SAD predlažu stvaranje demilitarizovane zone u Ukrajini: Da li je to šansa za trajni mir ili čista iluzija?

Ruski predsednik Vladimir Putin ponudio je direktne pregovore bez ikakvih preduslova sa Ukrajinom, koji bi počeli u četvrtak u Istanbulu. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u nedelju uveče potvrdio je na platformi X da dolazi i da Putina čeka u Istanbulu.

Prethodno je saopšteno da SAD predlaže uspostavljanje demilitarizovane zone u Ukrajini, koju bi kontrolisale i Ukrajina i Rusija.

Preporučujemo

Ta zona bi se prostirala 15 kilometara od trenutne linije fronta sa obe strane između ukrajinskih oružanih snaga i ruskih trupa.

Ovu ideju izneo je specijalni izaslanik američkog predsednika za Ukrajinu, bivši general Kit Kelog, u intervjuu za Fox News.

"To znači da će biti uspostavljena jasno kontrolisana zona od 30 kilometara. Moguća kršenja biće registrovana", rekao je Kelog, dodajući da bi nadzor nad bezbednosnim pojasom mogla preuzeti "koalicija voljnih". Ukrajina, čini se, pokazuje spremnost za privremenu demilitarizovanu zonu.

General Kelog dalje je izjavio da bi Ukrajina s vremenom mogla povratiti izgubljene teritorije, kao što je to bio slučaj sa Nemačkom, koja je nakon Drugog svetskog rata bila podeljena na dve države, a ponovo ujedinjena 1990. godine. Ili kao baltičke države koje su postale deo SSSR-a, što Zapad nikada nije priznao.

"Teritorija koju sada kontrolišete i za koju ste se borili pripada vama, a šta će biti za pet ili deset godina, drugo je pitanje. To znači zamrzavanje borbi na trenutnim pozicijama. I to je upravo ono što su Ukrajinci spremni da učine", rekao je Kelog, piše DW.

Da li bi Ukrajinci zamrznuli rat?

U trenutku objave ovog teksta, zvanični Kijev još uvek se nije oglasio po tom pitanju.

Taras Šamajda, lider pokreta "Prostor slobode", zatražio je zvanično pojašnjenje od ukrajinskog Ministarstva spoljnih poslova — da li je Ukrajina zaista spremna da povuče svoje trupe 15 kilometara i koja tačno područja treba demilitarizovati?

Čiji zakoni bi se primenjivali u toj zoni? Kakva bi vlast postojala? Kako bi izgledala misija stranih trupa u toj zoni? Da li bi tamo bile raspoređene trupe iz neutralnih zemalja ili iz onih koje podržavaju Rusiju?

"Šta bi te trupe uradile ako bi Rusi iznenada pokušali da zauzmu ceo ili deo tog 30-kilometarskog bezbednosnog pojasa?", pita Šamajda na svojoj Facebook stranici.

Na ova pitanja još nema odgovora.

Da li će SAD vršiti pritisak na Rusiju?

Petro Burkovski, izvršni direktor ukrajinske fondacije "Demokratske inicijative Ilka Kučeriva", smatra da je američki predlog razuman i da bi Ukrajina mogla da ga prihvati.

Kao pozitivan primer iz istorije navodi sporazum iz Kemp Dejvida iz 1979. godine između Egipta i Izraela. Tada su Sjedinjene Države delovale kao posrednik, uspostavljena je demilitarizovana zona pod kontrolom američkih posmatrača, a vojske su bile razdvojene nakon postignutog primirja.

Burkovski veruje da bi povlačenje trupa i privremeni prekid vatre mogli biti prvi konkretni koraci ka okončanju rata.

Tridesetodnevno primirje i uspostavljanje 30-kilometarske demilitarizovane zone teoretski bi bili mogući, kaže on.

Ali ključni uslov je pristanak Rusije, koja za sada nije pokazala spremnost. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da "još nije čuo nikakve izjave iz Kijeva o želji za demilitarizovanom zonom".

Povlačenje trupa: To se već dešavalo

Vladislav Seleznjev, vojni novinar i bivši šef za odnose s javnošću Glavnog štaba ukrajinske vojske, ocenjuje predloženi model kao neefikasan.

"Ukrajina je već imala slična iskustva povlačenjem trupa sa prve linije fronta u Donbasu između 2014. i 2022. godine. Tada je postignuto više od 20 sporazuma o primirju, ali nijedan nije dao rezultate, kaže Seleznjev.

"Čak ni OEBS-ova posmatračka misija nije uspela da obezbedi trajnu i sigurnu liniju razdvajanja duž fronta. Nadati se da će ovog puta uspeti možda je besmisleno2, dodao je on.

(Telegraf.rs)