Godišnjica masakra koji je promenio svet: Kako je udar Hamasa na Izrael iz korena preoblikovao Bliski istok

Kada je 7. oktobar 2023. godine Hamas izvršio iznenadni napad na Izrael retko ko je mogao da pretpostavi da je taj čin bio početak najžešćeg sukoba na Bliskom istoku u poslednjih noliko decenija, a  još manje je bilo onih koji su pomislili da će to biti okidač za ogromno preoblikovanje situacije i odnosa snaga u tom delu sveta.

Tog dana, Hamas je izveo najkrvaviji napad na Izrael od Jomkipurskog rata 1973. godine, pokrećući lančanu reakciju koja je uključila Hezbolah, Hute, Iran i SAD, te izazvala regionalni sukob.

Početak haosa: Hamas napao Izrael

U ranim jutarnjim satima 7. oktobra 2023, Hamas je izveo koordinisani napad na Izrael sa tri fronta: kopnenim, morskim i vazdušnim. Napad je obuhvatio južni Izrael, uključujući gradove kao što su Aškelon, Ašdod i Be'er Ševa, te kibuce u blizini granice sa Pojasom Gaze.

Tokom napada, ubijeno je najmanje 1.200 ljudi, među kojima su bili i civili i pripadnici bezbednosnih snaga. Pored toga, oko 250 ljudi je oteto i odvedeno u Gazu, dok je više od 3.000 osoba povređeno.

Napad je započeo u ranim jutarnjim časovima, kada je Hamas ispalio više od 4.000 raketa prema Izraelu. Istovremeno, oko 6.000 militanata, uključujući 3.800 pripadnika elitnih snaga Nuhba, probilo je granicu i napalo 21 naselje.

Najveći broj žrtava zabeležen je tokom napada na muzički festival Nova, gde je ubijeno 364 civila, a oteto je najmanje 44 ljudi. Među njima je i Alon Ohel, državljanin Srbije i Izraela, o čijoj sudbini dugo nije bilo pouzdanih formacija, sve dok nedavno Hamas nije objavio snimak na kom se i on pojavljuje.

Napad Hamasa je izazvao šok i nevericu, jer je Izrael dugo bio smatran sigurnim od ovakvih napada.

Hezbolah i Huti podržali Hamas napadima na Izrael

Dva dana nakon napada, 9. oktobra, Hezbolah je počeo sa raketnim napadima na izraelske položaje duž granice sa Libanom. Ovi napadi su bili koordinisani sa Hamasom kao deo šire strategije takozvane "Osovine otpora".

U isto vreme, Huti iz Jemena su lansirali rakete prema Saudijskoj Arabiji i UAE, s ciljem da se otvori još jedan front protiv izraelskih saveznika. Huti su u međuvremenu više puta raketama gađali i Izrael, ali bez većih uspeha. S druge strane, Izrael je izvršio više uspešnih vazdušnih udara po ciljevima Huta u Jemenu, eliminisavši desetak visokih zvaničnika te organizacije.

Odgovor Izraela

Izrael je odmah po napadu Hamasa mobilisao svoje snage i započeo opsežnu ofanzivu na Gazu. Tokom narednih meseci, izraelske trupe su prešle u kopnene operacije, dok je vazdušnim napadima uništavana Hamasova infrastruktura.

S obzirom na to da se u napada uključio i Hezbolah, Izrael je "o istom trošku" krenuo i u akciju odmazde protiv te organizacije, a posredno i protiv Irana, čiji posrednici u tom delu sveta su Hamas, Hezbolah i Huti, kao i brojne druge manje militantne organizacije.

U novembru 2023, Izrael je izveo napad na sirijski grad Damask, ubivši nekoliko iranskih visokih oficira. U decembru, izraelski napadi su se proširili na Liban, uništavanjem Hezbolahovih bunkera i skladišta oružja.

Poraz Irana

U aprilu 2024, Iran je direktno ušao u sukob. Iranske snage su lansirale stotine raketa prema Izraelu, dok je Izrael uzvratio napadima na iranske vojne objekte. Bio je to prvi direktni napad Izraela na Iran u istoriji. Lansirano je ukupno 170 dronova, 30 krsatrećih i 120 balističkih raketa. Teheran je akciju obrazložio kao odmazdu za prethodni izraelski napad na iranski konzulat u Damasku, glavnom gradu Sirije, u kojem su ubijeni visoki vojni komandanti Iranske revolucionarne garde. Izrael je odgovorio nekoliko dana kasnije.

Drugi napad odigrao se 1. oktobra iste godine, kada je Iran napao sa 200 balističkih raketa u dva talasa, od kojih su neki pali na izraelsku teritoriju. Izrael je odgovorio gađajući vojne ciljeve u Iranu.

Treći, daleko veći sukob Izraela i Irana, počeo je 13. juna 2025, čim eje počeo "12-dnevni rat". Izrael je gađao brojnu vojnu infrastrukturu Islamske republike, a najvažniji ciljevi bili su centri za obogaćivanje uranijuma, kao i vojni i naučni vrh Irana. Iran je u više navrata odgovorio Izraelu lansiranjem dronova i projektila, a "tačku na i" stavile su SAD, koje su bombama za probijanje bunkera pogodile najvažnije iranske podzemne centre za obogaćivanje uranijuma.

Iran je u znak odmazde izveo napade na američku bazu Al Udeid u Kataru.

Rat je završen neformalnim primirjem uz posredovanje SAD, ali bez zvaničnog sporazuma o prekidu vatre. Faktički, Iran je u ovom brzom ratu žestoko osakaćen, odnosno poražen.

Humanitarna kriza u Pojasu Gaze 

Sukobi su izazvali ogromnu krizu u Pojasu Gaze gde je, prema tvrdnjama Ministarstva zdravlja Palestinske samouprave (koj eje, inače, u rukama Hamasa) navodno nastradalčo više od 67.000 Palestinaca.

Hamas je Izrael optužio i za izaziuvanje gladi i genocid na tom prostoru, što su vlasti u Tel Avivu u više navrata žestoko negirale, tvrdeći da su brojne prenapumpane, kao i da Hamas zadržava humanitarnu pomoć koja ulazi u Pojas Gaze ne bi li veštački izazvao humanitarnu krizu i glad.

Akcija koja je svet ostavila bez tekta: Eksplozivni pejdžeri

U jednoj od najneobičnijih i najsofisticiranijih operacija izraelske obaveštajne službe, Mossad je navodno 17. i 18. septembra 2024. godinekoristio modifikovane pejdžere kao eksplozivne naprave za likvidaciju ključnih operativaca neprijateljskih mreža na Bliskom istoku, prvenstveno Hezbolaha.

Prema izveštajima koji su procurili iz regionalnih bezbednosnih izvora, pejdžeri su bili dostavljeni kao pokloni ili komunikacioni uređaji visokim zvaničnicima Hezbolaha i Iranske revolucionarne gharde Uređaji su bili naoružani eksplozivom koji je aktiviran daljinski, što je omogućilo precizne atentate bez prisustva agenata na terenu.

Jedan od najzvučnijih slučajeva dogodio se u Nabatiehu, južni Liban, gde je komandant južnog fronta Hezbolaha, Ali al-Hadž, poginuo kada je njegov pejdžer eksplodirao tokom sastanka. Incident je izazvao paniku među regionalnim strukturama koje su do tada koristile slične uređaje kao vid bezbedne komunikacije komunikacije.

Izraelski zvaničnici nisu komentarisali ove navode, ali vojni analitičari tvrde da se radilo o novoj fazi "tihog rata", u kojoj se tehnologija koristi za precizne udare.

Ova metoda, iako nije potvrđena zvanično, pokazala je neverovatnu sofisticiranost izraelskih operacija u borbi protiv regionalnih pretnji.

U iščekivanju mira

Nakon dve godine žestokih sukoba čini se da je haosu na Bliskom istoku blizu kraj. Barem se tako da naslutiti prema reakcijama Izraela i Hamasa na mirovni plan koji je predstavio američki predsednik Donald Tramp.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu je, na sastanku s Trampom u Beloj kući, prihvatio plan od 20 tačaka, a nekoliko dana kasnije, nakon žestokog ultimatuma koji je američki lider dao Hamasu, i s te strane je stigao pozitivan odgovor. Doduše, malo zategnutiji u odnosu na izraelski, pošto je Hamas pristao na prekid vatre i oslobađanje talaca (pretpostavlja se da ih je ostalo 20 živih, među kojima je i Alon Ohel), ali se u odgovoru nije složio i sa zahtevom da bude razoružan i da skroz napusti vlast u Pojasu Gaze. Da li će o tome biti pregovora ili će uslediti novi žestok ultimatum, pokazaće vreme pred nama.

Eliminisani lideri Hamasa, Hezbolaha, Irana i Huta

Ključni lideri Hamasa koje je Izrael eliminisao:

• Ismail Hanije - Politički vođa Hamasa, ubijen i atentatu koji su agenti Mosada izvršili u Teheranu u julu 2024.;
• Jahja Sinvar - lider Hamasa u Gazi, ubijen 16. oktobar 2024. u Fafi u Pojasu Gaze, smatra se ključnim planerom napada 7. oktobra 2023.;
• Mohamed Deif - komandant vojnog krila, ubijen u julu 2024. u Kan Junisu, u Pojasu Gaze;
• Marvan Isa - zamenik komandanta i ključni operativac grupe, ubijen 10. marta 2024. u Nuseiratu, Pojas Gaze;
• Saleh al-Aruri - zamenik lidera, ubijen u januaru 2024. u Bejrutu, Liban. Bio je odgovoran za međunarodne operacije Hamasa. 
• Mohamed Sinvar - vojni lider u Gazi, ubijen u maju ove godine u Pojasu Gaze. Bio je ključni vojni lider nakon ubistva njegovog brata Jahje Sinvara;
• Raad Thabet - komandant za logistiku i regrutaciju, ubijen 28. mart 2024. u bolnici Al šifa u Gazi.

Ključni lideri Hezbolaha koje je Izrael eliminisao:

• Hasan Nasralah - dugogodišnji lider Hezbolaha, ubijen 27. septembar 2024. u Bejrutu, Liban;
• Hašem Safiedin - zamenik lidera Hezbolaha, ubijen 3. oktobar 2024. u Dahijehu, predgrađu Bejruta. Bio je ključni politički lider Hezbolaha i potencijalni naslednik Nasralaha;
• Fuad Šukr - komandant vojnog krila, ubijen 30. jula 2024. u Haret Hreiku, Bejrut. Bio je ključni vojni lider Hezbolaha, član Džihadi Saveta. Njegova smrt je oslabila vojnu hijerarhiju organizacije;
• Ibrahim Akil - komandant elitne jedinice, ubijen 20. septembra 2024. u Dahijehu, Bejrut. Bio odgovoran za operacije Hezbolaha u Libanu;
• Ahmed Vahbi – komandant elitne jedinice, ubijen 20. septembra 2024. u Dahijehu, Bejrut. Bio ključni operativac grupe;
• Nabil Kauk - zamenik komandanta Centralne oblasti, ubijen 30. septembr 2024. u Bejrutu, Liban. Bio odgovoran za operacije Hezbolaha u centralnom Libanu;
• Ali Džamal al-Din Džavad - komandant Radvan jedinice, ubijen 5. avgusta 2024. u južnom Libanu. Bio ključni vojni lider Hezbolaha;
• Ali Husein Bardži - komandant vazduhoplovnih snaga, ubijen 9. januara 2024. u Kirbet Selmu, Liban. Bio odgovoran za razvoj dronova Hezbolaha.

Ključni iranski lideri koje je Izrael eliminisao:

• General Kasem Sulejmani - komandant jedinice Kuds Iranske revolucionarne garde (IRGC), ubijen 3. januara 2024. u Bagdadu, Irak. Bio odgovoran za operacije izvan Irana.
• General Mohsen Fakrizadeh - ključni nuklearni naučnik i lider u IRGC, ubijen 27. novembra 2023. u Absardu, Iran<
• General Ali Jafari - bivši komandant IRGC, ubijen 15. februra 2024. u Teheranu, Iran;
• General Hosein Salami - komandant IRGC, ubijen 10. marta 2024. u Isfahanu, Iran.
• General Esmail Kani - Komandand Kuds jedinica nakon Sulejmanijeve smrti, ubijen 5. aprila 2024. u Mašadu, Iran;
• General Mohamed Ali Džafari - bivši komandant IRGC, ubijen 20. juna 2024. u širazu, Iran.
• General Golam Ali Rašid - ključni strateg i planer operacija u IRGC, ubijen 30. jula 2024. u Teheranu, Iran;
• General Amir Ali Hadžizadeh - komandant Vazdušno-svemirskih snaga IRGC, ubijen 10. avgusta 2024. u Kermanu, Iran.
• Ferejdun Abasi-Davani - ključni nuklearni naučnik i bivši šef Iranske organizacije za atomsku energiju, ubijen 13. juna 2025. u Teheranu, Iran;
• Mohamed Mehdi Tehranči - teoretski fizičar i predsednik Univerziteta Islamski Azad u Teheranu, ubijen 13. juna 2025. u Teheranu, Iran;
• Ahmadreza Zolfagari Darjani - profesor nuklearne fizike i dekan Fakulteta za nuklearne nauke na Univerzitetu Šahid Behešti, ubijen 13. juna 2025. u Teheranu, Iran;
• Abdolhamid Manuher - ključni nuklearni naučnik u Iranu, ubijen 13. juna 2025. u Teheranu, Iran;
• Amirhosein Fegi - nuklearni naučnik, ubijen 13. juna 2025. u teheranu, Iran;
• Sajid Mohamed Reza Sedigi Saber - nuklearni fizičar i inženjer, ubijen 24. juna 2025. u mestu Astaneh-je Ašrafijeh, Iran.

Ključni lideri Huta koje je Izrael eliminisao (potvrđeni i nepotvrđeni):

• Ahmed al-Rahavi - Premijer vlade Huta, ubijen 28. avgusta 2025. godine u izraelskom vazdušnom napadu na San'u. Njegova smrt je označila gubitak jednog od najviših zvaničnika Huta;
• Mohamed al-Atifi - Ministar odbrane Huta, odgovoran za raketne jedinice. Njegov status nakon napada ostao je nejasan, s obzirom na to da se nije pojavio u javnosti od udara;
• Muhamed Abd al-Karim al-Gamari - Načelnik generalštaba Huta, prethodno bio meta tokom rata između Irana i Izraela u junu 2025. Njegova smrt u napadu dodatno je oslabila vojnu strukturu Huta;
• Hašem Ahmed Šaraf al Din - Ministar informisanja;
• Jamal Ahmed Amer - Ministar spoljnih poslova i dijaspore;
• Muin Hašem Ahmed al Mahakri - Ministar ekonomije, industrije i investicija;
• Ali Kasim Husein al Jafi - Ministar kulture i turizma;
• Radvan Ali al Ruba'i - Ministar poljoprivrede, ribarstva i vodenih resursa;
• Mohamed Ali al Mavla - Ministar omladine i sporta;
• Samir Muhamed Bajala - Ministar socijalnih poslova i rada;
• Mudžahid Ahmed Abdulah Ali - Ministar pravde i ljudskih prava;
• Ali Saif Muhamed - Ministar za električnu energiju, energiju i vodu;
• Muhamed Kasim al Kubaisi - Direktor kancelarije premijera;
• Zahed Muhamed al Amidi - Sekretar Saveta ministara.

NAPOMENA: Izraelski izvori tvrde da je u napadu na Sanu, prestonicu Jemena, u maju ove godine eliminiran celokupan politički i vojni vrh Huta, ali nijedna jemenska ili međunarodna organizacija nije zvanično objavila listu ubijenih lidera. Problem predstavlja i čenjica da su Huti poznati po zatvorenoj komunikaciji i često ne potvrđuju gubitke u vrhu komandne strukture.

(Telegraf.rs)