Mesto gde čovek može da udahne i nastavi dalje: Jedan kafić postao simbol nade i spasa u razorenoj Ukrajini

Eksplozija je došla bez upozorenja. Ruska raketa je prošla kroz grupu gradskih kuća na obodu Kijeva, cepajući fasade sa obližnjih stambenih zgrada i rasuvši krhotine po ulicama poput konfeta.

Komšiluk je bio zaprepašćen razaranjem. Ali u roku od nekoliko sati ujutru u ponedeljak, ponovo se transformisao - ovog puta zahvaljujući volonterima koji su požurili da ponovo uspostave život.

Preporučujemo

Traktori i bageri su korišćeni za čišćenje šuta dok su komšije čekićem zabijale ivericu i komade cerade preko razbijenih prozora. Razbijeno staklo je stalno odnošeno u kantama.

Iz kuhinja koje su još uvek bile netaknute, porodice su nosile vreću cvekle, krompira i crnog luka. Kuvali su porcije vrućeg boršta kako bi nahranili one koji su iznenada ostali bez šporeta. Haos je postao poznata vrsta koreografije: nošenje, metenje, mešanje.

U središtu napora bio je kafić u podrumu sa imenom "I ti" (You Too), koji služi i kao sklonište od bombi i kao utočište u komšiluku.

Vlasnica kafića Svetlana Štanko (38) dovukla je dušeke na pod, ponudila plišane igračke kao krevete za decu i napravila palačinke i poslastice za meštane, od kojih su neki i dalje bili u zavojima zbog posekotina od stakla.

"Bilo je užasno, veoma bučno, zastrašujuće", rekla je ona.

Zahvalila je Bogu što su ljudi otišli u podrume, jer da su ostali u svojim stanovima, ne bi preživeli.

Do jutra, kafić je postao centar oporavka. Stranci su se slivali unutra sa hranom, osnovnim potrepštinama, čak i ponudama za slobodne stanove.

"Bilo je kao mravinjak. Svi se kreću, pomažu, rade nešto. Neki su kuvali, neki su zatvarali razbijene prozore, drugi su samo grlili ljude koji su bili u šoku", opisala je Svetlana.

Njen volonterski rad je porastao otkako je Rusija napala Ukrajinu u februaru 2022. godine.

"Kada se oglasi uzbuna, neki paniče, drugi deluju. Oni koji deluju pomažu onima koji paniče. Zajedno to prebrode", rekla je ona.

Za Oksanu (58) i Mikolu Pastuha (67), ta pomoć je sve što je preostalo. Par je upravo kupio kuću - nedelju dana pre nego što ju je uništila eksplozija rakete.

"Više nemamo kuću. Ono što imamo su dugovi banci i to je zastrašujuće", rekla je Oksana.

Sa velikom zahvalnošću govorili su o komšijama i strancima koji su im ponudili hranu, pomoć i sklonište.

Alona Kiliarova, koja živi u blizini, prisetila se napada pred zoru.

"Sve je gorelo, raketa je išla veoma nisko. Dronovi su leteli do 9 sati. Toliko ljudi je došlo da pomogne, to je neverovatno", rekla je ona za AP.

Za Svetlanu, vlasnicu kafića, odgovor na pitanje zašto su Ukrajinci tu jedni za druge je jednostavan.

"Možda nam je to u genima: da ne prođemo samo pored nekoga u nevolji. Najvažnije je da ljudi znaju da nisu sami. Zato smo stvorili ovo mesto: da svako može da sedne, popije kafu, čak i bez novca, samo da udahne i nastavi dalje", poručila je ona.

(Telegraf.rs)