Narko-karteli, teroristi i ruski oligarsi imaju zajedničku ljubav: Ovo je način na koji "peru milijarde"

Za sofisticirane kriminalce umetnička dela visoke vrednosti su više nego samo lepe slike. Narko-karteli iz Latinske Amerike, veliki finansijer Hezbolaha i moćni ruski oligarsi već godinama koriste luksuzno tržište umetnina za izbegavanje sankcija i pranje milijardi dolara godišnje na globalnom nivou.

Sjedinjene Američke Države su daleko najveće tržište umetnina na svetu, ali su istovremeno jedna od retkih jurisdikcija gde prodaja umetnina nije podložna nikakvim zakonima protiv pranja novca, prenodi portal The Hill.

Preporučujemo

To ih čini posebno ranjivim na zloupotrebe od strane neprijatelja, koji te prihode mogu iskoristiti za ugrožavanje bezbednosti Amerikanaca.

Urađena sofisticiranost luksuznih galerija deluje daleko od haosa koji prate obračuni kartela ili brutalnost terorističkih napada. Ali postoje tri ključna razloga zbog kojih je umetnost postala atraktivna za profesionalne perače novca koji podržavaju ove kriminalne mreže:

Prenosiva vrednost: Umetnička dela su jedan od retkih fizičkih proizvoda u koje se mogu uložiti milioni dolara nezakonitog novca. Ona mogu biti čuvana u "freeport" skladištima ili drugim bezbednim lokacijama van bankarskog sistema, izvan domašaja kontrole ili zaplene.

Subjektivna vrednost: Cena umetničkog dela je često subjektivna i fleksibilna. Nema ničeg sumnjivog u tome da kupac plati znatno više ili manje od procenjene vrednosti ako tvrdi da jednostavno voli to delo.

Diskrecija i zatvorenost: Kultura ekskluzivnosti u svetu umetnosti savršeno odgovara kriminalcima koji žele da sakriju tragove, jednako kao i bogatim kolekcionarima koji ne žele da privuku pažnju. Transakcije se često odvijaju putem posrednika, fiktivnih firmi i ofšor računa.

Uprkos tim rizicima, američki trgovci umetninama trenutno nemaju zakonsku obavezu da prepoznaju osnovne rizike pranja novca, a kamoli da proveravaju sumnjive klijente ili prijavljuju sumnjive transakcije nadležnim organima.

Naravno, mnoge ugledne galerije već sprovode te mere radi očuvanja svog integriteta. Međutim, za one koji odluče da zažmure, ne postoji ni zakon, ni regulatorni mehanizam koji bi ih obavezao na odgovornost.

Situacija je drugačija u velikim tržištima umetninama kao što su Evropska unija, Velika Britanija i Kina, gde postoje jasni propisi.

Dobra vest je da je rešenje prilično jednostavno. Američko Ministarstvo finansija već ima zakonska ovlašćenja da uključi trgovinu umetninama u okvire Zakona o bankarskoj tajni (Bank Secrecy Act) iz 1970. godine, koji se već primenjuje na druge rizične sektore kao što su zlatare, prodavci jahti, zalagaonice i kockarnice.

Kongres SAD je nedavno već naložio da se sektor antikviteta uključi u ovaj okvir, s obzirom na slične rizike ali Ministarstvo finansija još nije sprovelo tu odluku, iako je rok istekao pre više od tri godine.

Zapravo, samo Ministarstvo finansija je još 2022. zaključilo da bi tržište umetnosti trebalo da bude regulisano Zakonom o bankarskoj tajni. Ipak, prioritet su dobili finansijski i nekretninski sektori, jer se preko njih pere znatno veći iznos novca nego kroz umetnine.

Međutim, pošto je Ministarstvo finansija prošle godine završilo rad na prethodnim prioritetima, sada bi trebalo da svoju pažnju ponovo usmeri ka svetu umetnosti. U suprotnom, prljav novac, uključujući prihode od prodaje fentanila, i dalje će se neometano slivati kroz ruke vlasnika galerija u Majamiju, Los Anđelesu i Njujorku.

Povezanost između kineskog uspona kao najbrže rastućeg tržišta umetnosti i uloge Kine kao glavnog izvora fentanila otvara novi razlog za zabrinutost.

Vrlo je verovatno da kineski posrednici, koji su preuzeli operacije pranja novca za meksičke kartele, sada preusmeravaju dolare od droge na američko tržište umetnosti. A s obzirom na veliku potražnju kineske elite za skupocenom umetnošću, moguće je čak da se vredna umetnička dela koriste i kao sredstvo plaćanja za jedinjenja fentanila slično kao što se koriste ilegalni proizvodi od divljih životinja.

Da li bi uvođenje regulative imalo efekta? Kada je Meksiko 2014. godine uveo slične propise protiv pranja novca u umetničkom sektoru, prodaja u galerijama pala je i do 30 odsto. To pokazuje koliko je problem bio ozbiljan, ali i koliko ovakvi propisi mogu efikasno da odvrate kartele od korišćenja umetnosti kao paravana.

Ogromno američko tržište umetnina, za razliku od meksičkog, nije u tolikoj meri oslonjeno na novac iz narko-poslova, pa regulativa ne mora da bude bolna. Ipak, važno je da se izbegne prekomerno opterećenje poštenih galerista. Dobra vest je da nema potrebe da se regulacija odnosi na male prodavce, ljudi koji prodaju akvarele na Etsy nisu deo problema.

Za dilere skupe umetnosti, koji potencijalno učestvuju u ovim šemama, svesno ili ne, propisi o izveštavanju treba da budu prilagođeni njihovim kapacitetima i srazmerni rizicima.

Za razliku od banaka, umetničke galerije uglavnom nemaju milionske budžete za ogromne sektore usklađenosti. Ali to i nije potrebno, dovoljno je da uvedu jednostavne zaštitne mere.

Iako se Trampova administracija zalagala za smanjenje birokratije u mnogim sektorima, okvir Zakona o bankarskoj tajni je pošteđen, jer je ključan za ostvarenje jednog od glavnih prioriteta administracije: uništavanje finansijskih mreža kartela i terorista.

Zahtevati od ekskluzivnih galerista da sprovedu osnovne provere svojih kupaca i prijave sumnjive aktivnosti nadležnim organima neće samo po sebi uništiti kartele ili zaustaviti teroriste. Ali hoće omesti njihove šeme pranja novca i lišiti njihove lidere ilegalno stečenog bogatstva.

Umetnost je oduvek bila tretirana kao investicija bogatih, ali ne sme da ostane alat koji kriminalci koriste za širenje smrti i patnje.

Autor teksta je Nejt Sibli, saradnik i direktor Inicijative za kleptokratiju pri Hadson institutu.

(Telegraf.rs)