazije na Ukrajinu.

Neki Rusi žele i više. U avgustu je privatna fondacija Russkiy Vityaz (Ruski vitez) svečano otvorila statuu Staljina visoku osam metara u gradu Velikije Luki i prikuplja novac za još.

Ona kaže da su ovi spomenici krucijalni s obzirom da Rusija vodi "pravi otadžbinski rat".

"Veliki otadžbinski rat" - tako Rusi opisuju rat između SSSR-a i nacističke Nemačke 1941-1945. Kremlj redovno upoređuje rusku invaziju na Ukrajinu sa Drugim svetskim ratom.

(Telegraf.rs)