Rusija poslala jasan signal Zapadu da je spremna da započne rat: Ovo su spremni da brane po svaku cenu

Na komandnom mostu broda Jaguar, brodska radio-veza iznenada se oglašava.

"Ovde estonski ratni brod", kaže glas na engleskom jeziku. "Pratite moja uputstva. Odmah promenite kurs na 105."

Preporučujemo

Tako počinje najnapetiji susret sa ruskim "brodom iz senke" od početka rata.

"Dočekuju nas helikopteri", kaže glas na ruskom jeziku sa broda Jaguar, tankera starog 20 godina koji se vraćao u Rusiju iz indijske luke Sika, gde je verovatno istovaren tovar nafte koji zaobilazi sankcije.

Na snimku sa komandnog mosta, članovi posade koji govore hindi zabrinuto prijavljuju da se i "vojni brod" približava krmi broda.

Uzrok problema za Jaguar bio je nedostatak međunarodne zastave, što je preduslov za plovidbu morem i najsigurnije pravno uporište za operaciju presretanja i ukrcavanja.

Nekoliko dana ranije, brod je skinuo gabonsku zastavu, neposredno pre nego što ga je Ujedinjeno Kraljevstvo stavilo pod sankcije.

Snimak koji je objavila Margarita Simonjan, glavna urednica državnog RT (nekadašnjeg Russia Today), montiran je tako da vremenski sled događaja ostaje nejasan.

Ali ono što se zna jeste da je Jaguar odbio naređenje estonske mornarice — i nastavio ka svom odredištu, ruskoj luci Primorsk.

Estonski patrolni brod, EML Raju, odustao je od plana da se ukrca na daleko veće plovilo i izvrši inspekciju.

Da su nastavili, situacija je mogla da eskalira, jer se na snimku vidi i dolazak ruskog lovca Su-35 — što je prvi put da je Moskva poslala vojne snage da zaštiti zarđalu flotu na koju se oslanja kako bi finansirala svoj ratni napor.

Elizabet Brau, viši saradnik Atlantskog saveta, vašingtonskog think-tanka, rekla je: "Rusija je sada prešla Rubikon. Pokazuje da je flota iz senke dovoljno važna da je spremna javno da prizna da je povezana sa vladom."

Tokom sukoba 13. maja, ruski avion je ušao u estonski vazdušni prostor na oko minut. Brzo su ga presreli portugalski F-16 iz NATO misije vazdušnog nadzora.

Ali incident je izazvao uzbunu širom Zapada i postavio pitanja o tome koliko daleko njegove relativno skromne mornaričke snage mogu da se suprotstave floti neosiguranih tankera koji svakodnevno plove ovim morima.

Premijer Litvanije, Gintautas Paluckas, rekao je da iako vojna zaštita ruskih tankera u Baltičkom moru ne otkriva ništa što "nismo mogli ili trebalo da znamo", pokazuje da se "rizik od ozbiljne eskalacije povećava svakim korakom".

Najmanje polovina nafte koju Rusija izvozi morskim putem prenosi se "flotom iz senke", što čini ogroman deo od 870 milijardi evra koliko je Moskva zaradila od izvoza fosilnih goriva od februara 2022.

Međutim, ovaj tok je poslednjih meseci poremećen zapadnim sankcijama.

Prema istraživanju brodarskog časopisa Lloyds List, sada je sankcionisano oko 706 plovila u EU, Velikoj Britaniji i SAD — što je oko deset odsto ukupne flote tankera na morima. Udeo ruske nafte koju izvozi flota iz senke opada - pao je na 53% u aprilu, prema podacima Centra za istraživanje energije i čistog vazduha iz Helsinkija.

Dana 11. aprila, Estonija je zadržala brod Kiwala, još jedno plovilo iz senke koje je plovilo bez zastave. Na Božić, finski komandosi ukrcali su se na brod Eagle-S, za koji se sumnja da je presekao podmorske kablove.

Kao odgovor, Kremlj šalje signal da je spreman da se bori za nesmetan prolaz svoje nafte.

Dmitrij Peskov, glavni portparol Kremlja, rekao je da raspoređivanje Su-35 pokazuje da je Rusija spremna da reaguje "oštrim merama" i upozorio da "sve mere" mogu biti preduzete kako bi se sprečilo ono što je nazvao piratstvom.

Nikolaj Patrušev, visoki Putinov savetnik, upozorio je: "Vruće glave u Londonu i Briselu moraju to jasno da shvate."

Sredinom aprila, Baltička flota Rusije sprovela je niz vežbi koje su eksplicitno prikazivale sposobnost da se spreči ukrcavanje na civilne brodove. Učestvovalo je jedanaest ratnih brodova i jedna podmornica klase "kilo", uz podršku borbenih aviona.

Obalske države "pobeđuju" u svojim naporima da obuzdaju flotu iz senke jer su "očigledno uzdrmale Rusiju", prema rečima gospođe Brau. Ali sadašnje vojno angažovanje Rusije "zabrinjava, jer nema načina da se zna kako bi se bilo koji incident mogao razvijati".

Estonska mornarica ima samo osam brodova. Bila je nadjačana 13. maja, rekao je Juri Saska, bivši komandant, za medijsku kuću ERR. Operacija ukrcavanja je obustavljena jer je procenjeno da je "nerazumna ili neizvodljiva", dodao je: "Mornarica nema brodove koji su opremljeni i naoružani za izvođenje prinudnih operacija poput ove."

Sidart Kaušal, istraživač u Kraljevskom institutu za odbrambene studije (RUSI) u Londonu, rekao je da Moskva nema dovoljnu mornaričku snagu da obezbedi svaki brod iz senke. Ipak, verovatno će intervenisati u situacijama gde se postavlja novi prag.

Estonske zaplene dva ruska broda iz senke dogodile su se u vodama njene Ekonomske isključive zone (EEZ), koja se proteže 200 milja od obale i pruža suverena prava na istraživanje i očuvanje morskog prostora. Svaki ozbiljan pokušaj da se omete plovidba kroz te vode predstavljao bi ozbiljan problem za Moskvu.

Ministar odbrane Estonije, Hano Pevkur, pozvao je da se svim sankcionisanim brodovima zabrani ulazak u EEZ vode, kao što su već blokirani iz evropskih luka. Ali to se smatra neostvarivim, jer bi poništilo međunarodni princip slobode plovidbe.

Ministar spoljnih poslova Litvanije, Kestutis Budris, smatra da bi Zapad makar trebalo da pooštri sistem. Takođe je pozvao da NATO proširi svoj program "Baltički stražar" kako bi, osim podmorske infrastrukture, obuhvatio i borbu protiv "flote iz senke".

Ministar spoljnih poslova Estonije, Margus Cahkna, rekao je za The Telegraph: "Kontrola 'flote iz senke' nije samo pitanje pomorske bezbednosti — već udarac u srž goriva za ruske vojne operacije."

Ako Rusija želi da pojača vojnu zaštitu te flote, ima nekoliko opcija, prema mišljenju Kaušala. Njeni brodovi bi mogli uključiti radar za ciljanje, što je poslednji korak pre otvaranja vatre. Mogli bi pokušati da blokiraju operacije ukrcavanja, ili da ih elektronski ometaju.

Zapadni brodovi bi takođe mogli biti zadržani prilikom ulaska u ruske vode. Jedan grčki brod je kratko zadržan kada je ušao na unapred odobrenoj ruti ubrzo nakon incidenta sa Jaguarom, iako okolnosti toga ostaju nejasne.

Između brodova bez zastave, ulaska ruske vojske i rastuće odlučnosti Zapada, pomorski trgovački putevi retko su bili ovako opasni.

A Tom Šarp, bivši oficir Kraljevske mornarice, smatra da ovaj problem neće nestati uskoro. Rekao je: "Ovo je izuzetno težak problem, s obzirom na veličinu okeana, broj ratnih brodova koje mi nemamo, broj brodova iz senke koje oni imaju, i činjenicu da mi insistiramo na poštovanju pravila."

(Telegraf.rs)