Šatori, hangari, helikopteri... Rusija se ozbiljno naoružava duž granice NATO

Ruske snage su poslednjih meseci intenzivirale aktivnosti na vojnim bazama i grade novu infrastrukturu blizu granice sa Finskom, pokazuju najnoviji satelitski snimci, koji bi mogli da nagoveste njihovu strategiju za posleratni period u Ukrajini, piše "Njujork tajms". Snimci, koje su potvrdili i zvaničnici NATO, prikazuju redove novih šatora, skladišta koja mogu da prime vojna vozila, renovirana skloništa za borbene avione i radove na helikopterskoj bazi koja je ranije bila zapuštena.

Za sada se čini da je ovo početna faza većeg i dugoročnijeg širenja, a NATO kaže da ovo nije ni približno slično iznenadnom gomilanju trupa koje je prethodilo invaziji na Ukrajinu 2022. godine. Rusija trenutno ima malo vojno prisustvo u tom području zbog rata u Ukrajini, a finske vlasti tvrde da za sada ne osećaju značajnu pretnju.

Preporučujemo

Finska je postala članica NATO pre dve godine i nema sumnje da Moskva ovaj potez vidi kao pretnju. Granica od 1.340 kilometara sada je najduža kontaktna linija između NATO i Rusije. Vojni analitičari veruju da bi ovo konkretno područje moglo postati žarište, posebno imajući u vidu da se veliki deo granice nalazi unutar sve napetijeg Arktičkog kruga.

Finski zvaničnici odbrane procenjuju da će, ako se intenzivna faza rata u Ukrajini završi, što je cilj mirovnih pregovora koji su trenutno u toku, Rusija premestiti hiljade svojih vojnika na granicu sa Finskom. Prema njihovim procenama, Rusiji će biti potrebno otprilike pet godina da ponovo uspostavi nivo snaga koji bi predstavljao ozbiljnu pretnju. Ali su uvereni da će se to desiti i da će se broj ruskih vojnika sa druge strane granice utrostručiti.

- Biće to mnogo veći broj vojnika - rekao je za "Njujork tajms" brigadni general Peka Turunen, direktor finske vojne obaveštajne službe.

- Ruska vojska je značajno povećala brojnost svojih snaga - kaže Majkl Kofman, viši saradnik Karnegijeve fondacije za međunarodni mir u Vašingtonu: "Posle rata, kopnene snage će verovatno biti veće nego što su bile pre 2022. godine. Prema planiranoj reorganizaciji vojnih okruga, jasno je da će prioritet biti dat onim područjima koja se graniče sa NATO".

Zvaničnici NATO se slažu sa ovim.

"Kada se rat u Ukrajini završi, Rusi će početi da preusmeravaju svoje snage"

Kada se rat u Ukrajini završi, Rusija će početi da premešta trupe dalje na sever, rekao je visoki zvaničnik NATO, govoreći pod uslovom anonimnosti zbog osetljivosti teme. Prema njegovim rečima, Rusija smatra Arktik i pristup Arktiku ključnim za status globalne sile.

Satelitski snimci pokazuju da su se ruski helikopteri vratili u bazu blizu Murmanska, lučkog grada unutar Arktičkog kruga, nakon dvadesetogodišnjeg odsustva. Zbog sve učestalijih napada ukrajinskih dronova na vazduhoplovne baze širom Rusije, ruska komanda je deo svoje opreme premestila na sever - van dometa. Ovo je znatno približilo njihove kapacitete teritoriji NATO.

Desetine ruskih borbenih aviona nedavno su primećene u vazduhoplovnoj bazi Olenja, takođe u Arktičkom krugu i manje od 160 kilometara od finske granice, pokazuju satelitski snimci. U drugoj bazi u Kamenki, manje od 65 kilometara od Finske, pre godinu dana podignuto je više od stotinu novih šatora.

U ruskom gradu Petrozavodsku, oko stotinu kilometara od finske granice, ruski vojni inženjeri proširuju baze na lokaciji gde Kremlj planira da uspostavi novu vojnu komandu koja će nadgledati desetine hiljada vojnika tokom narednih nekoliko godina. Očekuje se da će ovi vojnici, od kojih su mnogi trenutno raspoređeni na frontu u Ukrajini, činiti okosnicu ruske vojske dok se ona priprema za sukob sa NATO, prema zapadnim vojnim i obaveštajnim izvorima.

- Šire brigade u divizije, što znači da će jedinice uz našu granicu znatno rasti - za nekoliko hiljada ljudi - kaže Emil Kastehelmi, analitičar finske grupe "Crna ptica", koja prati vojna dešavanja na severu i u Ukrajini.

Kastehelmi, koji je analizirao desetine snimaka za Njujork tajms, smatra da bi narednih nekoliko godina moglo doneti velike promene na finskoj granici, u zavisnosti od toga kako i kada se završi rat u Ukrajini.

U Alakurtiju, takođe blizu finske granice, Rusija je izgradila nove objekte koji mogu da prime desetine vojnih vozila. Aktivnost se povećala i na drugim mestima - novi šatori i vojna oprema pojavili su se i u bazi oko 130 kilometara od Estonije.

- Povećanje vojnog prisustva u našem okruženju dogodiće se kada se borbe u Ukrajini smire - rekao je Jane Kusela, direktor Direktorata za odbrambenu politiku u finskom Ministarstvu odbrane.

On kaže da ne zna koliko će to trajati. Ali dodaje: "Moramo se pripremiti za to".

Ruski analitičar: Poslednjih deset godina pokazuje da očekujemo sukob sa NATO

Čak i ruski vojni analitičari vide aktivnosti duž granice sa Finskom kao jasne pripreme za mogući sukob sa NATO.

- Kada se vojnici vrate iz Ukrajine, gledaće preko granice ka zemlji koju smatraju neprijateljem - rekao je Ruslan Puhov, direktor moskovskog Centra za analizu strategija i tehnologija: "Poslednjih deset godina pokazuje da očekujemo sukob sa NATO".

Poruke iz Moskve su kontradiktorne. Ruski ministar odbrane Andrej Belousov izjavio je prošle godine da vojska mora biti spremna za sukob sa Alijansom. S druge strane, predsednik Vladimir Putin je na istom sastanku optužio Zapad da širi paniku među sopstvenim stanovništvom i tvrdio da NATO izaziva trenutne tenzije.

Putin je naredio ruskoj vojsci da poveća broj vojnika na 1,5 miliona - u odnosu na oko milion pre invazije na Ukrajinu. Vojni rashodi su porasli na više od 6 procenata BDP-a, u odnosu na 3,6 procenata pre rata. Poređenja radi, SAD su prošle godine potrošile 3,4 odsto svog BDP-a na odbranu, dok je prosek EU bio 2,1 odsto, piše Volstrit žurnal.

Prema evropskim vojnim izvorima, proizvodni pogoni u Rusiji se šire, a otvaraju se i nove fabrike.

Pre invazije 2021. godine, Rusija je proizvodila oko 40 glavnih borbenih tenkova T-90M godišnje. Danas se, prema procenama zapadnih obaveštajnih službi, proizvodi skoro 300 - ali gotovo nijedan nije poslat na ukrajinski front. Visoki finski zvaničnik tvrdi da se tenkovi skladište u Rusiji za kasniju upotrebu.

Danska obaveštajna služba: Rusija bi mogla da započne veliki rat u Evropi u roku od pet godina

- Ruska vojska se obnavlja i raste brže nego što su mnogi predviđali - rekao je Senatu američki general Kristofer Kavoli, komandant američkih snaga u Evropi: "U stvari, ruska kopnena vojska je danas veća nego što je bila na početku rata".

U februaru je danska obaveštajna agencija upozorila da bi Rusija mogla da započne veliki rat u Evropi u roku od pet godina ako proceni da je NATO slab. Zapadni zvaničnici upozoravaju da bi prekid vatre u Ukrajini mogao dodatno ubrzati ruske pripreme.

Zemlje istočnog krila NATO već se pripremaju: kopaju se protivtenkovski rovovi, podižu se betonske barijere u obliku piramida poznatih kao "zmajevi zubi", a Poljska, Estonija, Letonija i Litvanija su se povukle iz ugovora o zabrani protivpešadijskih mina.

- Nemamo mnogo vremena - rekao je poljski ministar odbrane Vładisłav Kosiniak-Kamisz: "Moramo izgraditi jak savez, snažan sistem komandovanja i dobro opremljene oružane snage".

Sposobnost Rusije da izazove NATO u velikoj meri će zavisiti od brzine oporavka od iscrpljujućeg rata u Ukrajini. Taj rat je smanjio broj oficira, ali je ruskoj vojsci dao i dragoceno borbeno iskustvo, posebno u preciznim napadima.

- Ako se pitate kada bi Rusija mogla da pokrene ograničenu operaciju protiv Baltika, odgovor je - vrlo brzo - kaže Majkl Kofman iz Karnegi instituta u Vašingtonu: "U baltičkim državama, vremenski okvir se računa na dve do tri godine nakon rata. Ako govorimo o velikom sukobu sa NATO, taj vremenski okvir bi mogao biti sedam do deset godina, u zavisnosti od scenarija".