Kardinali danas nastavljaju sa izborom novog pape, glasaju najviše 4 puta: Vernici širom sveta čekaju beli dim
Najveća konklava u istoriji Katoličke crkve trebalo bi da se nastavi danas, kada mogu da se održe četiri kruga glasanja, budući da juče, što je i bilo očekivano, nakon jednog glasanja nije izabran novi papa.
Papa Franja, rodom iz Argentine, koji je preminuo u aprilu, izabran je krajem drugog dana, nakon pet krugova glasanja. Osam godina ranije, takođe su bila potrebna dva dana da se Nemac Benedikt XVI proglasi papom.
Kardinali su juče započeli izbor novog poglavara za 1,4 milijarde katolika u svetu. Uveče se iz posebno postavljenog dimnjaka, vidljivog sa Trga svetog Petra unutar Vatikana, vijorio crni dim koji je signalizirao da novi papa nije izabran.
Današnji raspored:
7:45 – Kardinali kreću iz Doma svete Marte (gde borave tokom konklave) ka Apostolskoj palati (službenoj papinskoj rezidenciji)
8:15 – Misa u Pavlinskoj kapeli
9:15 – Jutarnja molitva u Sikstinskoj kapeli
9:30 – Početak drugog kruga glasanja (prvi je održan juče)
10:30 – 12:30 – Dozvoljena su dva kruga glasanja ujutru. Ako papa bude izabran, beli dim se očekuje oko 10:30 ili nešto posle podneva.
12:30 – Kardinali se vraćaju u Dom svete Marte na ručak
15:45 – Kardinali se vraćaju u Apostolsku palatu
16:30 – Glasanje se nastavlja u Sikstinskoj kapeli
17:30 – 19:30 – Ako se pojavi beli dim, očekuje se posle 17:30 po lokalnom vremenu. U suprotnom, dan će se završiti sa belim ili crnim dimom oko 19:30 po lokalnom vremenu.
19:30 – Glasanje je završeno i kardinali se vraćaju u Dom svete Marte
Beli dim je signal da je izabran novi crkveni vođa
Za izbor pape potrebna je dvotrećinska većina, odnosno 89 glasova. Kada se iz dimnjaka pojavi beli dim, to je znak da je izabran novi papa.
Rekordnih 133 kardinala iz 70 zemalja učestvuje u tajnom glasanju, u poređenju sa 115 iz 48 zemalja u poslednjoj konklavi 2013. godine. Ovaj porast odražava napore pokojnog pape Franje da proširi domet Crkve tokom svog 12-godišnjeg pontifikata.
Za novog papu nema jasnog favorita, iako se italijanski kardinal Pietro Parolin i filipinski kardinal Luis Antonio Tagle smatraju glavnim kandidatima. Parolin je bio državni sekretar, što je drugi najviši položaj u Vatikanu, tokom skoro celog Franjinog pontifikata.
Njegova uloga i umereni stavovi o mnogim društvenim pitanjima ukazuju na to da će, ako bude izabran za papu, nastaviti politike svog prethodnika. Istovremeno, izvori tvrde da bi mogao da pomiri različite frakcije unutar Crkve.
Favorit iz Azije, filipinski kardinal Luis Antonio Tagle, harizmatičan je umerenjak kojeg često nazivaju „azijskim Franjom“. 67-godišnji Tagle, koji sa Franjom deli istoriju zalaganja za siromašne, migrante i druge marginalizovane grupe, poznat je po svom misionarskom duhu i pastoralnom fokusu.
Različita očekivanja od novog pape
Ako postane jasno da nijedan kandidat ne može da osvoji potrebnu dvotrećinsku većinu, očekuje se da će se glasovi preusmeriti na druge kandidate, pri čemu bi kardinali mogli da ujedine svoje glasove na osnovu geografske pripadnosti, doktrinarnih sklonosti ili zajedničkog jezika.
Ostali potencijalni kandidati za papu su Francuz Žan-Mark Avelin, Mađar Peter Erdo, Amerikanac Robert Prevost i Italijan Pjerbatista Pizzaballa. Tokom konklave, kardinali su izolovani od spoljnog sveta. Nakon relativno liberalnog pontifikata pape Franje, obeleženog podelama između tradicionalista i modernizatora, iznete su različite procene o tome šta se očekuje od narednog pape.
Jedni žele da novi papa nastavi kontinuitet sa Franjinom vizijom, koju karakteriše veća otvorenost i reforma, dok drugi priželjkuju povratak tradiciji. Mnogi su nagovestili da žele predvidljiviji i umereniji pontifikat.
(Telegraf.rs)