Rusija je prvi put u nezgodnoj poziciji! Trampovu ponudu ne prihvataju, sad se vidi i ključna Putinova greška

Hoće li doći do direktnih pregovora Moskve i Kijeva o okončanju rata u Ukrajini, koji se pripremaju u Istanbulu, ili je sve to samo diplomatska farsa i zamazivanje očiju?

Prema onome što se može zaključiti iz komunikacije zainteresovanih strana Ukrajine, Rusije, EU i SAD, teško je očekivati nešto konkretno.

Preporučujemo

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je, na nagovor ili pod pritiskom Donalda Trampa, pristao čak i na sastanak sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, čime je zapravo njega doveo u nezgodnu poziciju, ako ni zbog čega drugog, onda zbog toga što se Rusija ne izjašnjava da li uopšte priznaje njegov legitimitet.

Podsetimo, Rusija neprekidno dovodi u pitanje legitimitet Zelenskog, jer predsednički izbori nisu održani. Dakle, ima mnogo nedoumica oko svega toga.

Istina, do sastanka delegacija, pa čak i do "susreta veka" između Volodimira Zelenskog i Vladimira Putina možda i može doći, ali previše je tu kontroverzi, razlika u pristupima i upitnika da bi se moglo očekivati da će rat uskoro stati.

Teško je poverovati u takav susret, ako ni zbog čega drugog, onda zbog toga što Rusija još uvek "okleva" oko priznanja Zelenskog, a Putin će verovatno poslati nekog drugog u svoje ime – iako bi njegov lični dolazak makar formalno pokazao dobru volju. Najavi pregovora treba, ipak, pristupiti vrlo obazrivo i sa više skepse nego optimizma.

Putin ne odustaje

Prvo i osnovno – Rusija, bez obzira na to što je Vladimir Putin u iznenadnom, ranojutarnjem nastupu (u 1:30 po moskovskom vremenu, što je i samo po sebi indikativno) pristao na "ponudu" Kijeva i EU o pregovorima (navodno mu je to u ime tzv. ruskih partnera poručio brazilski predsednik Luiz Inasio Lula da Silva), ne odustaje od svojih ratnih i političkih ciljeva zbog kojih je i pokrenula agresiju na Ukrajinu.

I to se mora imati na umu kada se govori o tome da li pregovori mogu dati bilo kakav rezultat – ako do njih uopšte dođe – jer sve ovo zasad više liči na glumu. Još pre bilo kakvog početka postavlja se suštinsko pitanje: šta ide prvo – primirje pa pregovori, ili pregovori pa primirje?

Naime, Ukrajina i četiri evropske zemlje – Velika Britanija, Francuska, Nemačka i Poljska – uz podršku SAD-a, zahtevaju da se najpre obustave neprijateljstva, tj. da se proglasi makar 30-dnevno primirje (koje bi moglo da se produži) kao osnovni uslov za pregovore.

Putin je, međutim, u svom noćnom obraćanju jasno rekao da ne prihvata ponuđeno primirje.

On tvrdi da se Ukrajina nije pridržavala nijednog od nekoliko kratkotrajnih primirja koja je on proglašavao, ali se ni Rusija, naravno, nije pridržavala tih dogovora.

Podsetimo, radilo se o varljivim primirjima za Uskrs (kada su Rusi počinili masakr u gradu Sumiju), Božić i za 80. godišnjicu Dana pobede.

Putin je rekao da ima mnogo sumnji u vezi s primirjem. On traži garancije da će u tom periodu Zapad prekinuti isporuku oružja Ukrajini, kao i da će Ukrajina obustaviti mobilizaciju i pregrupisavanje snaga na terenu – iako se nikada nije izjasnio da li bi se isto odnosilo i na Rusiju.

Čak se zapitao "ko bi to nadgledao", ali je istovremeno izrazio protivljenje bilo kakvim mirovnim misijama.

Šta Putin želi

Na osnovu onoga što je Putin govorio, može se zaključiti da on pregovore vidi samo kao nastavak onih iz 2022. godine (misli se na poznate pregovore u Istanbulu, za koje se tvrdi da ih je tadašnji britanski premijer Boris Džonson sabotirao).

Ti pregovori su za Kijev bili potpuno neprihvatljivi jer su u suštini predviđali kapitulaciju Ukrajine – zabranu članstva u NATO, obavezan neutralan status, zabranu posedovanja nuklearnog oružja i ograničenje vojnih kapaciteta.

Sve to bez ikakvih bezbednosnih garancija sa strane Rusije, a o statusu Krima i ostalih okupiranih teritorija razgovaralo bi se tek naknadno  iako je Rusija više puta jasno stavila do znanja svoj stav.

Sergej Lavrov je više puta izjavio da anektirane teritorije – Krim, Herson, Donjeck, Lugansk i Zaporožje – nisu i ne mogu biti predmet pregovora. Ukrajina, s druge strane, smatra da su upravo to ključne teme koje zahtevaju razgovore.

Dakle, prema ruskom narativu – što redovno prenose režimski analitičari – pregovori su u suštini pokušaj da se Ukrajina primora na kapitulaciju. Ipak, sada se čini da je došlo do pomeranja, te je Rusija po prvi put u donekle nelagodnoj poziciji.

Međutim, treba imati na umu sledeće: ključevi mira nalaze se u Putinovim rukama. On može zaustaviti rat – ali neće, jer bi sve osim potpune "belorusizacije" Ukrajine za njega predstavljalo poraz.

Putin ne smatra da mu je dovoljno 20% teritorije Ukrajine. Zato, sveukupno gledano, pregovori koji bi doveli do pravednog mira su još daleko, a Putin gotovo sigurno neće prihvatiti trenutnu Trampovu ponudu – koja podrazumeva 20% teritorije i zabranu ulaska Ukrajine u NATO – jer bi to za Rusiju bilo "ispod minimuma".

Zbog toga njegova izjava o spremnosti da "pregovara bez ikakvih uslova" uopšte nije jasna, jer spisak zahteva koje Rusija ima prema Ukrajini – nije ništa drugo nego dugačak niz preduslova.

Kada kaže "bezuslovni pregovori", on zapravo misli: "bezuslovno, osim ako se ne odnosi na sve naše uslove."

Šta je sa Evropom?

Pored toga, Rusija ne želi da Evropa učestvuje u pregovorima. Putin, u svojoj suštini, želi da pregovori sa Ukrajinom zapravo budu samo deo šireg rusko-američkog dogovora o normalizaciji odnosa. Uveren je da bi mu tu Donald Tramp – koji pokazuje sve više nestrpljenja – mogao pomoći.

Ali prema mišljenju pojedinih analitičara, Putin se tu možda preračunao. Previše se oslonio na nepouzdanog Trampa, koji želi da rat što pre završi – čak i po cenu ustupaka Rusiji, uključujući teritorijalne i političke.

Putin se nada da će Tramp slomiti Zelenskog, ali nezavisni ruski analitičar Aleksandar Baunov iz Karnegi centra smatra da se Putin previše oslanja na Trampa – i da je zapravo Rusija ta koja je postala zavisna od Trampa, a ne Ukrajina.

Podsetimo da je nakon neuspešnog susreta Zelenskog sa američkim vlastima u Beloj kući – kada je praktično bio ignorisan – u Moskvi zavladala euforija jer su verovali da je kraj blizu i da će se dalje igrati samo po ruskim pravilima. Ali to se nije dogodilo.

Takođe, Putin se nadao da će se Evropa podeliti i slomiti na pitanju Ukrajine, ali se desilo suprotno – Evropa se konsolidovala i jasno izrazila svoj stav, što je zbunilo Kremlj, koji to nije očekivao.

Pored toga, Rusija želi da se mirovni pregovori o Ukrajini, prema ruskim "pravilima" – odvijaju kao deo šireg paketa rešavanja globalnih problema: Bliski istok, Afrika, Daleki istok, itd. Sve u okviru bilateralnih dogovora između SAD i Rusije.

Ukratko, Putin želi da Ukrajina postane podređena država. Na kraju krajeva, cilj današnje ruske imperijalne politike jeste da sve bivše sovjetske republike postanu podložne Moskvi i da imaju ograničeni suverenitet.

Možda je za baltičke zemlje već "kasno", iako im Rusija neprekidno preti, ali jasno je da bi, ako uspe da potčini Ukrajinu, sledeće na redu bile Litvanija, Letonija i Estonija – po istim argumentima kojima je započeta agresija na Ukrajinu.

A šta dalje?

Kako prenosi agencija Axios, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski otputovaće u Tursku, gde bi pregovori sa Rusijom mogli da se održe 15. maja – čak i ako ruske vlasti do tada ne proglase prekid vatre.

Ovu informaciju prenosi jedan ukrajinski zvaničnik.

Uskoro ćemo, dakle, videti gde sve ovo vodi – i da li će iz toga proizaći išta konkretno.

(Telegraf.rs/Jutarnji)