Da li će ovde planuti novi sukob? Maduro sprema zakone da pripoji naftom bogati deo Gvajane

Venecuela je ponovo aktivirala svoje pravo na teritoriju od 160.000 kvadratnih kilometara (61.776 kvadratnih milja) poslednjih godina, nakon otkrića nafte i gasa na moru

Autoritarni režim u Venecueli održao je u nedelju referendum na kojem je, prema zvaničnim izvorima, 95 odsto birača podržalo stvaranje nove države na teritoriji naftom bogatog regiona Esekiba u susednoj Gvajani. Iako analitičari spekulišu da Maduro neće izvršiti invaziju na Gvajanu, ne može se poreći da on ima nekoliko jakih razloga da uradi upravo to.

Predsednik Venecuele Nikolas Maduro rekao je u utorak da će odobriti istraživanje nafte u oblasti koja je predmet spora sa Gvajanom, a za koju je rekao da će svoja zapažanja odnosno zahteve prijaviti Ujedinjenim nacijama i Međunarodnom sudu pravde (ICJ).

 Šta je Esekiba u Gvajani?

Esekiba čini preko dve trećine ukupne kopnene teritorije Gvajane. Pretenzije Venecuele na Esekibu, koje su bile izvor dugotrajnog teritorijalnog spora, ponovo su zapaljene poslednjih godina nakon što je Gvajana otkrila naftu i gas u blizini morske granice.

Referendum dolazi nakon rastućih vojnih tenzija na granici između Venecuele i Gvajane, sa Brazilom, koji deli granice sa obe zemlje, koji je 29. novembra imao „intenzivirao odbrambene akcije“, saopštilo je Ministarstvo odbrane.

Referendum u Venecueli tražio je od birača da podrže režimsko odbacivanje nadležnosti Međunarodnog suda pravde nad Esekibom i „da pristanu na plan za njeno inkorporiranje i stvaranje države pod nazivom Gvajana Esekiba“.

Takođe je nastojala da svom stanovništvu dodeli venecuelansko državljanstvo. U oktobru je vlada Gvajane, na čelu sa predsednikom Mohamedom Irfaanom Alijem, zatražila objašnjenje od venecuelanskog ambasadora u Džordžtaunu u vezi sa pojačanim kretanjem trupa u pograničnim regionima, piše CATO institute.

Usred neizvesnosti, ima razloga za zabrinutost.

Međunarodni sud pravde zabranio izmenu statusa kvo, ali Venecuela ne mari za to

Iako je Maduro u više navrata govorio da je referendum obavezujući, Međunarodni sud pravde (ICJ) - čija bi ukupna odluka o ovom slučaju mogla biti godinama daleko - prošle nedelje je zabranio Venecueli da preduzme bilo kakvu akciju koja menja status kvo u regionu bogatom naftom.

Državna naftna kompanija PDVSA i državni proizvođač gvožđa i čelika CVG stvoriće divizije za sporni region, rekao je Maduro.

Maduro je takođe rekao da je predložio zakon zakonodavnom telu koje kontroliše vlada za stvaranje nove države, a kompanije koje već posluju u vodama u toj oblasti imaće tri meseca do odlaska.

Predsednik Gvajane Irfaan Ali rekao je  kasnije u utorak da Maduro pokazuje "očigledno zanemarivanje" presude Međunarodnog suda pravde.

Esekiba i pretenzija Venecuele

Pretenzija Venecuele nad Esekibom je zaista dugotrajna. Međutim, tek prošlog aprila Međunardoni sud pravde je presudio da ima nadležnost nad tim pitanjem nakon što je Gvajana 2018. zatražila da pokrene postupak protiv Venecuele. Presuda je bila značajna, ali Maduro ne želi da Venecuela trajno izgubi svoja pravna potraživanja prema Esekibi. Ovo bi bilo nacionalno poniženje koje bi moglo oslabiti njegovu vlast.

Analitičari pišu da on u tome može videti da dolazi nepovoljna presuda po Venecuelu, pa otuda njegov pokušaj da u potpunosti negira nadležnost suda nad ovim pitanjem. Referendum, prikazan kao dokaz ogromne podrške naroda njegovom nacionalističkom zahtevu za Esekibu, mogao bi se posmatrati kao politička priprema za vojnu akciju, pišu strani analitičari.

Naime, Venecuela je ponovo aktivirala svoje pravo na teritoriju od 160.000 kvadratnih kilometara (61.776 kvadratnih milja) poslednjih godina, nakon otkrića nafte i gasa na moru. Sporna je i pomorska granica između dve zemlje. Konzorcijum koji predvodi Ekkon Mobil (KSOM.N) počeo je da proizvodi naftu kod obale Gvajane krajem 2019. godine, a izvoz je počeo 2020. godine, piše Reuters.

Gvajana, koja trenutno proizvodi oko 400.000 barela nafte i gasa dnevno, ove godine je dobila ponude za nove plitke i duboke vodene blokove od domaćih i stranih kompanija u svom prvom međunarodnom krugu nadmetanja. Dozvole za istraživanje ovih područja nisu potpisane.

Predsednik Gvajane je rekao da investitori u toj zemlji nemaju o čemu da brinu.

„Naša poruka je vrlo jasna, vaše investicije su bezbedne“, rekao je on. „Naši međunarodni partneri i međunarodna zajednica su spremni i uverili su nas u svoju podršku.

„Pitanja granica treba da rešavaju vlade i odgovarajuće međunarodne organizacije“, rekao je portparol Eksona u odgovoru na pitanja.

Analitičari su rekli da je glasanje u venecueli bilo pokušaj Madura da proceni podršku svoje vlade uoči predsedničkih izbora 2024. godine.

Vojni bilans Venecuela-Gvajana

Odnos snaga između Venecuele i Gvajane u velikoj meri favorizuje Venecuelu, što bi takođe moglo da sugeriše upotrebu sile. Prema brojkama koje je objavio brazilski list Folha de Sao Paulo, venecuelanska vojska broji 123.000 aktivnog osoblja u odnosu na samo 3.400 u Gvajani. Ova druga zemlja je loše nadjačana u pogledu naoružanja, kao što su oklopna vozila (514 naspram 6).

Međutim, vojni analitičari, napominje Igor Gielov iz Folhe, veruju da je ekonomska kriza izazvana socijalizmom u Venecueli učinila da njen kapacitet za vođenje rata izgleda daleko jači na papiru nego što je u stvarinosti. Na primer, otprilike polovina flote od 24 borbena aviona Suhoj Su-30 ruske proizvodnje smatra se sposobnim za letenje.

„Ali čak i kao tigar od papira“, dodaje Gilou, Venecuela „je kolos u poređenju sa Gvajanom“. Što se tiče izvodljivosti invazije: „dobar deo 800 kilometara duge granice između Venecuele i Esekibe sastoji se od guste džungle, koja je neprobojna osim za male jedinice“...

(Telegraf.rs)