"Mihailo je bio sportista, nikad nije bio agresivan": Šta se zna o dečaku koji je napravio masakr na žurki?

U noći 28. maja, u vikendici na periferiji Bajkalska u Irkutskoj oblasti, Mihailo Paramonov (17) napao je svoje vršnjake – tinejdžere koji su se okupili da proslave rođendan zajedničke drugarice. Nožem za papir usmrtio je četvoro njih – 13-godišnjeg Kolju, 14-godišnje Ojbeka i Vadima, i 16-godišnju Polinu. Još četvoro je preživelo – svi su hospitalizovani, a jedan je u teškom stanju.

Nakon krvavog pira, Mihailo je zapalio vikendicu, a u požaru je i sam stradao...

Preporučujemo

Prema rečima školskih drugova povređenih tinejdžera, svi su se okupili u vikendici da proslave 15. rođendan Nastje. Na rođendan je bila pozvana skoro cela škola.

"Hteli su da iznajme kuću na Utuliku, ali nije uspelo – pa su sve pozvali na vikendicu Mihailovog starijeg brata u baštenskoj zadruzi Gorni Bajkal", priča učenik 10. razreda Vadim iz Bajkalska.

On kaže da je vikendicama još u "granicama grada", ali daleko od kuća. Ko nije smeo da prespava, išao je pešice po mraku ili su dolazili roditelji po njih (kao po slavljenicu Nastju). Na kraju ih se skupilo 14, a devetoro je ostalo da prespava, uključujući i Mihaila.

Pripreme za žurku pratili su svi u školi – prema rečima školskih drugova, Paramonov i ostali su kačili video snimke na Telegram i druge mreže – mnogo flaša votke, džina, piva i koktela.

"Nije da se ranije nije tako pilo. Sportisti piju kao i svi. Videla sam na mreži da im je neko poznanik od 18 godina kupovao alkohol, ali ovde kod nas i bez dokumenata možeš sve da kupiš – to nije problem. Problem su bile pare – mnogi su umesto poklona davali novac za alkohol", kaže bliska Mihailova drugarica i bivša školska drugarica ubijene Poline.

Ona kaže da Mihaila, kojeg su drugovi zvali Miša, zna odavno i da ga je i ranije viđala pijanog.

"Nikad nije bio agresivan, zato kad sam ujutru čula od drugarice koja je pobegla s vikendice šta se desilo – nisam mogla da verujem. Sad mislim da je uzeo još nešto i da mu je 'pukao film'. To ga, naravno, ne opravdava. Naprotiv. Ali to još više plaši – dečko koji deluje normalno odjednom poludi, znači ne možeš ni da pretpostaviš", kaže devojčica.

Drugarica ubijene Poline ispričala je da je haos počeo duboko u noći, kad su se "svi već smirili". Po njenim rečima, još pre nego što je većina otišla, Mihailo je nasrtao na 14-godišnju devojčicu.

"Morala je bukvalno da se brani, srećom, bili su tu i drugi koji su ga zaustavili i nekako smirili – nije bilo tuče. Dima ga je smestio u letnjikovac gde su uglavnom spavali momci. Ali usred noći vratio se iz glavne kuće i rekao nešto kao: 'Ovde sam ja gazda. Tamo sam ih već sve zaklao, sad ću i vas'. Počeo je da seče dečake koji su spavali, da ih ubada nožem u vrat. Moja drugarica se pravila mrtva nakon par uboda – pokrio ih je ćebetom i vratio se u dvorište. Tad je ona pobegla kroz prozor, preko ograda, i pozvala komšinicu u pomoć. Jedva je stigla do komšijske kuće", priča devojčica.

Prema njenim rečima, policija je stigla 15–20 minuta nakon poziva. U tom trenutku, Mihailo je bio u dvorištu. Kad je video policijsko vozilo, utrčao je u kuću, otvorio ventil na boci sa gasom i usledila je eksplozija.

"Verovatno je zapalio. Skroz mu se pomutilo", kaže Mihailov školski drug Vladimir koji, kao i ostali, tvrdi da "ništa nije nagoveštavalo da će Mihailo ovo da učini".

"Nikad ranije nije pravio probleme, nije se drogirao, ali je pio. Pre par nedelja je napustio školu, uzeo dokumenta i hteo da pređe u naš tehnikum (Bajkalski tehnikum za industrijske tehnologije i usluge). Možda ga nisu ni primili, ali nije se brinuo. Rekao je da će, čak i ako ga prime, čekati punoletstvo pa napustiti školu i kao braća otići u rat", ispriča je Vladimir.

On tvrdi da Mihailo ima dva starija brata koji su otišli da ratuju u Ukrajini kao ugovorci.

"Ima ih četvoro dece, ali porodica se smatrala pristojnom, iako jednostavnom – otac mu je nosač, ali njega (Mišu) su poštovali jer je bio sportista, rvač, osvajao je prva mesta u rvanju, bio u reprezentaciji. Obojica starije braće su otišla u rat – stalno je pričao o njima. Nedavno je jedan – najstariji Ivan – trebalo da se vrati na front posle ranjavanja. Imao je problem sa nogom", kaže Mihailova drugarica Anastasija.

Gradonačelnik Bajkalska Vadim Temgenevski izjavio je da su Mihailova braća ranjena u ratu. Nije rekao da li su se vratili na front.

"Svi su ga opisivali kao dobrog momka, bavio se sportom. Roditelji su radni ljudi, nikad se niko nije žalio na njih", rekao je Temgenevski.

Fotografija Mihaila Paramanova, prema rečima stanovnika Bajkalska, još uvek visi na školskom panou "Njima se škola ponosi".

Prema rečima sagovornika, pored rvanja, Mihailo je bio i veliki ljubitelj "šutera" (pucačkih video igara).

"Nije bio nešto posebno agresivan u igri, iako je voleo borbu prsa u prsa. Ali svi mi igramo, pa nikog ne ubijamo. A što je hteo da ide u vojsku kao jurišnik, to nije zbog igara. Imao je uzore – braću koji su otišli u rat i dobro im ide. Mada je porodica siromašna", kaže školski drug povređenih Dmitrij, dodajući da je vikendica gde se dogodio masakr Ivanova, Mihailovog starijeg brata.

Posle eksplozije, vikendica je uništena. Prema rečima njene drugarice, 14-godišnja Vika je uspela da izađe iz kuće tik pre eksplozije. Poverenica za prava deteta Irkutske oblasti Tatjana Afanasjeva saopštila je da je u najtežem stanju 14-godišnji dečak ranjen u vrat – operisan je.

"Ostali imaju površinske rane na vratu, u stanju su dubokog šoka", izjavila je načelnica Službe gradske bolnice u Služdjanki, Nadežda Tatarinova.

"Skoro svi su bili sportisti – Polina (16, ubijena) je davno bila Mišina devojka, kasnije su raskinuli, ali su ostali prijatelji. Zato verovatno nije bežala, već je pokušala da ga smiri. Druga koja je pobegla – takođe je iz sportske škole. Svi mi idemo u dve škole – broj 11 i broj 12, ali neki – Miša, Polina – više nisu bili učenici. Jednostavno, svi žive blizu pa su u istom društvu. Nema tu nikakvog „kulta“ ili „zajednice“, to je glupost", tvrdi devojčica.

Prethodno je ministar prosvete Irkutske oblasti Maksim Parfenov tvrdio da su ubijeni i ranjeni tinejdžeri bili "deo neke zajednice".

"Održaćemo sastanak direktora škola i roditeljski sastanak čim se saznaju preliminarni uzroci. Deca su bila povezana u neku nejasnu zajednicu od 7. do 10. razreda, i to otvara mnoga pitanja", rekao je ministar.

Roditelji iz Bajkalska su ogorčeni izjavom ministra.

"Pa deca se druže, to je normalno u tim godinama. A šta drugo da rade ovde? Sem sportske škole, nemaju gde da idu. Raspali su BCBK [Bajkalski celulozno-papirni kombinat], obećali da će otvoriti nešto novo, ali nisu ništa uradili. Stanovništvo je bilo siromašno, sada je osiromašeno do kraja. Gde da idu deca?", rekla je stanovnica Bajkalska Natalija dodajući da građani imaju samo jedan način da zarade – zimi turizam, leti branje bobica.

BCBK je zatvoren 2013. dekretom predsednika Medvedeva posle 47 godina rada. Fabrika je bila osnova privrede Bajkalska, grada sa 12.000 stanovnika.

Godine 2017. objavljeno je da se u skladištima BCBK nalazi 6,5 miliona tona šlam-lignina – polimera koji se smatra najopasnijim otpadom. Svakog proleća i jeseni stručnjaci najavljuju ekološku katastrofu – jer prilikom odrona u planinama otpad može završiti u Bajkalu.

Godine 2019. zamenik bajkalskog ekološkog tužioca Aleksej Kalinin optužio je vladu Irkutske oblasti i „Rosgeologiju“ da odugovlače sanaciju otpada. U novembru 2020. ruska vlada po treći put je promenila izvođača zaduženog za uklanjanje otpada iz BCBK. Posao je dodeljen „Federalnom ekološkom operatoru“, koji je deo Rosatoma. Godine 2022. uklanjanje je ponovo odloženo zbog rata protiv Ukrajine i posledičnih sankcija.

(Telegraf.rs)