Evropa u strahu, planiraju se jezivi napadi: "Njih bezbednosne službe teže uočavaju"

Tokom poslednjih meseci, policije širom Evrope privele su desetine maloletnika, neke stare svega 14 godina, pod sumnjom da su planirali napade na koncertne hale, tržne centre i verske objekte.

Tako je, na primer, četrnaestogodišnja devojčica iz Crne Gore uhapšena u Austriji u maju prošle godine jer je navodno planirala napad na "nevernike". U njenom domu pronađeni su sekira, nož i materijali povezani s Islamskom državom. Još jedan tinejdžer iste dobi uhapšen je u februaru, optužen da je planirao napad na železničku stanicu, saopštile su austrijske vlasti.

Preporučujemo

U Beču su prošle godine otkazana tri koncerta Tejlor Svift nakon što su trojica mladića, starih između 17 i 19 godina, privedeni zbog sumnje da su osmišljavali napad koji bi, prema proceni CIA, mogao imati katastrofalne posledice i odneti stotine života, piše Dnevno.hr.

Sve veći broj mladih priključuje se internet zajednicama koje šire ekstremističke ideje, nasilje i teorije zavere. Dok se SAD već dugo bore protiv nasilja u školama, u Evropi se kao glavna pretnja ističu maloletnici povezani s islamističkim grupama, piše Wall Street Journal.

Do ovog talasa radikalizacije među mladima dovela je kombinacija faktora: nikada dostupnija ekstremistička propaganda, širenje poruka putem društvenih mreža poput TikToka i globalni događaji poput rata u Gazi, koji je duboko uticao na novu generaciju.

Prema profesoru Piteru Nojmanu sa londonskog King’s College-a, dve trećine od 60 islamističkih ekstremista uhapšenih u Evropi tokom prvih osam meseci nakon izbijanja rata u Gazi u oktobru 2023. bili su tinejdžeri.

Istovremeno raste i pretnja ekstremne desnice među mladima. U Belgiji je tako u januaru uhapšen četrnaestogodišnji dečak sa neonacističkim uverenjima, optužen da je planirao napad na džamiju. Trećina svih slučajeva terorizma u Belgiji od 2022. uključivala je maloletnike, dok u Ujedinjenom Kraljevstvu gotovo svaki peti osumnjičeni za terorizam pripada toj starosnoj grupi. Tokom pandemije broj hapšenja zbog terorizma opao je u svim starosnim grupama osim – među decom.

Internet kao glavni izvor radikalizacije

"Ono što je novo jeste sve veći broj mladih koji lično učestvuju u pripremi nasilnih napada, i to vrlo mladih", ističe Tomas Renar iz Međunarodnog centra za borbu protiv terorizma u Hagu.

Stručnjaci upozoravaju da se gotovo svi mladi radikalizuju putem interneta, što ih čini teško uočljivima za bezbednosne službe.

Institut za ekonomiju i mir navodi da su 93% smrtonosnih napada na Zapadu u poslednjih pet godina izveli pojedinci bez podrške. Proces radikalizacije, koji je 2002. trajao 16 meseci, danas može biti završen za nekoliko nedelja.

Na internetu, granice između ideologija postaju nejasne. Mladi ekstremisti često spajaju stavove ekstremne desnice i džihadizma, koristeći sličan nasilan jezik i simbole. Terorističke organizacije na mreži plasiraju propagandu koja mladima daje podsticaj da deluju sami, bez naređenja odozgo.

Tip ekstremiste koji najviše zabrinjava evropske vlasti je Abdul Kerim Gadajev, devetnaestogodišnji čečenski izbeglica u Belgiji. Ogorčen deportacijom oca, Gadajev je na internetu počeo da izražava želju da ponovi napad na parisku dvoranu Bataklan iz 2015, u kojem je ubijeno 90 ljudi. Policija ga je prošle godine uhapsila zajedno s troje maloletnika, dok su na njegovom telefonu pronađeni dokazi o planiranju napada i slike brutalnih zločina.

Na suđenju je tvrdio da nije shvatao da čini nešto loše, dok su ga stručnjaci opisali kao prototip "ekstremiste generacije Z" – usamljenog mladića koji je radikalne ideje usvojio preko društvenih mreža i aplikacija za dopisivanje.

Sve veća pretnja za Evropu

Radikalizacija mladih dovela je do znatnog porasta terorističkih pretnji u Evropi. Broj napada u EU se od 2022. do 2023. učetvorostručio na 120 slučajeva, dok je broj poginulih od terorizma porastao za 61%, navodi Global Terrorism Index.

Iako su mnogi napadi sprečeni, stručnjaci upozoravaju da se ekstremistička pretnja razvija u pravcu koji je sve teže pratiti.

"Sadašnje istrage su složenije nego ikada pre", kaže Viki Evans, čelnica britanske antiterorističke policije, koja poziva tehnološke gigante da preuzmu veću odgovornost.

Algoritmi društvenih mreža, potpomognuti veštačkom inteligencijom, sve efikasnije uvlače mlade u ekstremizam.

"AI danas radi ono što su nekada činili harizmatični regruteri – ali mnogo brže i masovnije", upozorava Julija Ebner, stručnjakinja za onlajn radikalizaciju s Oksforda.

(Telegraf.rs)