"Bio sam plesač pre nego što sam se pridružio ukrajinskim specijalcima. Izgubio sam nogu u ratu, ali ne žalim"

Serhij Nazarenko, oficir ukrajinskih specijalnih snaga, bio je plesač standardnih plesova pre rata. Pridružio se jedinici "Omega" grupi Nacionalne garde Ukrajine početkom 2024. godine, prošavši šestonedeljnu obuku pre nego što je krenuo u borbu protiv ruskih trupa.

Nazarenko je za Business Insider ispričao kako je izgubio desnu nogu u eksploziji mine u oktobru prošle godine. Ovo je ispovest u formi prenesenog razgovora sa Serhijem Nazarenkom (31) žiteljem Kijeva, koji je pre rata 11 godina podučavao standardne plesove.

Preporučujemo

Sada je oficir i mitraljezac elitne jedinice "Omega" Nacionalne garde Ukrajine. Razgovor je skraćen i prilagođen radi jasnoće.

"Bio sam potpuno svestan kada sam izgubio nogu. Bili smo u Lugansku, a mom odredu je naređeno da napadne rusku poziciju u šumi", započinje razgovor Nazarenko i nastavlja:

"Sve što sam video bilo je kako zemlja leti dok sam padao. Sećam se da sam video svog komandira kako stoji ukopan, s pogledom punim šoka, dok sam ležao na zemlji. Tri sekunde kasnije počeo je da viče. Stao sam na minu".

"Stavi steznik na nogu!", vikao je komandir.

"Bez emocija, izvukao sam steznik iz prsluka i vezao ga oko desne noge. Ili onoga što je od nje ostalo. Do trenutka kada smo se povukli i kada su me evakuisali u bolnicu, znao sam da mi je skoro sve ispod desnog kolena nestalo, bilo je razneseno".

"Imali smo neverovatnu sreću. Svi ostali iz mog odreda prošli su bez povreda, i tog dana smo se svi vratili kući".

"Od početka 2024. godine deo sam Omega grupe Nacionalne garde Ukrajine. Kao specijalci, raspoređuju nas da pomažemo različitim brigadama na liniji fronta učestvujemo u spasilačkim misijama, izviđanjima i upadima. Kao mitraljezac, moj zadatak bio je da pružam vatrenu podršku i ponekad predvodim jurišne grupe sa lakim mitraljezima poput sovjetskog PKM-a ili M240 po NATO standardu".

"Tako je bilo do oktobra, kada sam poslat nazad u Kijev, svoj rodni grad, da se oporavim od povrede noge. Pre nego što sam se borio protiv Rusa plesao sam".

"Nikada nisam mislio da ću se pridružiti vojsci"

"Pre nego što je Rusija izvršila invaziju 2022. godine, radio sam kao menadžer za odnose s klijentima u kompaniji za korisničku podršku sa sedištem u Arizoni.

Dok sam radio puno radno vreme, takođe sam podučavao standardne plesove veštinu kojom sam se bavio još od trenutka kada me je majka sa 12 godina upisala na časove".

"Više od deset godina nastupao sam na sceni i trenirao učenike u plesnoj školi u Kijevu. Bio sam i koreograf u ukrajinskoj verziji emisije Ples sa zvezdama 2021. godine".

"Kada je Rusija napala moju zemlju 2022. godine, pridružio sam se Nacionalnoj gardi Ukrajine. Naša prva misija bila je da branimo Hostomel dok su ruski padobranci pokušavali da zauzmu aerodrome, mada sam tada bio pozadi jer sam tek bio pristupio jedinici".

"Zatim smo dobili zadatak da napadnemo zloglasnu rusku kolonu oklopnih vozila koja je bila zaglavljena na putu ka Kijevu".

"Nakon što su se Rusi povukli, uglavnom sam bio raspoređivan da patroliram oblastima koje je Ukrajina već oslobodila, kako bismo održavali mir u gradovima pod našom kontrolom".

"Osećao sam da mogu da uradim više. Stalno sam razmišljao o tome da još nisam ispunio svoju dužnost prema zemlji, pa sam se prijavio za Omega jedinicu".

"Proces prijavljivanja trajao je nekoliko nedelja. Morao sam da popunim prijavu preko Google obrasca, učestvujem u intervjuu i položim fizički test".

Borba u ukrajinskim specijalnim jedinicama

"Omega prima ljude iz raznih sfera života, ali je selektivna. Najvažnija osobina koju su tražili bila je sposobnost brzog učenja. Imao sam određeno borbeno iskustvo, ali morao sam da savladam upotrebu različitog oružja osim standardnog jurišnog puškomitraljeza poput mitraljeza i bacača granata".

"Proveo sam oko šest nedelja trenirajući s Omegom i integrišući se u jedinicu. Možete trenirati koliko god želite, ali prava borba je mesto gde se vidi vaša stvarna sposobnost da se borite. Najbolji test je prva linija fronta".

"Ključni deo pripadnosti Omegi jeste sposobnost prilagođavanja. Svaki dan učite nešto novo o opremi, oružju, taktici, strategiji, dronovima, izviđanju...".

"Moja raspoređivanja s Omegom bila su potpuno drugačija od vremena kada sam štitio gradove u pozadini. Rotirali smo se s drugim pripadnicima Omega jedinice na prvim linijama fronta, često se boreći u bliskom kontaktu s neprijateljem kao kada smo raščišćavali višespratne stambene zgrade, sprat po sprat, u Zaporožju".

"Rat nije ni nalik video-igrama ili Holivudu. To je haos. Od svih mojih misija, jedna je ostavila najdublji trag. Bili smo poslati da pomognemo posadi oklopnog vozila koje je bilo pod ruskom minobacačkom vatrom. Iako smo ih upozorili da sačekaju nas, izašli su iz vozila da ga poprave i minobacačka granata ih je pogodila".

"Jedan od njih je poginuo, i bili smo prinuđeni da promenimo misiju i fokusiramo se na evakuaciju ranjenih".

"Svakog dana vidimo kako se ratovanje menja. Iako sam u specijalnim jedinicama, nije sve u veštini. Kada dron dođe da vas napadne, vi se sakrivate. Nije važno ko ste dron ili minobacačka granata samo vas pogodi, i to je kraj".

"Najveći pritisak u Omegi jeste da budete pouzdani za svoje saborce, kako bismo svi znali da možemo da se oslonimo jedni na druge. Kada sam stao na minu i izgubio nogu, prva misao mi je bila: Ja sam krivac jer nisam uradio svoj posao. Sad moramo da se povučemo zbog mene".

Povratak u rat nakon gubitka noge

"Nakon oktobra, dobio sam protezu, i sada sam već tri nedelje ponovo sa svojom jedinicom. Za sada pomažem u organizaciji javnih događaja i obavljam druge zadatke van borbe, dok čekam sportsku protezu kako bih mogao da počnem ponovo da treniram trčanje i, nadam se, jednog dana se vratim u borbu".

"Kada rat bude gotov, biće potrebno da obnovimo kulturnu scenu Ukrajine. Toliko naših plesača i umetnika je poginulo. Gubitak noge ozbiljno će uticati na moju sposobnost da plešem, jer iako imam protezu, izgubio sam desno stopalo".

"Ipak, kad bih imao izbor, sve bih ponovo uradio: pridružio bih se Nacionalnoj gardi 2022. godine, a zatim i Omegi 2024. Znam zašto radim svoj posao zbog svoje porodice i domovine; imam ženu i petogodišnju ćerku u Kijevu".

"Za sada ne možemo razmišljati o plesu dok deca naše zemlje umiru. Ali želim da se vratim u plesnu salu kada borbe prestanu. Bar ću pokušati. Ljudi će verovatno primetiti da nosim protezu, ali i dalje želim da nastupam. Nadam se da će to biti jedan lep ples".

(Telegraf.rs)