Pet glavnih pitanja o predsedničkim izborima u Rusiji: Putin favorit, evo ko se još kandidovao

M. P.
Vreme čitanja: oko 5 min.

Evo šta treba da znate o predstojećim izborima, kako funkcioniše glasanje, ko izaziva Putina i šta to znači za globalnu političku pozornicu

Foto: Tanjug/AP

Što se tiče predsedničkih izbora u Rusiji 2024. godine, ne očekuje se da će oni doneti promene u Kremlju, navodi AP u analizi jednih od dva najvažnija izbora s kojima se ove godine susreće svet.

Budući da je većina opozicionih ličnosti u zatvoru ili u inostranstvu, kao i da su mnogi nezavisni mediji blokirani, Kremlj održava čvrstu kontrolu nad političkim sistemom u zemlji. Martovsko glasanje gotovo garantuje da će predsednik Vladimir Putin (71) učvrstiti svoje mesto na vlasti najmanje do 2030.

Bez obzira na to, izbore će pomno pratiti oni koji traže uvid u ruske političke mahinacije, kao i mišljenja šireg ruskog društva nešto više od dve godine otkako je Moskva započela invaziju na Ukrajinu.

Evo šta treba da znate o predstojećim izborima, kako funkcioniše glasanje, ko izaziva Putina i šta to znači za globalnu političku pozornicu.

Foto: Tanjug/AP

Ko može da glasa?

Svaki ruski državljanin stariji od 18 godina koji ne služi kaznu u zatvoru može glasati na predsedničkim izborima u zemlji.

U februaru 2024. godine, ruska centralna izborna komisija saopštila je da oko 112,3 miliona ljudi ima pravo glasa u Rusiji i oblastima Ukrajine pod ruskom okupacijom. Još 1,9 miliona Rusa koji žive u inostranstvu takođe ima pravo glasa, navodi se u saopštenju.

Izlaznost na poslednjim predsedničkim izborima u Rusiji 2018. iznosila je 67,54 odsto, a posmatrači i pojedinačni birači prijavili su rasprostranjena kršenja, uključujući punjenje glasačkih kutija i prinudno glasanje.

Na parlamentarnim izborima 2021. izlaznost je bila 51,7%.

Foto: Tanjug/AP

Kako funkcioniše glasanje?

Glasanje u Rusiji i u anektiranim regionima Ukrajine uglavnom će se odvijati na biračkim mestima tokom tri dana između 15. i 17. marta. To su prvi predsednički izbori u Rusiji kada će birališta biti otvorena tri dana umesto jednog.

Ruski zvaničnici su prvi put upotrebili višednevno glasanje na referendumu 2020. koji je Putin organizovao da progura ustavnu reformu koja bi mu omogućila da se kandiduje za još dva mandata. Međutim, ovo će biti prvi put da se višednevno glasanje koristi na predsedničkim izborima.

To će takođe biti prvi predsednički izbori na kojima birači mogu da glasaju putem interneta, a elektronsko glasanje je uvedeno u 29 regiona.

Nezavisni posmatrači izbora široko su kritikovali odugovlačenje na nekoliko dana i omogućavanje onlajn glasanja, rekavši da je to taktika koja dodatno ometa transparentnost procesa. Opozicione grupe 2021. rekle su da su digitalni glasovi na parlamentarnim izborima u zemlji pokazali znake manipulacije.

Glasanje će se takođe održati na Krimu, koji je Moskva anektirala od Ukrajine 2014. godine, i četiri regiona na jugoistoku zemlje koje je Rusija anektirala nakon što je pokrenula invaziju u punom obimu 2022. — iako ruske snage ne kontrolišu u potpunosti ijednu od njih. Odluku da se tamo održe glasanje osudili su Kijev i Zapad.

Prevremeno glasanje je već počelo u nekim regionima, a postepeno će se uvoditi i u druge.

Foto: Tanjug/ AP

Ko su predsednički kandidati?

Ruski predsednik Vladimir Putin će se kandidovati na izborima kao nezavisni kandidat. Gotovo je sigurno da će obezbediti peti mandat dok se suočava sa trojicom simboličnih kandidata.

Drugi kandidati koje su predložile stranke naklonjene Kremlju i predstavljene u parlamentu su Nikolaj Haritonov iz Komunističke partije, Leonid Slucki iz nacionalističke Liberalno-demokratske partije i Vladislav Davankov iz Partije novih ljudi. Haritonov se kandidovao protiv Putina 2004. godine i završio na drugom mestu.

Ovi kandidati u velikoj meri podržavaju Kremlj i njegovu politiku, uključujući invaziju na Ukrajinu. Prethodni izbori su pokazali da je malo verovatno da će takvi kandidati dobiti dovoljno glasova za pravi izazov Putinu. Na predsedničkim izborima 2018. drugoplasirana Komunistička partija je dobila 11,8 odsto glasova, u poređenju sa Putinovih 76,7 odsto.

U međuvremenu, većina opozicionih ličnosti koje su mogle da izazovu Putina su ili zatvorene ili prognane u inostranstvo.

Prošle nedelje, najpoznatiji ruski opozicioni lider Aleksej Navaljni, čiji je pokušaj da se kandiduje protiv Putina 2018. odbijen, iznenada je preminuo u zatvoru dok je služio 19-godišnju kaznu zbog optužbi za ekstremizam.

Foto: Telegraf.rs

Zašto su predsednički izbori u Rusiji 2024. važni?

Mnogi komentatori, kao i uglavnom raštrkana ruska opozicija, opisuju izbore kao plebiscit o ratu u Ukrajini koji je Putin pokrenuo pre dve godine.

Abas Galjamov, politički analitičar koji je nekada bio Putinov pisac govora, opisao je ove izbore kao glasanje na kojem se "višestruki izbori zamenjuju jednostavnim, dihotomskim: 'Da li ste za ili protiv Putina?'" i rekao da će to biti "referendum o pitanju rata, a glas za Putina će postati glas za rat".

Opozicija gleda na glasanje kao na priliku da pokaže razmere nezadovoljstva Putinom i ratom. Neposredno pre svoje neočekivane i još neobjašnjive smrti, Navaljni je pozvao birače da izađu na birališta 17. marta u podne i formiraju dugačke redove.

"Putin na ove izbore gleda kao na referendum o odobravanju njegovih postupaka. Referendum o odobravanju rata", rekao je Navaljni u izjavi prenetoj iza rešetaka, neposredno pre smrti.

"Hajde da razbijemo njegove planove i da se postaramo da 17. marta niko ne bude zainteresovan za lažni rezultat, cela Rusija da vidi i razume: volja većine je da Putin mora da ode."

Da li će predsednički izbori biti slobodni i pošteni?

Posmatrači koji prate ruske predsedničke izbore 2024. nemaju mnogo nade da će glasanje biti slobodno i pošteno. Aktivisti su prijavili prakse poput prinudnog glasanja tokom parlamentarnih izbora 2021. godine, sa video snimcima na društvenim mrežama na kojima se vidi kako su glasački listići stavljeni u glasačke kutije.

Tokom poslednjih predsedničkih izbora u zemlji 2018. godine, Međunarodna izborna posmatračka misija iz Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) opisala je glasanje kao nedostatak istinske konkurencije i poremećeno "kontinuiranim pritiskom na kritičke glasove".

U godinama koje su usledile, parlament zemlje je uvodio sve represivnije zakone koji ograničavaju slobodu govora.

Ogromna većina nezavisnih ruskih medija je zabranjena, a svako ko je proglašen krivim za širenje, kako vlada smatra, "namerno lažnih informacija" o invaziji na Ukrajinu, može biti osuđen na 15 godina zatvora.

(Telegraf.rs)