Pravoslavna svetinja na udaru, oko čuvenog manastira bi da "zidaju Diznilend"? Monasi ispaštaju zbog turizma

Pravoslavna svetinja našla se na "udaru", budući da egipatske vlasti ubrzano razvijaju projekat modernizacije južnog Sinaja, što je uznemirilo grčke crkvene i diplomatske krugove. U središtu spora našao se jedan od najstarijih pravoslavnih manastira na svetu i njegovo istorijsko okruženje - Manastir Svete Katarine.

Grčka je pokrenula diplomatsku ofanzivu kako bi zaštitila status i duhovni mir manastira koji se nalazi u podnožju planine Sinaj, na mestu gde, prema predanju, Bog dao Mojsiju Deset zapovesti.

Preporučujemo

Egipatski plan, nazvan "Velika transformacija Sinaja", obuhvata masovni infrastrukturni razvoj, izgradnju luksuznih hotela, turističkih sela i žičara, kao i modernih puteva koji vode direktno ka manastiru. Cilj projekta je da se region pretvori u svetski atraktivan centar hodočasničkog, verskog i planinskog turizma. Međutim, protivnici projekta upozoravaju da bi nova infrastruktura mogla ozbiljno narušiti duhovni karakter mesta koje vekovima čuva monašku tišinu i autentičnost pustinjske pobožnosti.

Zbog zabrinutosti za očuvanje istorijskog i duhovnog značaja manastira, Atina je već u više navrata intervenisala kod egipatskih vlasti. Ministarstvo spoljnih poslova Grčke, u saradnji sa Vaseljenskom patrijaršijom i Sinajskom arhiepiskopijom, izrazilo je protivljenje izgradnji turističkog parka koji bi, kako tvrde, "pretvorio sveto mesto u zabavni centar".

Grčkoj strani posebno je sporno i to što manastir Svete Katarine, iako postoji više od 15 vekova i uživa visok duhovni autoritet, formalno nema zvanično vlasništvo nad zemljom na kojoj se nalazi i koju koristi. Taj pravni vakuum, kako upozoravaju grčki zvaničnici i crkveni velikodostojnici, omogućava egipatskim vlastima da bez konsultacija s bratstvom manastira započinju projekte infrastrukture, turizma i modernizacije — uključujući izgradnju novih saobraćajnica, hotela i kontrolnih punktova. Iako je manastir pod zaštitom UNESKO-a kao deo svetske kulturne baštine, nedostatak imovinsko-pravnih dokumenata otvara prostor za jednostrane poteze Kaira.

U javnost je procurilo i pismo koje je grčki ambasador u Kairu predao egipatskom Ministarstvu turizma, u kojem se zahteva da se planirani radovi u okolini manastira obustave dok se ne obavi međunarodna konsultacija sa UNESKO-m, pod čijom je zaštitom manastir od 2002. godine.

Paralelno s diplomatskim aktivnostima, visoki sveštenici Grčke pravoslavne crkve, među njima i jerarh Sinajske arhiepiskopije, uputili su apel svetskoj javnosti da se "ne dozvoli pretvaranje Sinaja u Diznilend".

Egipat tvrdi da neće dirati manastir

Egipatske vlasti tvrde da je manastir Svete Katarine "potpuno zaštićen" i da se radovi ne izvode na samom lokalitetu, već u široj okolini, sa ciljem da se poboljša dostupnost i podstakne lokalni razvoj. U saopštenju egipatskog Ministarstva turizma navodi se da će projekat "poštovati verski karakter regiona" i da će nova infrastruktura "pomoći vernicima i turistima da lakše stignu do manastira".

Međutim, grčki eksperti za kulturnu baštinu upozoravaju da masovni turizam i komercijalizacija pejzaža oko manastira mogu trajno narušiti njegovu atmosferu i značaj. Istoričar i arhitekta Janis Kizis izjavio je za list Kathimerini da !nijedan plan ne bi smeo da se realizuje bez uvida međunarodnih stručnjaka i bez konsultacija s pravoslavnom crkvom".

Šta je u opasnosti?

Manastir Svete Katarine osnovan je u 6. veku, i od tada neprekidno funkcioniše. To je jedino mesto u Egiptu gde pravoslavni hrišćani uživaju autonomiju zagarantovanu još dekretom proroka Muhameda. U manastiru se čuva jedna od najvrednijih zbirki rukopisa i ikona na svetu, uključujući i legendarni "Codex Sinaiticus", najstariji preživeli rukopis Biblije.

Sam manastir trenutno nije predmet radova, ali se planovi odnose na čitavu okolinu – uključujući dolinu Svetog Vatre, planinske staze koje vode do mesta viđenja Boga, i zone gde su se ranije nalazile isposnice i ćelije pustinjaka.

Grčka pokušava da uspori egipatske radove, pozivajući se na duhovnu i kulturnu vrednost manastira, dok Egipat tvrdi da će sve biti urađeno u skladu sa međunarodnim standardima. U fokusu je pitanje – da li svetilište koje vekovima stoji netaknuto, sme da postane deo šireg turističkog "brenda" Sinaja?

(Telegraf.rs)