Maskov neuspeh je doveo do fenomena kakav nikada ranije nije viđen u istoriji!

Kada je džinovska raketa Staršip Ilona Maska lansirana u novembru 2023. godine, bila je to najviša i najmoćnija raketa ikada napravljena. Približno 2 minuta i 40 sekundi nakon lansiranja, motor Super Hevi se odvojio od letelice Staršip i eksplodirao na visini od 90 kilometara. Glavno jezgro Zvezdanog broda nastavilo je da se diže do 149 kilometara i takođe je eksplodiralo.

Ali raketa SpaxeX nije samo oborila razne rekorde, već je i probila samo nebo.

Preporučujemo

Naime, naučnici su otkrili da je sirova snaga rakete kompanije SpaceX privremeno rastrgla gornje slojeve atmosfere i stvorila fenomen kakav nikada ranije nije viđen.

Glavna eksplozija jezgra bila je toliko snažna da je stvorila rupu u jonosferi - sloju atmosfere koji sadrži elektrone i električno naelektrisane atome i molekule, što je ključno za radio komunikaciju i satelitske signale.

Prema rečima naučnika, ovo je prvi put u istoriji da je katastrofalan događaj poput eksplozije rakete izazvao rupu u jonosferi.

- Obično se takve rupe formiraju usled hemijskih reakcija iz goriva iz motora, ali ovo je prvi put da je rupa nastala usled udarnog talasa od eksplozije svemirske letelice - objasnio je Jurij Jasjukevič, stručnjak za jonosferu u Institutu za solarno-zemaljsku fiziku Ruske akademije nauka.

Koristeći podatke sa satelita i zemaljskih opservatorija, naučnici su analizirali rupu, koja je ostala otvorena oko 30 do 40 minuta pre nego što se jonosfera ponovo sama zatvorila.

Jasjukevičev tim je koristio podatke dobijene sa zemaljskih prijemnika Globalnog navigacionog satelitskog sistema kako bi istražio kako je tačno eksplozija uticala na jonosferu.

Ovaj gornji sloj Zemljine atmosfere uglavnom se sastoji od plazme - mešavine neutralnih molekula gasa, pozitivno naelektrisanih jona i slobodnih elektrona, odnosno elektrona koji su se odvojili od svojih atoma i mogu se slobodno kretati.

Analiza je pokazala da je eksplozija Zvezdanog broda stvorila udarni talas koji je rasejao ove slobodne elektrone, privremeno poremetio plazmu i stvorio "rupu" u kojoj uobičajena svojstva jonosfere više nisu bila primetna.

Takođe je moguće da su ostaci goriva koji nisu odmah sagoreli u eksploziji interagovali sa jonosferskim česticama, što je moglo ubrzati formiranje rupe i produžiti njeno trajanje. Međutim, to nije bio glavni razlog za formiranje rupe, tako da će biti potrebna dodatna istraživanja kako bi se objasnio tačan mehanizam njenog formiranja.

- Analizirajući podatke i razumevajući njihovu prirodu, bolje smo razumeli strukturu jonosfere i prirodu fenomena koji je nastao - rekao je Jasjukevič ruskoj novinskoj agenciji TASS.

Jasjukevič i njegove kolege objavili su svoj rad prošlog avgusta u časopisu Geophysical Research Letters.

Eksplozije raketa kompanije SpaceX

Eksplozija u novembru 2023. godine nije bila prva eksplozija svemirske letelice kompanije SpaceX.

Slično se dogodilo tokom prvog probnog leta u aprilu 2023. Tada je u brod ubačen kod za samouništenje nakon što je počeo nekontrolisano da se okreće oko svoje ose nekoliko minuta nakon poletanja.

Kada se raspao na komade, bio je na nadmorskoj visini od oko 30 kilometara, a ostaci su bili razbacani po Boka Čiki na krajnjem jugu američke države Teksas duž obale Meksičkog zaliva, što je bio razlog za pokretanje savezne istrage i tužbe ekoloških grupa.

Od tada, Staršip je lansiran još sedam puta, od kojih su četiri završena eksplozijom.

Ove godine još nije bilo uspešnog lansiranja Staršipa.

Tokom poslednja dva leta, koja su se odvijala 16. januara i 6. marta, potisnik se uspešno vratio u bazu, gde su ga "uhvatili" držači na lansirnom tornju. Međutim, gornji deo letelice je eksplodirao 10 minuta nakon lansiranja na oba leta, ostavljajući ostatke rasute duž cele putanje leta, a neki su pali na ostrva Turks i Kajkos i Bahame.

SpaceX se trenutno priprema za sledeći probni let rakete, koji je zakazan za najranije 20. maj.

(Telegraf.rs/Jutarnji)