El Pais: Realna mogućnost da Tramp dobije Nobela za mir

Španski list Pais ocenio je danas da je jedan od 338 kandidata sa realnim šansama da dobije Nobelovu nagradu za mir i američki predsednik Donald Tramp, iako mu kladioničari daju šanse za pobedu od samo tri odsto.

Tramp je mesecima insistirao da on zaslužuje ovu nagradu zbog mirovnih inicijativa koje je pokrenuo kao posrednik u pregovorima između zemalja koje su neprijatelji, navodi list.

Preporučujemo

Ove godine je Norveški komitet za Nobela primio ukupno 338 nominacija, od kojih su 244 pojedinci, a 94 organizacije.

Direktorka Instituta za istraživanje mira u Oslu (PRIO) koji savetuje Komitet, Nina Greger, potvrdila je da je među nominovanima i Tramp, iako se spisak nominacija ne objavljuje javno.

U svom testamentu, Alfred Nobel, koji je osnovao nagrade nazvane po njemu, opisao je da je idealan kandidat za nagradu za mir osoba koja je najviše doprinela promociji bratstva među narodima, ukidanju ili smanjenju vojski i promociji mirovnih kongresa.

Prema rečima Gregerove, ovaj opis je u suprotnosti sa nekim od inicijativa koje je pokrenuo Tramp.

Ona je kao primere navela povlačenje SAD iz globalnih sporazuma i trgovinski rat koji krše princip promovisanja međunarodne saradnje, dok bi namera da se zauzme Grenland, ako bude ostvarena, predstavljala kršenje međunarodnih zakona.

Prema mišljenju Gregerove, najveću prepreku predstavlja preterano "poslovan" odnos predsednika SAD prema mirovnim pregovorima, jer, kako navodi, tu se "ne radi samo o rukovanju".

Ona ne isključuje mogućnost da Tramp dobije Nobelovu nagradu, iako misli da je to malo verovatno, a njeno mišljenje dele i kladioničari koji su mu juče na platformi Polimarket dali samo tri odsto šanse da pobedi.

Najviše izgleda za osvajanje Nobela za mir ima Inicijativa za humanitarnu pomoć Sudanu gde je 2023. izbio građanski rat, "Sudan's Emergency Response Rooms" (ERR) sa 32 odsto šansi, dok slede Lekari bez granica sa 13 odosto i udovica ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog, Julija, sa 10 odsto šansi.

Tu su zatim Međunarodni sud pravde kojem kladionice daju sedam odsto šansi, kao i Agencija UN za pomoć palestinskim izbeglicama UNRWA sa tri odsto.

Direktor norveškog Nobelovog instituta, Kristijan Berg Harpviken, odbio je da komentariše nominaciju Trampa zbog klauzule o poverljivosti.

Njemu i ostaloj petorici članova panela, političara koje je imenovao norveški parlament, zabranjeno je da iznose bilo kakve informacije o kandidatima iz razloga bezbednosti svakog kandidata.

Uprkos tome što Komitet rigorozno ocenjuje profil svakog kandidata, konačna odluka o dobitniku je ponekada izazivala značajne kontroverze i kritike, navodi El Pais.

Jedan od najistaknutijih slučajeva te vrste bila je dodela nagrade Henriju Kisindžeru i Vijetnamcu Le Duk Tou 1973. zbog napora da se postigne primirje u ratu u Vijetnamu.

Ova odluka je pokrenula proteste u Norveškoj a kao razlog je navedeno to što konflikt nije okončan njihovim naporima.

Le Duk To je odbio da primi Nobela, dok Kisindžer nije prisustvovao ceremoniji dodele, podsetio je list.

(Telegraf.rs/Tanjug)