DNK uzorak uzet pre više od 23 godine rešio ubistvo: Ubica krio tajnu pola života, prijatelji ga obožavali

Eugene Gligor seo je na stepenice ispred svoje stambene zgrade u Vašingtonu. Listao je telefon, pio kafu. Bio je 18. jun 2024. godine, sunčano i 27 stepeni Celzijusa.

"Ruke gore!", začuo se iznenada glas koji mu se približavao.

Preporučujemo

"Šta se dešava? O čemu se radi?", odgovorio je Gligor, piše Washington Post.

Gligor, 45 godina, stajao je u sudnici u sredu i konačno priznao mračnu tajnu koju je krio polovinu svog života - tajnu zbog koje je policija došla na njegova vrata prošlog leta. Priznao je krivicu za prebijanje i davljenje Lesli Prir 2001. godine, u njenom domu u oblasti Chevy Chase, u Merilendu.

Slučaj je ostao nerešen sve do prošle godine, kada su detektivi okruga Montgomeri usmerili pažnju na Gligora, koji je ’90-ih izlazio sa ćerkom žrtve. On je tiho izgradio profesionalnu karijeru, a poslednje je radio kao izvršni direktor u firmi koja se bavi video-nadzorom komercijalnih objekata. Prijatelji su ga opisivali kao toplog, druželjubivog, posvećenog ličnom razvoju i samousavršavanju — i koji je živeo u popularnoj četvrti u Vašingtonu.

Istražitelji su došli do Gligora pomoću relativno nove metode DNK analize, koja povezuje genetske tragove sa ljudima koji su svoju DNK ostavili na sajtovima za istraživanje porekla. Ova metoda ne vodi direktno do osumnjičenog, već može ukazati na moguće rođake, čak i one daleke. U ovom slučaju, to su bile dve potpuno nevine žene iz Rumunije, rekao je narednik Kris Homrok, šef jedinice za nerazrešene slučajeve policije okruga Montgomeri.

Od tog trenutka, detektivka Tara Augustin krenula je da gradi porodično stablo na tradicionalan način, i na kraju otkrila američke rođake sa prezimenom "Gligor". Ime je privuklo pažnju istražitelja. Eugene Gligor bio je pomenut u starim spisima slučaja od strane bivšeg komšije — bivši momak ćerke žrtve.

"To je bio naš 'aha' trenutak", rekao je Homrok.

Morali su da uzmu uzorak njegove DNK, ali bez da ga uznemire.

Detektivi su saznali da se Gligor 9. juna 2024. vraća avionom iz Londona na aerodrom Dules, prema sudskim spisima. Tako su otišli na aerodrom i smislili plan. Ubedili su carinika da Gligora odvede na tzv. "sekundarnu kontrolu", piše u dokumentima.

Na stolu u toj prostoriji, koju su ranije pripremili istražitelji, nalazilo se nekoliko boca vode. Gligor je naseo. Popio je jednu bocu, ostavio je i otišao. Detektivi su ubrzo ušli, uzeli bocu kao dokaz. Kasnije testiranje potvrdilo je da uzorak potpuno odgovara DNK pronađenoj u kući Lesli Prir i ispod njenih noktiju.

Istraga ubistva Prir započela je ujutru 2. maja 2001. Kada se nije pojavila na poslu u marketinškoj firmi, koleginica se zabrinula i pozvala njenu porodicu. Nedugo zatim, koleginica i muž žrtve, Karl, koji je tog jutra otišao na posao oko 7:30 časova, ušli su u kuću, piše u dokumentima. Videli su osušenu krv, prevrnut sto, pomeren tepih.

"Gospodin Prir je pokušao da dozove svoju ženu i brzo obišao kuću, ali je nije pronašao", rekla je zamenica tužioca Džodi Maut u sredu u sudu.

Pozvali su policiju. Istražitelji su zaključili da je, dok je bila sama u kući, neko ušao i napao je u hodniku. Napadač ju je zadavio i više puta udario glavom o pod, pokazala je obdukcija, a zatim njeno telo odneo na sprat, ostavio ga pod tušem i nestao. Forenzičari su prikupili krv na mestu zločina i DNK nepoznatog muškarca.

Kada su prošle godine konačno došli do Gligora, optužili su ga za ubistvo prvog stepena. Njegovi advokati su odmah krenuli agresivnom odbranom, tražeći da se ključni dokazi isključe iz slučaja. Najveća pravna bitka trebalo je da se vodi oko toga da li će sudija prihvatiti DNK dokaze. Suđenje je bilo zakazano za oktobar.

Umesto toga, Gligor i njegovi advokati postigli su sporazum sa tužilaštvom. Priznanjem krivice za blaže delo — ubistvo drugog stepena — Gligor se suočava sa maksimalnom kaznom od 30 godina zatvora, u poređenju sa doživotnom kaznom za ubistvo prvog stepena. Tužioci su time izbegli neizvesnost suđenja i mogućeg odbacivanja DNK dokaza. Izricanje presude zakazano je za 28. avgust.

Saslušanje u sredu uglavnom je potvrdilo ranije poznate detalje. Ali prethodni sudski dokumenti i saslušanja otkrivaju nove informacije — poput snimaka sa policijskih kamera tokom hapšenja i napetog ispitivanja koje je usledilo od strane dva detektiva.

"Pa, dragi, tvoj DNK je pronađen na mestu zločina", rekla je Augustin Gligoru, što je izazvalo dodatnu raspravu, u kojoj je Gligor zatražio advokata.

"Zatražio sam pravnu pomoć, a vi me gledate podrugljivo, kao da sam nešto uradio. I naravno da sam nevin dok mi se ne dokaže krivica, zar ne? Jesam li u pravu ili ne?", rekao je Gligor.

"Imate pravo na pravičan proces, apsolutno", odgovorila je detektivka.

"Ovo je ludilo", rekao je Gligor.

Gligorovi advokati, Stefan Mercer i Izabela Rakuin, napisali su u podnescima da je plan na aerodromu za prikupljanje DNK — s obzirom na to da nije bio povezan sa pravim bezbednosnim pitanjima — prekršio njegovo ustavno pravo na zaštitu od nerazumnog pretresa. Zbog toga su tražili da se ti dokazi isključe. Ali Gligor je priznao krivicu pre nego što je sud mogao da odluči o toj tvrdnji.

Na jutro njegovog hapšenja prošlog leta, policijska ekipa iz Montgomeri okruga nadgledala je njegov stan. Kada su ga videli da izlazi i seda na stepenice, krenuli su u akciju.

Gligor je odveden u stanicu policije u Vašingtonu, držan u zaključanoj prostoriji i dobio je sendvič, prema navodima njegovih advokata. Oko dva sata kasnije, uveden je u sobu za ispitivanje, gde su mu se pridružili detektivi. Augustin mu je pročitala prava — da ima pravo da ćuti i da traži advokata — a zatim počela da mu postavlja pitanja.

"Radimo na slučaju i kada smo pregledali dokumentaciju, tvoje ime je bilo pomenuto kao neko povezan sa porodicom. Imamo veliku listu ljudi, prijatelji, rodbina, nešto slično. Da li se sećaš Lesli Prir iz 2001. godine?", pitala je detektivika.

"Da, da je ubijena", odgovorio je Gligor.

Razgovarali su o njegovoj vezi sa ćerkom žrtve i da je često dolazio kod njih. Augustin je rekla da je neko ostavio DNK na mestu zločina i pitala da li ima neke informacije.

"Zbunjen sam. Zašto jednostavno niste pozvali i zamolili da dođem i pričam? Mislim, osećam se kao da ste me zarobili", rekao je.

"Pa, uhapsili smo te. Trebalo bi da se osećaš zarobljeno", zaključila je detektivka.

(Telegraf.rs)